"Ne bih mogao da kažem da je bilo napretka”, zaključio je u završnom delu svog obraćanja medijima Žosep Borelj – visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, nakon celodnevne treće runde dijaloga između Kosova i Srbije održane u prestonici Belgije.
Borelj je rekao da se, između ostalog, razgovaralo o merama kosovske Vlade o preregistraciji vozila registrovanih u Srbiji i ulazno-izlaznim dokumentima čija je primena odložena za 1. septembar.
"Nije postignut dogovor, ali to nije kraj priče, dve strane su se dogovorile da proces mora da se nastavi i razgovor će se nastaviti narednih dana, jer još ima vremena do 1. septembra, ja ne odustajem", rekao je zvaničnik Evropske unije.
"Međunarodna zajednica ne želi da vidi nove tenzije u narednom periodu i strane će biti u potpunosti odgovorne za bilo kakvu eskalaciju na terenu", ustvrdio je Borelj u obraćanju medijima.
Zvaničnik EU ukazao je da susret Kurtija i Vučića nije održan, kako je precizirao, u normalnim okolnostima - imajući u vidu da su ga obeležile napetosti na severu Kosova koje su se dogodile uoči susreta.
Borelj je podsetio da su se Kurti i Vučić sastali u trenutku aktuelnog rata, nakon ruske invazije u Ukrajini, zbog čega se, kako je rekao, svi nalaze u teškim trenucima.
"Ovo je vreme za pronalaženje rešenja za dugotrajna pitanja, svrha našeg susreta bilo je smirivanje situacije na terenu", rekao je visoki zvaničnik EU.
"Potrebno je usredsrediti se na napredak - sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Obojica lidera imala su priliku da detaljno razgovaraju o sveobuhvatnom sporazumu - dok su tenzije na terenu pokazatelj problema nerešenog statusa njihovih odnosa", rekao je evropski zvaničnik.
Detalji treće runde
Učesnici u dijalogu su tokom dana održali dve runde razgovora, uz posredovanje Evropske unije, i dva puta su se odvojeno sastajali sa njenim predstavnicima Žosepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
U zdanju u kom se održavao dijalog boravio je i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar, objavio je RSE.
Radio Slobodna Evropa javio je iz Brisela da je predsednik Srbije napustio zgradu EU bez obraćanja medijima, a šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković rekao je novinarima da Vučić još izvesno vreme ostaje u Briselu i da će se u petak obratiti javnosti.
"Mi smo se borili za mir, za stabilnost, za kompromisna rešenja i zbog toga predsednik Aleksandar Vučić ostaje još izvesno vreme ovde u Briselu. Sutra po povratku u Beograd će se obratiti javnosti i biće to jedno od njegovih najznačajnijih obraćanja", rekao je Petković.
Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić se posle susreta nisu obraćali novinarima.
U ime kosovske strane saopštenje je objavila Vlada Kosova u kom se navodi da su dvojica zvaničnika, uz posredstvo Evropske unije, razmatrali dve teme.
"Prva je bio razgovor o Opštem okviru sporazuma. Premijer Kurti je naglasio da bi trebalo da bude pravnoobavezujući za potpunu normalizaciju odnosa i da bi u njegovom centru trebalo da bude uzajamno priznavanje", navela je kosovska Vlada.
Takođe, navedeno je da je Kurti tokom sastanka predstavio, kako je ukazano, nekoliko poglavlja sa relevantnim elementima koje ovaj okvir treba da sadrži.
"Druga tema bila su aktuelna politička i bezbednosna pitanja. Premijer Kurti ukazao je na značaj zakonitosti i ustavnosti u našoj zemlji kao garancije mira, bezbednosti i jednakosti za sve građane bez razlike", saopštila je Vlada Kosova.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se putem naloga društvene mreže Instagram.
"Težak dan je za nama, bio je težak dan za sve građane i celu našu zemlju. Ne mogu da kažem da je uspešno završen, ali se uzdržavam od drugih komentara jer se nadam da je moguće da nekim čudom da postignemo kompromisno rešenje. Zato ću nastaviti da se borim za mir i stabilnost", poručio je Vučić.
Uoči zajedničkih susreta - sa Boreljom su tokom jutra odvojeno razgovarali državnici Kosova i Srbije.
"Krenuti ka punoj normalizaciji"
Borelj je na svom zvaničnom Tviter nalogu ocenio da su nedavne tenzije na severu Kosova još jednom pokazale da je vreme da se krene napred ka punoj normalizaciji.
