Američki predsednik Džo Bajden u utorak je potpisao zakon vredan 430 milijardi dolara koji se smatra najvećim paketom klimatskih mera u američkoj istoriji, a čiji cilj je da se smanji emisija štetnih gasova, kao i snize cene lekova koji se izdaju na recept.
Zakon obuhvata najznačajnije ulaganje federalnih vlasti u borbu protiv klimatskih promena - oko 375 milijardi dolara tokom decenije - te ograničavanje cene lekova na 2.000 dolara godišnje iz džepa građana koji su osigurani kroz federalni zdravstveni program Mediker. Takođe će pomoći oko 13 miliona Amerikanaca da plate za zdravstveno osiguranje produžavanjem subvencija koje su odobrene tokom pandemije koronavirusa.
Nove mere biće finansirane novim porezima na velike kompanije i pojačanom poreskom kontrolom bogatih pojedinaca i entiteta, a dodatna sredstva biće izdvojena za smanjenje federalnog deficita.
Bajden je na ceremoniji potpisivanja u Beloj kući rekao da je zakon dokaz da demokratija - bez obzira na to koliko je proces dug ili haotičan - i dalje daje rezultate za američke birače i poručio: "Američki narod je pobedio, dok su specijalni interesi izgubili".
"U ovom istorijskom trenutku demokrate su stale uz američki narod a svi republikanci uz specijalne interese. Svi republikanci u Kongresu glasalu su protiv ovog zakona" naglasio je Bajden.
Predlog je prošlog petka usvojen u Predstavničkom domu, po stranačkoj liniji, sa 220 glasova demokrata ZA, a 207 republikanaca protiv. Prethodno je odobren u Senatu, posle odlučujućeg glasa potpredsednice SAD Kamale Haris, s obzirom na to da dve stranke imaju podjednak broj mesta u gornjem domu američkog Kongresa - po 50.
“U normalnim vremenima, usvajanje ovih zakona bi bio ogroman uspeh. Međutim, uraditi to sada, sa samo 50 glasova demokrata u Senatu, uprkos nepopustljivoj republikanskoj manjini je izvanredno" ocenio je lider demokrata u Senatu Čak Šumer.
Potpisivanje zakona o klimatskim promenama i zdravstvenoj zaštiti vrhunac je produktivnog perioda za Bajdena i Kongres koji je tokom tri meseca usvojio zakone o pomoći veteranima, industriji poluprovodnika i proverama za mlade kupce oružja. Predsednik i članovi Kongresa su takođe odgovorili na rusku invaziju Ukrajine i ubedljivom većinom podržali članstvo Švedske i Finske u NATO.
U svetlu pada popularnosti predsednika Bajdena, demokrate se nadaju da će niz uspeha kada je reč o njegovoj agendi povećati njihove šanse da zadrže kontrolu u Kongresu na izborima u novembru. Bajden takođe pokušava da ojača svoju poziciju među biračima dok razmišlja o reizboru, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Republikanci kritikuju novi zakon i tvrde da će predviđeni porezi na kompanije povećati cene i pogoršati već najveću inflaciju od 1981. godine. Iako su demokrate plan nazvale Zakon o smanjenju inflacije, analitičari ocenjuju da on neće imati veći uticaj na cene.
"Previše je troškova, previše poreza i po mom mišljenju pogrešnih prioriteta, sa prevelikom Poreskom službom koja će goniti ne samo poreske obveznike sa velikim primanjima, veći mnoge sa srednjim", ocenio je u utorak jedan od vodećih republikanaca u Senatu Džon Tjun. Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel rekao je da potpisani zakon "znači veće poreze, skuplje račune za energiju i agresivnu kontrolu Poreske službe".
Međutim, administracija je saopštila da će se pojačana kontrola samo odnositi na one sa velikim zaradama, a sekretarka za finansije Dženet Jelen naložila je Poreskoj službi da se usredsredi samo na kompanije i one koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje.
Bajdenov provobitni desetogodišnji predlog od 3 hiljade 500 milijardi dolara predviđao je i besplatno predškolsko obrazovanje, plaćeno porodično i zdravstveno bolovanje, te ublažavanje imigracionih restrikcija. Međutim, plan nije prošao zbog protivljenja demokratskog senatora Džoa Mančina, koji je smatrao da je preskup.
Bajden je u utorak poručio Mančinu, koji je prošlog meseca ipak postigao ključan dogovor sa Šumerom o izmenjenom paketu: "Džo nikada nisam sumnjao".
Iako je usvojeni predlog znatno manji od prvobitnog, Bajden i demokrate su ga pozdravili kao istorijsko ulaganje u rešavanje dugoročnih posledica klimatskih promena.
