BEOGRAD - U Srbiji se dnevno registruje nekoliko hiljada novozaraženih koronavirusom, a polako se povećava i broj hospitalizovanih. Zvanični podaci o novozaraženima ne obuhvataju one koji se testiraju u privatnim klinikama ili kod kuće, a ima i aspimtomatskih slučajeva, pa stručnjaci procenjuju da je broj zaraženih zapravo nekoliko puta veći od zvaničnog. Prognozira se i dodatno pogoršanje situacije i rast broja hospitalizovanih, što se već dešava u nekim krajevima u svetu. Broj zaraženih raste u Aziji, Australiji, Novom Zelandu, a podvarijanta omikrona uzrokovala je veći broj zaraženih u SAD.
Doktor Dragoslav Popović, konsultant međunarodnih organizacija za vakcinaciju, za Glas Amerike kaže da Srbija nije izolovana od dešavanja u svetu i ističe da "pandemija apsolutno nije gotova".
"Kod nas je stvoren utisak da je pandemija završena i imali smo nekoliko skupova, koji su govorili o lekcijama naučenim iz pandemije, to nije loše, ali moguće da je prerano. Moramo da se vratimo na ono što jeste globalna situacija, a to je da je i dalje raširen u svim zemljama sveta, da se u nekim regionima širi brže, u nekima sporije, a i da Svetska zdravstvena organizacija se bori protiv ove pandemije i svakodnevno izdaje uputstva, upozorenja i izveštaje o onome što se u svetu događa. Mi to ne možemo ignorisati i moramo se vratiti onome što je suština kod nas - a to je da imamo veliki broj slučajeva, da ćemo imati još više slučajeva na dnevnom nivou".
Soj koji je prisutan u Srbiji, podvarijanta omikron soja, zarazniji je od delta i "vuhan" soja i različit je od izvornog soja prema kojem su pravljene vakcine, podseća Popović.
"I tu i jeste problem, nama virus celo ovo vreme beži...Ovaj soj se mnogo brže širi. Mi i dalje imamo situaciju da jako puno ljudi ima koronu, jako puno ljudi ima blage simptome, jako puno ljudi se kreće u društvu bez mera opreza i čini da se ovaj soj širi brže nego neki drugi".
Ali, kako kaže, veliku ulogu u brzom širenju zaraze ima i to što više nikakve mere nisu na snazi.
Maske i dalje potrebne - i u bolnici i u prevozu
U Srbiji su u martu ukinute kovid propusnice, ukinuto je ograničenje broja okupljenih u zatvorenom i na otvorenom, kao i testovi i zeleni sertifikati za ulazak u zemlju iz inostranstva.
Prema uredbi Vlade Srbije od 9. maja 2022, maske u zatvorenom prostoru obavezne su samo u zdravstvenim ustanovama i domovima za stare. Na ostalim mestima su preporučene, a uglavnom se više nigde i ne nose.
Doktor Popović ocenjuje da je ovakva mera Kriznog štaba bazirana na ranjivosti ljudi u zdravstvenim ustanovama i institucijama socijalne zaštite, ali napominje da ništa manji rizik od boravka u bolnici ne predstavlja boravak u gradskom prevozu - gde maltene niko ne nosi masku.
"I dalje postoji jaka potreba da se nose maske, diskusija oko toga koje maske može biti korisna, ali mnogo korisnije od te diskusije je da se nosi bilo koja maska. Nama treba mera kojom oni koji su zaraženi, a ne znaju ili imaju blaži oblik bolesti, bar neku količinu virusa ne šire okolo, i oni koji su okolo da ne prime virus", kaže doktor Popović i podseća da svi koji imaju kovid treba da pokušaju da se izoluju.
U Srbiji je predviđena kućna izolacija od 7 dana u slučaju pozitivnog testa na kovid, i posle jedne sedmice moguće je prekinuti karantin bez testiranja.
Najbolji "hibridni" imunitet
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima od 23. juna, dato ukupno 3.354.075 prvih doza vakcine, 3.106.305 druge doze, 1.868.327 treće doze, dok za četvrtu nema podataka.
Međutim, kovidom se zaražavaju i oni koji su dobili dve ili tri doze vakicine. Doktor Dragoslav Popović podseća da su vakcine pravljene po vuhanskom soju i da ne štite od zaražavanja kod omikrona, ali u velikoj meri štite od hospitalizacije i smrti.
"I to je dokazano i kroz studiju koja je nedavno izašla i koja je pokazala da je broj ljudi spasenih vakcinaima između 14 i 20 miliona na globalnom nivou, da je na nivou Srbije to oko 45.000 ljudi. Bilo bi katastrofa da imamo još 45 hiljada ljudi na one već visoke brojeve koje smo imali".
Takođe, ističe Popović, pokazlo se da i oni koji su ranije preležali kovid nisu na sigurnom i da i taj imunitet nestaje, i da je najbolja kombinacija preležane bolesti i vakcine.
"Ono što se pokazuje sada, nešto što je najvolja variajnta imuniteta, to je takozvani "hibridni" imunitet, gde ste vi i primili vakcinu i imali neku blagu infekciju, tako da ta kombinacija onoga što ste prošli kao organizam u dva slučaja, stvara imunitet koji je jači... I to nas sad dovodi u jednu situaciju da razmišljamo o tome kome je jedna doza vakicne najpotrebnija? Ispašće da najveću korist od jedne doze vakcine imate ne vi koji ste primili tri, pa ćete primiti četvrtu, već onaj ko nije primio nijednu dozu do sada. Te osobe su do sada sigurno ili prebolele virus, ili su ga preboleli na nogama da nisu ni znali, oni će vakcinacijom dobiti taj hibridni imunitet koji nisu imali ranije. I to bi trebalo da bude podsticaj da se vakcinišu ako to nisu učinili ranije".
Četvrtu dozu vakcine u Srbiji mogu da prime svi građani, najmanje pet meseci posle treće doze. Naglašeno je, ipak, da najpre drugi buster treba da prime osobe starije od 60 godina, sa oslabljenim imunitetom ili nekim pridruženim bolestima.
Međutim, budući da je postojeća vakcina napravljena po originalnom soju virusa i ne sprečava zaražavanje omikronom, pitanje je treba li svi da prime četvrtu dozu ili da čekaju novu vakcinu?
"Vakcine koje obuhvataju i omikron se očekuju, ali tu postoji dva "ali". Prvo, da li će stići na vreme, a drugo da li će omikron u međuvremenu biti zamenjen novim sojem. Svakome preporučujem još jednu dozu vakcine - rizik je minimalan, koristi postoje, one su relativno kratkotrajne u odnosu na ono što smo očekivali, ali pružaju dobru zaštitu i jačaju šanse da prođete kroz ovaj period bez oboljevanja", zaključuje dr Dragoslav Popović.
