“Da bi se situacija na terenu poboljšala porebna je odgovornost svih strana – i Beograda i Prištine da se izbegne ponovna eskalacija” poručio je u Briselu generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Stoltenberg: Važno jedinstvo u protivljenju ruskoj akciji
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je tokom obraćanja sa Aleksandrom Vučićem ukazao da je sa predsednikom Srbije razgovarao i o ratu u Ukrajini.
"Važno je da međunarodna zajednica bude ujedinjena u protivljenju neisprovociranoj akciji Rusije. Apelujemo da se rat okonča", rekao je Stoltenberg.
Kada je reč o napadima na nuklearnu elektranu u Zaporožju, Stoltenberg je istakao da oni predstavljaju pretnju za bezbednost.
"To podiže rizike, i ugrožava stanovništvo Ukrajine i okoline, ali i međunarodne zajednice. Nužno je da se omogući inspekcija Evopske agencije za energiju, rekao je Stoltenberg.
“NATO nastavlja pomno da prati situaciju i naša mirovna misija KFOR ostaje usredređena na svoj mandat u okviru Ujedinjenih nacija. Ukoliko bi stabilnost bila ugrožena KFOR je spreman da intereveniše. Preuzeće sve potrebne mere da bi se omogućila sigurno i bezbedno okruženje i sloboda kretanja svih građana Kosova”, poručio je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO-a je ukazao da je konstruktivan dijalog jedini način da se reše razlike u području Zapadnog Balkana – rekavši da je dijalog koji Srbija i Kosovo vode pod okriljem Evropske unije platforma za pronalaženje rešenja koje poštuje prava svih zajednica.
“Pozdravljam sledeću rundu dijaloga koja će se održati sutra. Ohrabrujem sve strane da se angažuju u dobroj veri pokažu fleksibilnosti i da budu konstruktivne”, ukazao je Stoltenberg.
Upitan da konkretnije objasni šta znači spremnost KFOR-a da intereveniše ukoliko bi stabilnost bila ugrožena – generalni sekretar Alijanse odgovorio je da je KFOR u značajnoj meri vojno prisutan na Kosovu.
Vučić: Srbiji nisu potrebne ničije strane baze
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da Srbiji nisu potrebne bilo čije strane baze na teritoriji.
Taj stav iskazao je u odgovoru na pitanje o navodnoj ponudi izgradnje ruske baze u Srbiji - o čemu se u tamošnjoj javnosti polemisalo poslednjih dana.
Vučić je, u zajedničkom obraćanju sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, rekao da je Srbija vojno neutralna i da joj nije potrebna ničija strana baza.
„Srbija želi da sačuva mir i da sma obezebeđuje svoje nebo, svoju zemlju, svoj narod i stanovništvo i tako će se ponašati u budućnosti“, rekao je Vučić u Brisleu.
“Reč je o skoro 4.000 vojnika i samo njihovo prisutvo pomaže da se stabilizuje situacija i da se smanje tenzije, spreči eskalacija i bilo koja vrsta sukoba. Komandat KFOR-a je u bliskom kontaktu sa nadležnima u Beogradu, načelnikom srpskog Generalštaba, kao i nadležnima u Prištini. Otvoreni kanali komunikacije zapravo i jesu način da se spreče nesporazumi i da se dela kada imamo situacije poput onih koje smo videli krajem jula", ukazao je generalni sekretar NATO-a - podsetivši da je direktan kontakt Srbije i KFORA doprineo smanjivanju tenzija krajem jula.
"Naravno, ukoliko je potrebno – mi ćemo da pokrenemo jedinice i povećamo prisustvo – što smo već učinili na severu Kosova. Delaćemo kada je potrebno i na srazmeran način jer je naš glavni cilj da pomognemo u smanjivanju tenzija i obezbeđivanju svih zajednica, uključujući i Srbe na Kosovu”, rekao je Stoltenberg.
"Ne moramo uvek da sagledavamo stvari na isti način"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je da je sa najvišim zvaničnikom Alijanse razmatrao napetosti koje su se na severu Kosova dogodile krajem jula.
“Ne moramo uvek da sagledavamo stvari na isti način, ali su za nas važne uloge KFOR-a i NATO-a koje poštujemo. Srbija će nastaviti da poštuje ulogu NATO-a na Kosovu u skladu sa međunarodsno-javnim normama koje su proklamovale Ujedinjene nacije i verujem da ćemo uvek moći da naiđemo na razumevanje i želju gospodina Stoltenberga, KFOR-a i NATO-a da se obezbede mir i stabilnost. Rekao sam da su za Srbiju mir i stabilnost od presudnog značaja”, poručio je predsednik Srbije u Briselu.
Vučić je podsetio da se u sredu nastavlja dijalog sa Kosovom – koji je ocenio kao teške razgovore.
“Gotovo ni u čemu nismo saglasni. Ali, ono što je pozicija Srbije je da će se držati međunarodnog javnog prava, rezolucije i povelje Ujedinjenih nacija, Briselskog sporazuma i svega onoga što je potpisano”, rekao je Vučić.
