Uoči Konferencije o klimatskim promenama, COP27, u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik sledeće nedelje, postoji zabrinutost da je ruska invazija na Ukrajinu preokrenula napredak u borbi protiv klimatskih promena. Ali, postoje mišljenja da bi rat mogao imati i pozitivan uticaj na duži rok.
Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je globalne geopolitičke tenzije, a razaranje se ne završava samo na bojnom polju. Napredak u suočavanju sa klimatskim promenama, koji je postignut na samitu COP26 u Glazgovu prošle godine, pretrpeo je udarac, kaže analitičar Entoni Frogat.
“Razvoj koalicija, zajedničkih, velikih koalicija, ali i bilateralne inicijative poput SAD i Kine koje predlažu novi program rada za rešavanje klimatskih promena... I nešto od te dobre volje je nestalo. I ne samo u pogledu Rusije. Vidimo da se Kina povukla iz aranžmana sa Sjedinjenim Državama kao rezultat tenzija oko Tajvana. Dakle, u brojnim oblastima geopolitika nije tako pozitivna.”
Naučnici kažu da svet ne može da dozvoli da sukob u Ukrajini skrene pažnju sa klimatske vanredne situacije, navodi Inger Andersen, direktorka programa Ujedinjenih nacija za klimu.
“Moramo biti u stanju da rešavamo višestruke krize. I istina je, sa ratom u Ukrajini, i sa složenošću oko snabdevanja naftom i gasom, postoji prilika, i to kažem s poštovanjem, sada postoji šansa da se zaista investira u čisto i zeleno, a ne da se ulaže u štetne infrastrukture. To je ono što svet sada treba da uradi.”
Međunarodna agencija za energetiku saopštila je prošle nedelje da će rat u Ukrajini ubrzati tranziciju ka zelenoj energiji. Direktor agencije Fatih Birol ocenjuje da reakcije vlada širom sveta na energetsku krizu nagoveštavaju prekretnicu u istoriji energetike.
"Ova kriza će ubrzati tranziciju ka čistoj energiji", naglašava Birol.
Ali izgleda da je ta tranzicija napravila korak unazad. Brojne evropske zemlje ponovo pokreću termoelektrane, kršeći klimatska obećanja, dok Rusija zatvara ventile za gas.
“Postoji kratkoročni jaz u snabdevanju koji će morati da se ispuni. Ali sve dok nema velikih ulaganja u fosilna goriva, onda možda jednostavno to moramo da prihvatimo. To je neka vrsta srednjoročne do dugoročne putanje za koju se nadam da će dovesti do dekarbonizacije, kao rezultat rata u Ukrajini", ocenio je Entoni Frogat iz organizacije Četam Haus.
Međutim, ruska invazija je takođe izazvala globalnu ekonomsku krizu, uz sve veću inflaciju i nadolazeću recesiju. Frogat je primetio da je pažnja koju globalni lideri poklanjaju klimatskim promenama smanjena i da misli da će biti povećana svest o ekonomskim teškoćama sa kojima se mnoge zemlje suočavaju dok očekuju moguću globalnu recesiju koja će otežati finansiranje.
Politički zamah u pregovorima o klimi je možda zastao. Ali postoji nada da će ruska invazija na Ukrajinu primorati zemlje da prekinu svoje oslanjanje na fosilna goriva koja izazivaju klimatsku vanrednu situaciju.
