Amerikanci su glasali o budućem smeru zemlje. Iako obrada izbornih rezultata još traje, ocena brojnih analitičara je da su većinski glasali za povratak normalnosti i odbacili politički ekstremizam. Republikanci se spremaju da preuzmu Predstavnički dom, sa manje ubedljivom većinom nego što su očekivali, dok demokrate, kojima je potrebna još jedna pobeda da zadrže tesnu većinu u Senatu, i ukazuju da su zadržali poverenje glasača uprkos anketama, i istorijskim trendovima.
Na prvoj konferenciji za novinare u Beloj kući posle izbora, predsednik Džo Bajden naglasio je da komentatori i novinari nisu bili u pravu - najavljivani "crveni talas" republikanskih pobeda se nije dogodio. Umesto toga:
“Izgubili smo manje mesta u Predstavničkom domu nego bilo koji demokratski predsednik na prvim izborima na polovini mandata u poslednjih 40 godina”.
Prema izlaznim anketama, dva pitanja su bila ključna za birače - visoka inflacija i pravo na abortus, posle odluke Vrhovnog suda da ukine presudu “Rou protiv Vejda” kojom je abortus legalizovan na nacionalnom nivou.
Danijel Hamilton, analitičar instituta Brukings i Škole za međunarodne odnose pri Univerzitetu Džons Hopkins, ističe da je odluka Vrhovnog suda bila katalizator za mnoge birače širom zemlje.
"U nekim ključnim okruzima, uključujući i neke kozervativne oblasti, ona je bila tas na vagi . Jedno od izbornih pitanja je bilo glasanje ne za kandidate, nego da li će skupštine usvojiti nove restrikcije za abortus, i ti predlozi su poraženi širom zemlje, u državama u kojima su izneti na glasanje”, kaže Hamilton za Glas Amerike.
Siniša Vuković, vanredni profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, ukazuje i na visoki odziv mladih birača.
"Nedavna odluka Vrhovnog suda da se uskrati ili onemogući pravo na abortus mobilisala je ogromnu populaciju, pogotovo mlade, da se aktivno uključe u izborni proces, i kada se pogledaju statistički podaci kako je ko glasao - ključna podrška demokratama u ovom izbornom ciklusu došla je od generacije između 18 i 32 godine. To je možda i signal za demokratsku stranku na kom putu moraju istrajati kako bi zadržali tu novu bazu koja se formira".
Trampov uticaj
Deo republikanskog establišmenta i medija za slabiji rezultat od očekivanog krivi bivšeg predsednika Donalda Trampa. Kandidati koje je podržavao su postigli mešovite rezultate, a poraženi su u nekoliko važnih trka za Senat i guvernerske pozicije.
"Mislim da je, ukratko rečeno, Donald Tramp izgubio ove izbore a Ron Desantis, republikanski guverner Floride koji je reizabran, je zapravo osvojio izbore za republikance, i pozicionirao se za budućnost", kaže Danijel Hamilton.
"Unutar Republikanske partije vodi se građanski rat, sukob između konzervativnijih republikanaca establišmenta, i trampističkog krila stranke. Mnogi kandidati koje je Tramp podržavao su izgubili, mnogi ali ne svi, a kandidati mejnstrima su prošli pristojno. Mislim da ćete narednih godina, I u Predstavničkom domu i širom zemlje, videti mnogo unutrašnjih sukoba između republikanaca, na to će im otići najviše vremena, pokušaće da blokiraju Bajdenovu agendu ali će se pretežno svađati međusobno".
Siniša Vuković, međutim, drugačije tumači izborne rezultate.
"Kroz ove izbore, Tramp se unutar svoje partije projektovao kao ključni igrač i možda je zvučao razočarano kada su u pitanju kognresni izbori ali na lokalnom nivou, na planu unutar republikanske partije on je ostvario zapažen rezultat, i to je ono što brine umjerene snage i one “nikad Trampiste” unutar Republikanske partije jer vide da stranka ima za sad dva moguća scenarija – jedan je potpuno cijepanje partije po tom osnovu, za Trampa i protiv Trampa, a drugi je da Tramp preuzme makar u nekoj doglednoj budućnosti kormilo partije.”
Integritet izbora
Glasanje na kongresnim izborima je proteklo u najvećoj meri mirno i regularno, osim izolovanih izveštaja o kašnjenju brojanja glasova, u nekim slučajevima zbog kvara na mašinama za elektronsko brojanje. Ipak, više od 170 republikanskih kandidata koji izražavaju sumnju u legitimnost prethodnih izbora 2020. godine, ušlo je u institucije vlasti.
"To je zabrinjavajući trend. Naravno, negatori izbora su izgleda negatori kada drugi pobede, a kada oni pobede misle da je sve u redu, tako da onda nisu posebno spremni da istražuju sopstveni uspeh. Ali drugi faktor je da ipak nije bilo nekog masovnijeg uspeha ljudi koji dovode u pitanje legitimnost izbora, a oni koji su pobedili će se suočiti sa balansom vlasti sa drugima koji se ne slažu sa tim", navodi Hamilton.
Siniša Vuković upozorava da se ulaskom negatora izbora u državne skupštine i Kongres dovodi u pitanje sama suština sistema na kome je zasnovana američka demokratija.