Govoreći o odnosu Srbije i NATO-a - on je podsetio da je Srbija vojno neutralna zemlja i da se u blokovskom smislu neće opredeljivati.
"Imamo svoju istoriju koja nije laka i jednostavna, ali želimo učvršćivanje dalje saradnje i odnosa sa KFOR-om i NATO-om. Želimo da izbegnemo svaku vrstu mogućnosti da dođe do eskalacije ili sukoba", ukazao je predsednik Srbije.
Obraćajući se nakon susreta sa koovskim premijerom Aljbinom Kurtijem - generalni sekretar Alijanse ponovio je da je potrebno izbeći bilo kakve buduće eskalacije.
Lajčak sa Kurtijem i Vučićem u Briselu
Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije razgovarao je u Briselu sa Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem - uoči nove runde dijaloga dve strane koja se održava u sredu posle jednogodišnje pauze.
"Uoči dijaloga na visokom nivou sastao sam se sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem - u pripremama za sutrašnju diskusiju", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Tviter.
"Od svih strana tražim suzdržanost i da se ne koriste zapaljivom retorikom. Otvorena pitanja je potrebno rešavati kroz politički dijalog - što je bila moja glavna poruka i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. Misija NATO-a pažljivo će nastaviti da prati situaciju - kontaktirajući obe strane. Neutralnost KFOR-a ključna je za uspeh te misije", rekao je Jens Stoltenberg.
Zvaničnik Alijanse ponovio je da od svih strana u procesu očekuje da budu konstruktivne u novoj rundi dijaloga koja se održava u četvrtak.
"Za Kosovo je to prilika da prikaže da je odgovoran akter u evroatlantskog zajednici", ukazao je on.
U pripremljenom delu obraćanja kosovski premijer gotovo da se nije osvrtao na nedavne tenzije koje su se dogodile na severu Kosova - već je insistirao na saradnji Kosova i Severnoatlantske alijanse.
"U razgovoru sam ukazao na buduća nastojanja naše Vlade i države. Posvećeni smo da vas uverimo da je politika koju vodimo u potpunosti usaglašena sa evroatlantskim vrednostima koje delimo. Predstavlja naš politički identitet i istorijski orijentaciju. Izražavam i najveću moguću zahvalnost NATO-u - tokom poslednje 23 godine Alijansa je učinila znatan doprinos slobodi, obnovi infrastrukture uništene tokom rata i bezbednosti naše zemlje i građana", naveo je kosovski premijer.
"Imamo jasnu viziju, a to je članstvo u NATO-u. Time možemo da doprinesemo svemu onime što smo dobili u prošlosti od država članica. Začetak toga je članstvo u organizaciji Partnerstvo za mir. Kosovo je demonstriralo sposobnost zaštite i promovisanja zajedničkih principa i vrednosti", ukazao je Kurti.
"Kosovske institucije i građani imaju razloga da budu oprezni usled destruktivnog pristupa našeg severnog suseda - prema Kosovu i regionu uopšte pod ruskom agendom prema Evropi i Balkanu", dodao je Kurti ne imenujući susednu državu na koju se odnosio iznesen stav.
Vučić sa Eskobarom u Briselu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je u Briselu razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom zamenikom pomoćnika državnog sekretara i izaslanikom američke administracije za Zapadni Balkan.
Stejt department se, za sada, nije oglašavao povodom susreta i temama razgovora dvojice zvaničnika.
Vučić je u objavi na Instagramu napisao da je Srbija, između ostalog, posvećena miru.
„U izuzetno otvorenom razgovoru, istakao sam da će Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna strana u dijalogu, nastaviti da ulaže maksimalne napore u cilju održanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona. Posebno sam naglasio da naša zemlja, kao i uvek do sada, predano i iskreno radi na smirivanju svih tenzija koje nije sama izazvala, u skladu sa doslednom politikom traženja kompromisnog rešenja isključivo putem dijaloga, na dobrobit svih građana”, napisao je predsednik Srbije na društvenoj mreži Instagram.
O prošlomesečnim tenzijama na severu Kosova Kurti je preciznije govorio odgovarajući na novinarsko pitanje da li se obe strane mogu smatrati odgovornim za moguće buduće eskalacije.
U odgovoru, Aljbin Kurti je rekao da na Kosovu deluju institucije demokratske kosovske države i, sa druge strane, ilegalne strukture Srbije, koje su postale kriminalne organizacije, sposobne da za 10 minuta postave barikade na putevima.
"Policija Kosova je od aprila 2021 sprovela 39 operacije u kojima je uhapšeno nekoliko desetina osoba iz miljea organizovanog kriminala. Među njima je mnogo Albanaca, jer naša policija ne pravi razliku na osnovu etničke pripadnosti", rekao je on.
Upitan da li bi vlasti Kosova bile spremne da odustanu od preregistracije vozila sa tablicama koje je izdala država Srbija - Kurti je odgovorio da je reč o odluci usklađenoj sa zakonima i Ustavom Kosova sa kojom se Srbija saglasila prema sporazumima koje su dve strane postigle u Briselu.