"Očekujem da oba lidera budu otvoreni i fleksibilni da nađu zajednički jezik", poručio je Borelj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se o svojim očekivanjima od susreta oglasio na društvenim mrežama.
"Početak razgovora o suštinskim problemima na Kosovu i Metohiji. Nadam se kakvom-takvom rešenju, iako u to uopšte ne verujem", naveo je Vučić na zvaničnom Instagram nalogu posle sastanka sa Boreljom.
Dijalog dve strane nastavljen je posle godinu dana zastoja.
Razgovori se održavaju posle tenzija koje su obeležile odluku kosovskih vlasti o preregistraciji vozila iz gradova Kosova registrovanih u Srbiji, kao i izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije.
Kosovske vlasti tvrde da se radilo o odgovoru na mere koje Srbija prema državljanima Kosova primenjuje već godinama. Taj odgovor, kako navode, usklađen je sa zakonima i Ustavom Kosova, kao i obavezama koje je Srbija preuzela na osnovu postignutih briselskih sporazuma.
Zalaganjem zapadnih međunarodnih faktora, Sjedinjenih Država i Evropske unije – primena novih mera odložena je za 1. septembar - što je doprinelo ublažavanju napetosti na severu Kosova.
Veče uoči nastavka dijaloga, odvojene susrete sa pregovaračima održao je Miroslav Lajčak, specijalni izvestilac Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije.
"Uoči dijaloga na visokom nivou sastao sam se sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem - u pripremama za sutrašnju diskusiju", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Tviter.
"Dijalog - platforma za pronalaženje rešenja"
Kurti i Vučić stigli su Brisel dan pred planiranu rundu pregovora na odvojene razgovore sa generalnim sekretarom Severnoatlantske alijanse (NATO) Jensom Stoltenbergom.
On im je povodom napetosti na severu Kosova, koja se manifestovala blokadama saobraćajnica i graničnih prelaza i razmenom zapaljive retorike, preneo da je misija NATO-a na Kosovu, KFOR, spremna da interveniše u slučaju ugrožavanja stabilnosti.
Stoltenberg je ukazao da je konstruktivan dijalog jedini način da se reše razlike na području Zapadnog Balkana – rekavši da je dijalog koji Srbija i Kosovo vode pod okriljem Evropske unije platforma za pronalaženje rešenja koje poštuje prava svih zajednica.
“Pozdravljam sledeću rundu dijaloga koja će se održati sutra. Ohrabrujem sve strane da se angažuju u dobroj veri, pokažu fleksibilnosti i da budu konstruktivne”, siže je poruka koje je Stoltenberg preneo posle odvojenih susreta i obraćanja medijima sa dvojicom državnika.
Zvaničnik Alijanse nije propustio i da pomene da se na Kosovu nalazi skoro 4.000 njenih vojnika koji pomažu da se situacija stabilizuje i da se, u slučaju potrebe, može rasporediti dodatni broj.
Moguće teme
Zvanična agenda razgovora Vučića i Kurtija, za sada, nije poznata.
Tokom nedavnog brifinga za novinare Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan, pomenuo je da bi se moglo razgovarati o primeni energetskih sporazuma, o čemu su dve strane postigle saglasnost krajem juna, registarske tablice, kao i Zajednica opština sa srpskom većinom čije osnivanje je dogovoreno 2013. godine.
Dijalog sa Kosovom predsednik Srbije, tokom zajedničkog obraćanja sa generalnim sekretarom NATO-a u sredu, označio je kao teške razgovore.
“Gotovo ni u čemu nismo saglasni. Ali, ono što je pozicija Srbije je da će se držati međunarodnog javnog prava, rezolucije i povelje Ujedinjenih nacija, Briselskog sporazuma i svega onoga što je potpisano”, rekao je Vučić.
Vučić sa Eskobarom u Briselu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je u Briselu razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom zamenikom pomoćnika državnog sekretara i izaslanikom američke administracije za Zapadni Balkan.
Stejt department se, za sada, nije oglašavao povodom susreta i temama razgovora dvojice zvaničnika.
Vučić je u objavi na Instagramu napisao da je Srbija, između ostalog, posvećena miru.