"Dolazimo u situaciju da će ljudi biti spremni da ne prihvataju ishode demokratskih procesa u onom trenutku kada im to ne odgovara. Ako ne postoji konsenzus da pravila važe za sve, kada se gubi moraju se prihvatiti rezultati, kada se pobeđuje moraju se prihvatiti rezultati bez obzira na to na kojoj ste strani u tom ishodu, ako toga nema, polako se kliza u jedan opasni scenario u kojem narativ žrtve i narativ ugroženog počeće da dominira političkim diskursom, dolazi do još jače polarizacije i ta polarizacija je najveći problem za održavanje demokratskog sistema."
Kako će izgledati naredne dve godine?
Predsednik Bajden izjavio je da je spreman da u naredne dve godine sarađuje sa republikancima, ali da neće praviti kompromise u pogledu svojih glavnih ciljeva – abortusa, sistema socijalne zaštite i borbe protiv klimatskih promena. Hamilton očekuje da će republikanci provesti naredne dve godine u pokušajima da blokiraju Bajdenovu agendu.
"Kongres po američkom sistemu ima dva ovlašćenja koja su važna u tom smislu – jedno je budžet, a drugo nadzor vlade. Koristiće budžetska ovlašćenja da ograniče inicijative Bajdenove administracije. Koristiće moć nadzora da drže pretrese, započnu istrage protiv ove administracije i slično. Administracija će igrati odbranu, štiteći ono što je postigla. S druge strane, Džo Bajden je u protekle dve godine usvojio u Kongresu više značajnih zakona od bilo kog predsednika u proteklih 40 godina. Već je uradio više nego Barak Obama, ili Džordž Buš ili čak Bil Klinton u prve dve godine na vlasti, tako da je taj učinak već veoma dobar", konstatuje Danijel Hamilton.
"Koliko god republikanci bili unutar sebe podeljeni mislim da će imati jaku partijsku disciplinu kada je u pitanju njihovo delovanje u Kongresu. Tu većinu koju imaju će itekako voditi računa da je održavaju i da budu na suprotnoj strani u odnosu na demokrate", smatra Siniša Vuković.
Republikanski lideri su unapred najavili da će povesti istrage o aktivnostima predsednikovog sina Hantera Bajdena, a Danijel Hamilton očekuje da će se komisija koja istražuje napad na Kongres 6. januara pretovoriti u republikansku istražnu komisiju prestupa demokrata.
Politika prema Zapadnom Balkanu
Kada je reč o spoljnoj politici, ni Vuković ni Hamilton ne očekuju veće promene u odnosu na Zapadni Balkan.
“Mislim da Bajdenova adminstracija vodi politiku u tesnoj saradnji sa EU i NATO saveznicima. Postoji značajna republikanska podrška tome što Bajdenova administracija radi. Uprkos trampističkom krilu republikanske partije u Kongresu i Senatu, bilo je mnogo više mejnstrim podrške osnovnom pristupu integracije zapadnog Balkana u transatlanstke tokove ako te zemlje mogu da sprovedu potrebne reforme", kaže Hamilton.
"Politika Vašingtona prema Balkanu se definitivno neće menjati"
Visoki američki zvaničnik odlučno je nagovestio da se politika Vašingtona prema Zapadnom Balkanu neće menjati ako se na kongresnim izborima promeni politički balans u SAD?
"Ne da se verovatno neće promeniti, nego se definitivno neće promeniti", rekao je Eskobar i dodao:
"Naša vizija Zapadnog Balkana je vizija integracije tog područja u zajednicu zapadnih demokratskih zemalja. Znači, želimo članstvo u EU za sve njih, članstvo u NATO savezu za zemlje koje to žele, i regionalnu integracija za sve, kako bi konačno mogli da razreše svoje razlike. I ne bismo dozvolili da tamo ponovno izbije ozbiljno nasilje. Mi smo odlučni da sačuvamo i bezbednost i stabilnost, i to smo pokazali poslednjom odlukom o produženju mandata mirovnih snaga (u BiH), kao i KFOR-a na Kosovu".
U srpskoj javnosti i pred ove izbore mogao se čuti stav nekih političara i bivših zvaničnika da bi pobeda republikanaca bila bolja za Srbiju jer bi se, kako je rečeno, “smanjio pritisak u odnosu na Kosovo.”
"Postavlja se pitanje koji to republikanci odgovaraju kojim elitama na Balkanu", kaže Vukovič. "Onima kojima odgovara Tramp, to su one elite koje svoje politke baziraju na etno nacionalizmu i istorijskom revizionizmu jer to je ono što Tramp podržava i potpaljuje. Jer nijedan sistemski, institucionalni, istorijski okvir nije konačan kad je on u pitanju, i sve se može relatizovati, takvim elitama to odgovara. To su one elite na Balkanu koje su spremne da na neki način ponovo posete ratne teme, i da vidimo imamo li drugo poluvreme od onoga što to se desilo devedesetih. Dok ovi koji očekuju podršku umjerenih republikanaca očekuju da Amerika bude na neki način prisutnija i aktivnija na međunarodnom planu."
Danijel Hamilton veruje da što se tiče Srbije neće biti promena.
"Poruka će biti ista - prestanite da podržavate rusku agresiju, prekinite zavisnost od ruskih energenata, počnite reforme da biste mogli da se pridružite evropskom mejnstrimu, tretirajte suverene susede uključujući Kosovo sa poštovanjem, i budite deo rešenja za Zapadni Balkan a ne problema".
Vuković smatra da pažnja administracije neće biti posebno usmerena ka regionu Balkana, ali da se u naredne dve godine može očekivati usvajanje eventualnog zakona kao što je dvostranački predlog o podršci Zapadnom Balkanu, koji je ove jeseni iznela senatorka Džin Šahin.