"Beograd se od sredine januara 2018. godine saglasio da ne proizvodi automobilske registarske tablice koje se odnose na gradove na Kosovu i da neće prisiljavati građane da ih koriste. Ne vidim razlog zbog čega se ne bi obavila zamena takvih registracija. Pokrenuli smo kampanju informisanja građana o tome, uz finansijske podsticaje za zamenu. Potrebno je da, za dobrobit svih nas, u našoj zemlji učinimo da sve bude legitimno i legalno", rekao je Kurti.
Susret uoči nastavlja dijaloga
Odvojeni susreti prvog čoveka Severnoatlantske alijanse sa Vučićem i Kurtijem u belgijskoj prestonici svojevrsna su uvertira nastavku dijaloga Kosova i Srbije, posle jednogodišnje pauze, ali i tenzija koje su obeležile odluku kosovskih vlasti o preregistraciji vozila iz kosovskih gradova koja nose tablice izdate u Srbiji.
Takođe, nezadovoljstvo zvaničnog Beograda i dela građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova izazvala je i spremnost Vlade Kosova, koju predvodi premijer Kurti, da počne sa izdavanjem kosovskih izlazno-ulaznih dokumenata državljanima Srbije.
Kosovske vlasti, pak tvrde, da je reč o odgovoru na mere koje Srbija prema državljanima Kosova primenjuje već godinama.
Dan uoči primene novih regulativa, 31. jula, deo građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova, blokirao je prelaze Jarinje i Brnjak između Srbije i Kosova, kao i znatan deo saobraćajnica na tom području – tražeći njihovo poništavanje.
Zvaničnici Srbije i Kosova, kao i lideri u decenijskom pregovaračkom procesu, nisu birali reči uzajamno se kritikujući, a njihov poslednji spor u nizu, privremeno je ublažen angažmanom međunarodne zajednice, Sjedinjenih Država i Evropske unije na osnovu kojeg je primena - za Beograd spornih - odluka prištinskih vlasti, odložena za mesec dana.
Tenzije, blokade i zapaljiva retorika beogradskih i prištinskih zvaničnika alarmirali su i KFOR, mirovnu misiju koju predvodi NATO na Kosovu.
Njen generalni sekretar, koji je početkom avgusta održao odvojene telefonske razgovore sa sagovornicima sa kojima se sada sastaje lično, tada je saopštio da je NATO spreman da interveniše - ukoliko je, kako je ukazao, ugrožena stabilnost.
"Razgovarao sam sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o tenzijama na severu Kosova. Sve strane moraju da se konstruktivno angažuju u dijalogu u kojem posreduje Evropska unija i da reše razlike posredstvom diplomatije", poručio je Stoltenberg na Tviteru.
Najviši zvaničnik Alijanse prethodno je razgovarao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i tada je naveo da sve strane moraju da budu suzdržane.
"Sve strane moraju da izbegavaju jednostrane poteze, ali i da podržavaju dijalog u kojem posreduje EU. Ostajem u kontaktu sa Beogradom i Prištinom", napisao je Stoltenberg posle razgovora sa kosovskim premijerom početkom avgusta.
Pre toga oglasila se i misija KFOR-a, koja je objavila da pomno prati situaciju na severu Kosova sa lokalnim i međunarodnim bezbednosnim organizacijama.
”U okviru mandata Ujedinjenih nacija KFOR ostaje snažno posvećen bezbednosti i spreman je da usvoji neophodne mere za očuvanje bezbednosti Kosova", objavio je KFOR početkom avgusta na svom Tviter nalogu.
Dan posle razgovora sa Jensom Stoltenbergom, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u četvrtak bi trebalo da se sastanu u okviru dijaloga kojim posreduje Evropska unija.
Zvanična agenda njihovih razgovora, za sada, nije poznata. Prema prognozama zapadnih diplomata neke od tema mogle bi da budu primena energetskih sporazuma, o čemu su dve strane postigle saglasnost krajem juna, registarske tablice, kao i Zajednica opština sa srpskom većinom čije osnivanje je dogovoreno 2013. godine.
Kosovo i Srbija tokom poslednje decenije, uz posredstvo Evropske unije i podršku Sjedinjenih Država, vode dijalog o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da bude potvrđen sveobuhvatnim sporazumom.
Razgovori, čiji učinak otežavaju učestale trzavice, doprineli su postizanju nekoliko sporazuma. Međutim, njihovoj primeni se strane u sporu opiru.
Jedan od poslednjih dogovora Kosova i Srbije odnosi se na primenu sporazuma koji su učesnici dijaloga postigli o energetici. Međutim, umesto da to bude podstrek za napredak u dijalogu - usledile su nedavne trzavice u vezi sa preregistracijom vozila sa tablicama izdatim u Srbiji i dokumentima za ulazak i izlazak sa Kosova za državljane Srbije.
