Sjedinjene Države u utorak su pozvale svoje državljane da napuste Ukrajinu, navodeći da veruju da se Rusija priprema da napadne civilnu i vladinu infrastrukturu narednih nekoliko dana u ratu koji traje šest meseci.
"Stejt department ima informacija da Rusija pojačava napore da izvede napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte narednih dana", navodi se u saopštenju američke ambasade u Kijevu i dodaje da bi američki državljani trebalo da napuste Ukrajinu "sada", u svom aranžmanu, ako je to bezbedno.
To nije prvo takvo upozorenje SAD, ali je ovo upućeno uoči obeležavanja 31. godišnjice nezavisnosti Ukrajine u sredu, kada se navršava i šest meseci od početka rata.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je snažan odgovor na bilo koje ruske napade na Dan nezavisnosti. Takođe je obećao da će Ukrajina povratiti kontrolu nad Krimom, koji je Rusija anektirala 2014.godine.
"Da bi se pobedio teror, neophodno je pobediti u borbi protiv ruske agresije. Neophodno je osloboditi Krim. To će povratiti međunarodno pravo i poredak", poručio je Zelenski na početku samita takozvane Krimske platforme, u kojoj učestvuju lideri desetina zemalja i međunarodnih organizacija - većina virtuelno - u znak solidarnosti sa Ukrajinom. Na samitu je učestvovao i crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović.
Ukrajinski lider je kasnije, na konferenciji za novinare u Kijevu, rekao da Ukrajina neće pristati na predloge da se zamrznu trenutne linije fronta da bi se "umirila" Moskva, koja kontroliše oko 22 odsto Ukrajine, uključujući i Krim.
Takođe je pozvao svet da ne pokazuje zamor zbog rata, ističući da bi to bila pretnja za sve. U večernjem video obraćanju, Zelenski je naglasio: "Sutra je važan dan za sve nas - takođe je, nažalost, važan za našeg neprijatelja. Moramo biti svesni da su odvratne ruske provokacije i brutalni napadi mogući sutra".
Odlazeći italijanski premijer Mario Dragi je na samitu najavio da će Rim nastaviti da podžava Ukrajinu.
"Sa vama smo u vašoj borbi da pružite otpor ruskoj invaziji, obnovite ukrajinski teritorijalni integritet, zaštitite demokratiju i nezavisnost", poručio je Dragi.
Zelenski je takođe poručio da je Ukrajini potrebno više oružja od zapadnih zemalja. Novo oružje najavile su Sjedinjene Države i Nemačka, prenosi agencija Rojters.
Zelenski je prethodno upozorio na moguće ruske akcije na ukrajinski Dan nezavisnosti. Kijev je daleko od prvih linija fronta i retko je bio meta ruskih raketa, od kako je Ukrajina sprečila kopnenu ofanzivu za zauzimanje prestonice u martu, podseća agencija Rojters. U gradu je u utorak bilo mirno, mada ima nagoveštaja povećane pretnje.
Zbog straha od ruskih napada, u glavnom gradu Ukrajine otkazana je javna proslava Dana nezavisnosti. Novinska agencija Rojters saopštila je da vladin dokument pokazuje da su vlasti u Kijevu zabranile javne događaje u vezi sa godišnjicom od ponedeljka do četvrtka.
Vlasti su savetovale Ukrajince širom zemlje da rade kod kuće gde je to moguće od utorka i četvrtka, i da potraže sklonište ako čuju sirene. U Kijevu u utorak boravi poljski predsednik Andžej Duda koji bi sa Zelenskim trebalo da razgovara o daljoj pomoći Ukrajini, uključujući i vojnu.
U šestomesečnoj ruskoj invaziji, poginule su hiljade ljudi, a gradovi razoreni. Ruske snage kontrolišu veliki deo juga, uključujući i crnomorsku obalu, kao i delove istočnog regiona Donbas. Izgledi za postizanje mira gotovo da ne postoje.
Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine general Valerij Zalužnji izjavio je da je skoro 9.000 vojnika poginulo otkako je Rusija napala Ukrajinu pre skoro šest meseci. Zalužnji je to rekao na jednom skupu veterana, dajući prvi zvanični broj vojnih gubitaka Ukrajine od aprila.
Ujedinjene nacije su saopštile da su potvrdile smrt više od 5.500 civila tokom ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara. Agencija UN za decu (UNICEF) saopštila je u ponedeljak da je potvrdila da je najmanje 972 ukrajinske dece ubijeno ili povređeno u nasilju, ali je dodala da će pravi broj verovatno biti mnogo veći.
Većina ubistava dece dogodila se usled upotrebe eksplozivnog oružja, navodi se u saopštenju izvršne direktorke UNICEF-a Ketrin Rasel.
U drugim događajima u ponedeljak, Ukrajina je izvestila o novim ruskim vazdušnim napadima u blizini lokacije velike nuklearne elektrane.
Regionalni guverner Valentin Rezničenko rekao je da su u ruskim raketnim udarima pogođena područja zapadno od nuklearne elektrane Zaporožje. Rakete su pogodile kuće, obdanište i prodavnice, rekao je Rezničenko.
Rusija i Ukrajina međsudobno okrivljuju jedna drugu za ponovljeno granatiranje u blizini elektrane. Ukrajina je zatražila od Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija da primoraju Rusiju da napusti lokaciju, koju je zauzela od marta, dok su ukrajinski tehničari zadržani da bi upravljali objektom.
Bela kuća je saopštila da su američki predsednik Džo Bajden, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i britanski premijer Boris Džonson razgovarali o situaciji u konferencijskom telefonskom razgovoru u nedelju.
U saopštenju Bele kuće se navodi da su lideri govorili o "potrebi da se izbegnu vojne operacije u blizini elektrane i važnosti posete IAEA što je pre moguće da bi se utvrdilo stanje bezbednosnih sistema".
Već više od nedelju dana se vode razgovori da bi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) organizovala posetu elektrani.
U telefonskom razgovoru u petak, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je Makronu da će Rusija dozvoliti međunarodnim inspektorima da uđu u fabriku.