„U izuzetno otvorenom razgovoru, istakao sam da će Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna strana u dijalogu, nastaviti da ulaže maksimalne napore u cilju održanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona. Posebno sam naglasio da naša zemlja, kao i uvek do sada, predano i iskreno radi na smirivanju svih tenzija koje nije sama izazvala, u skladu sa doslednom politikom traženja kompromisnog rešenja isključivo putem dijaloga, na dobrobit svih građana”, napisao je predsednik Srbije na društvenoj mreži Instagram.
Sa druge strane, na osnovu izlaganja kosovskog premijera, jasno je da kosovske vlasti neće odustati od poslednje velike tačke spoticanja dve strane – primene odluke o registarskim tablicama i ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije.
"Beograd se od sredine januara 2018. godine saglasio da ne proizvodi automobilske registarske tablice koje se odnose na gradove na Kosovu i da neće prisiljavati građane da ih koriste. Ne vidim razlog zbog čega se ne bi obavila zamena takvih registracija. Pokrenuli smo kampanju informisanja građana o tome, uz finansijske podsticaje za zamenu. Potrebno je da, za dobrobit svih nas, u našoj zemlji učinimo da sve bude legitimno i legalno", rekao je Kurti tokom obraćanja sa Stoltenbergom.
Kosovski premijer, međutim, nije isključio mogućnost da Vlada koju predvodi odustane od izdavanje privremenih dokumenta za državljane Srbije ukoliko se, kako je rekao, toga odrekne i zvanični Beograd.
"Moguće je da 1. septembra nećemo izdavati dokumenta jer će i Srbija odustati od izdavanja dokumenata na graničnim prelazima sa Kosovom. Želimo odnose reciprociteta", izjavio je Kurti novinarima u Briselu dan uoči nastavka dijaloga.
"Odabrati mir i integraciju sa Evropom"
Greg Delavi, bivši američki ambasador na Kosovu, analizirajući poruke koje su se u sredu mogle čuti iz Brisela, izjavio je za Glas Amerike da bi na putu rešavanja spora, dve zemlje - kao prioritet - trebalo da odaberu mir i integraciju sa Evropom.
“Onda postoji prostor za dogovor. Međutim, ukoliko se prednost daje politici na unutrašnjem planu umesto rešenjima, to otežava postizanje dogovora”, rekao je Delavi za Glas Amerike.
Upitan smatra li da je u briselskom procesu između Kosova i Srbije potreban značajniji angažman Sjedinjenih Država – Delavi je odgovorio da je dosadašnja saradnja Amerike i Evropske unije bila dobra.
“Sjedinjene Države angažovane su u vezi sa brojnim važnim spoljnopolitičkim izazovima, poput Ukrajine i Rusije, Kine ili Irana. Bez obzira na to, mislim da su još angažovane na Kosovu i da će se to nastaviti. Saradnja Sjedinjenih Država i Evropske unije na dijalogu je dobra i predstavlja veliku prednost i veliku podršku rešenjima za okončanje kosovsko-srpskog problema”, rekao je bivši američki ambasador na Kosovu.
Delavi veruje da će pregovarački proces između dve strane biti okončan uprkos svim preprekama.
“Uvek postoji nada. Održavanje statusa kvo ne pomaže građanima tih zemalja. Neopravdana ruska invazija na Ukrajinu uticala je na jačanje napetosti širom Evrope. Na liderima Kosova i Srbije je da se usredsrede na to da se te tenzije ne pogoršavaju. Svi moramo da radimo na tome da svet bude manje opasno mesto. Stanovnici Zapadnog Balkana, građani Kosova i Srbije zaslužuju evropsku budućnost. Mogu je dostići ukoliko rukovodstva obe države kao cilj postave mir, politički i ekonomski razvoj”, zaključio je Delavi za Glas Amerike.
Kosovo i Srbija tokom poslednje decenije, uz posredstvo Evropske unije i podršku Sjedinjenih Država, vode dijalog o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da bude potvrđen sveobuhvatnim sporazumom.
Razgovori, čiji učinak otežavaju učestale trzavice, doprineli su postizanju nekoliko sporazuma. Međutim, njihovoj primeni se strane u sporu opiru.
Jedan od poslednjih dogovora Kosova i Srbije odnosi se na primenu sporazuma koji su učesnici dijaloga postigli o energetici. Međutim, umesto da to bude podstrek za napredak u dijalogu - usledile su nedavne trzavice u vezi sa preregistracijom vozila sa tablicama izdatim u Srbiji i dokumentima za ulazak i izlazak sa Kosova za državljane Srbije.
