Diskriminacija protiv LGBT osoba i pripadnika drugih manjina nasilna je kada se osporava njihovo pravo na život, a stav pripadnika većine da imaju pravo da odlučuju o pravima pripadnika manjine društvo ne čini demokratskim, već tiranijom većine, rečeno je između ostalog na debati "Više od šetnje - ljudska prava u svetlu Evroprajda" u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Ebert štiftunga.
Jedan od najstarijih dokumenata u UN je Povelja o ljudskim pravima u kojoj se kaže da su prava ljudi neotuđiva bez obzira na sve razlike.
Međutim, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), ocenila je da ljudska prava u društvu u Srbiji postaju sve više "privilegija štićenika države".
Za LGBT i generalno manjine uvek je potrebno propisati druga prava od onih koja su propisana za većinu, da bi oni mogli da žive život ravnopravno kao drugi građani, kazala je ona.
Jelena Vidić, psihološkinja i psihoterapeutkinja, podsetila je da je svaki zločin protiv pripadnika neke manjinske grupe zločin protiv određene osobe, ali i cele grupe kojoj ta osoba pripada.
Tako je isto i sa porukama mržnje koje se upućuju LGBT osobama - one su poruke mržnje prema čitavoj toj grupaciji", rekla je i dodala:
"Mi kao da zaboravljamo - kada govorimo o LGBT osobama - koliko je reč o grupi koju društvo stigmatizuje i koja je izložena 'otrovnim' porukama u suštini od rođenja, sa čim onda LGBT osobe nastavljaju da se bore kroz ceo život".
Zorana Milovanović iz Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da se o Srbiji "može govoriti o 'kao' demokratskoj državi" u kojoj većina ljudi oseća da je obespravljena u mnogo razlitičih segmenata i da se onda, kada neko ima neka prava, stiče utisak da ih ima "čak i više".
Ona je podsetila da Srbija ima premijerku koja "uživa vaninstitucionalna prava" i da koristi političku moć i funkciu kako bi ostvarivala više prava nego što je to omogućeno većini.
"To i buni najveći broj ljudi", rekla je ona.
Razlog za skepticizam jeste i to što država ne poštuje sopstvene zakone i što je jasno da se prava mogu koristiti i uživati vaninstitucionalno.
Jelena Vidić je podsetila da premijerka Srbije Ana Brnabić u istopolnoj zajednici sa svojom partnerkom ne može da sklopi brak i da na papiru nije roditelj svom detetu.
"Čak i ona u tom smislu jeste diskriminisana, iako ona o tome ne govori javno. Tu vidimo koliko je to nepoželjna tema, koliko nosi negativne političke poene pa se zato izbegava, zato ni premijerka ne govori o tome", kazala je ona.
"Može, ali u svoja četiri zida"
Na molbu iz publike da se navedu konkrenti primeri diskriminacije LGBT osoba, Katarina Golubović je rekla da primera diskriminacije ima na više nivoa i da je potrebno imati propise koji će izjednačiti ljude koji su u faktički neravnopravnom položaju sa većinom. Kao primer je navela da dve osobe koje nemaju nikakvo partnerstvo ne mogu međusobno da se posete u bolnici, jer nisu u prepoznatoj zajednici, iako zapravo žive u zajednici.
To je vrsta posredne diskriminacije", rekla je ona.
Zorana Milovanović je navela da se, kada se govori o diskriminaciji i ugrožavanju prava, zapravo govori o potrebi određene grupe ljudi da osporava potrebu LGBT osoba za pravima. Ta prava koja većina "strejt" populacije uživa se podrazumevaju za njih, nastavila je, "i onda oni to ne vide kao problem - postojite, živite, a ne obraća se pažnja na to da postoji potreba da se ostvare određena prava - brak, zajednica, pitanje dece".
Diskriminacije se ostvaruje kada neka većina ne shvata principe demokratije, već govori da ima pravo da odlučuje za manjinu.
"Ne možemo da govorimo o demokratskoj državi... onog trenutka kada smatrate da imate pravo kao pripadnik većine da odlučujete o pravima manjine. To nije demokratija, to je jedan vid tiranije većine", rekla je Milovanović.
Dodala je da nije reč o pitanju seksualnosti LGBT osoba u javnom prostoru, već da se iz sfere privatnog jedna neregulisana oblast dovodi u sferu javnog kako bi se regulisala i kasnije opet vratila u sferu privatnog.
"Kada govorimo o uvođenju seksualnosti u javni prostor", nadovezala se Jelena Vidić, "mi govorimo o onim aspektima seksualnosti koje heteroseksualne osobe podrazumevaju; u redu je da ako se ja sa muškarcem držim za ruku na ulici... ali nije u redu ako se moja prijteljica drži sa svojom partnerkom, ili prijatelj sa partnerom", kazala je i dodala da pripadnici većinske grupe nisu svesni privilegija koje imaju.
Ona je raširenu poruku o "unutar četiri zida" protumačila kao stav "U redu je da vi postojite, ali da mi ne znamo da postojite i da vi zapravo ne postojite".
"To je strašna poruka koju društvo šalje određenoj grupi ljudi", rekla je Vidić.
Religija, Crkva i LGBT
Davor Džalto, pravoslavni teolog i filozof, ocenio je "trend u celom zapadnom društvu" da je privilegovan onaj koji ima finansijsku moć, zbog koje mu je onda dostupno ono što većem delu drugih građana nije. On smatra da oni koji se bore za manjinska prava treba da budu orijentisani i na širi spektar društvenih problema.
Govoreći o religijskim institucijama, on je rekao da nije ništa novo da one traže partnere u desnom političkom spektru "i obrnuto", iako se može naći više sličnosti između autentičnih religiskih ideja - koje insisturaju na slobodi, na emancipaciji - i levičarskih ideja, nego što je to slučaj sa konzervatvizmom i liberalizmom - koji je takođe deo konzervativnog spektra.
Zorana Milovanović je ocenila da je glavni protivnik prava LGBT zajednice u proteklih 10 godina bila Srpska pravoslavna crkva, dok je Jelena Vidić kazala da deo LGBT zajednice čine i duboko religiozne osobe.
Koliko je njima strašno kada čuju poruke o anatemisanju učesnika i organizatora Prajda, upitala je ona.
