Dok se poslednje trke za Predstavnički dom i Senat približavaju kraju, oba tela preduzimaju početne korake u organizovanju rada 118. Kongresa Sjedinjenih Država, za koji malo stručnjaka očekuje da će biti posebno produktivan.
Republikanci će kontrolisati Dom kada novi Kongres bude zasedao početkom januara, iako sa veoma malom razlikom. Senat će ostati u rukama demokrata, iako njihova krajnja granica kontrole zavisi od drugog kruga izbora u Džordžiji zakazanih za početak decembra.
To je aranžman koji izgleda više odgovara partijskom rovovskom ratu nego zakonodavstvu, rekli su za Glas Amerike eksperti koji proučavaju Kongres.
"Kongres će živeti stalnu partijsku polarizaciju, zastoj i disfunkciju sa podeljenim partijskim upravljanjem", rekao je za Glas Amerike Džejms Tarber, profesor emeritus upravljanja na Američkom univerzitetu i osnivač Centra za kongresne i predsedničke studije.
On predviđa da će "stalne predsedničke i kongresne kampanje" nastaviti sa pitanjima oko kojih postoje neslaganja na Kapitol hilu i da će se za usvajanja budžeta i izdvajanja voditi žestoka borbu do narednih izbora.
"Već viđeno"
Upitan šta Amerikanci treba da očekuju od Kongresa 2023. godine i kasnije, Dejvid King, viši predavač javne politike u Harvard Kenedi školi, rekao je za Glas Amerike: "Nažalost, kao što je već viđeno".
King, koji je predsedavajući Harvardovog Dvopartijskog programa za novoizabrane članove Kongresa, rekao je da dolazeći zakonodavci mogu očekivati da će služiti u telu gde je praktično sva moć koncentrisana na vrhu i gde odbori i pojedinačni članovi imaju malo uticaja.
"Moć u Kongresu će biti u rukama nekolicine lidera. Većina članova Kongresa ostaće veoma bliski svojoj stranci, jer ni jedna ne može sebi priuštiti da izgubi nekoliko ključnih glasova", rekao je on. "A odluke oko politike će se uglavnom pregovarati iz kancelarija rukovodsatva".
Ono što se donosi zakonima, rekao je King, verovatno će doći u malom broju velikih zakona koji se bave osnovnim stvarima, poput utvrđivanja budžeta i aproprijacija, kako bi vlada mogla da nastavi da radi.
"Mislim da ćete verovatno videti dva velika paketa pomirenja koji uspevaju da sprovedu većinu stvarne izrade zakona", rekao je King. "U suprotnom, to će u velikoj meri biti simboličan gnev jednih na druge, dok se ljudi pripremaju za neku vrstu odlučujućeg ishoda na predsedničkim izborima 2024."
Nešto nade u napredak
Nisu svi odustali od mogućnosti dvopartijske saradnje. Dži Vilijam Hogland, viši potpredsednik Centra za dvopartijsku politiku u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike da, iako je teško, za lidere Kongresa ne bi bilo nemoguće da pronađu oblasti na kojima mogu da rade zajedno.
"Mislim da bi opšta idea bila: 'Čoveče, čeka nas dve godine ničeg osim slanja poruka i priprema za 'izbore 24'. Ali mislim da još uvek ima prostora da se nešto i postigne. Mislim da je moguće da još uvek može biti nekog uspešnog zakonodavnog dostignuća", rekao je Hoagland.
Hogland, bivši republički kadrovski direktor Senatskog odbora za budžet, ukazuje na imigracionu politiku kao na oblast u kojoj obe strane imaju stvari koje žele, a kompromis bi mogao biti napravljen. Republikanci, na primer, žele povećanu bezbednost granica, a demokrate žele formalizovan put do pravnog statusa za neovlašćene imigrante dovedene u Sjedinjene Države kao maloletne, a možda bi postojao prostor za dogovor o zakonu koji radi i jedno i drugo.
Bajdenova budućnost
Podeljena kontrola Kongresa znači da će predsednik Džo Bajden verovatno videti relativno malo pobeda u zakonodavstvu koje su mu služile kao orijentiri tokom njegove prve dve godine na funkciji. Ali Hogland je primetio da ti paketi, uključujući Zakon o smanjenju inflacije (IRA), sa ogromnim ulaganjima u borbu protiv klimatskih promena, i Zakon o infrastrukturnim investicijama i poslovima ostavljaju Bajdenu ogromnu količinu posla.
"On ima mnoga ovlašćenja koja su mu već data", rekao je Hogland. "Mislim da bi se njegov fokus mogao pomeriti na samo upravljanje implementacijom IRA-e i drugih zakona koji su već usvojeni".
Bajden bi takođe mogao da provede više vremena fokusirajući se na inostranstvo, rekao je Dejvid King sa Harvarda, koji je dodao da kada su predsednici u zastoju u unutrašnjoj politici, "jedna stvar koja ima tendenciju da se desi jeste da traže pobede na međunarodnom nivou".
Dok bi se Bajden bude borio da ratifikuje bilo koji novi sporazum u tesno podeljenom Senatu, kaže King, "međunarodni sporazumi su mogući. I svakako više od one vrste G-20 diplomatije sa predsednikom, kao vrhovnim komandantom, koji radi sa drugim zemljama oko obrta koji se dešava u Evropi po pitanju udaljavanja od Rusije".
Nadmetanje za liderstvo
Očekuje se da će u Senatu svoju poziciju zadržati lider većine Čak Šumer. U sredu je aktuelni lider manjine Mič Mekonel pobedio u izbornom izazovu senatora Rika Skota i ponovo je izabran na svoju poziciju.
Republikanci su u sredu glasali koga da imenuju za kandidata za novog prdesdavaućeg. Trenutni vođa manjine Kevin Makarti osvojio je nominaciju, ali njegov put do liderske pozicije možda neće biti gladak.
Ceo Predstavnički dom mora da glasa u izboru predsedavajućeg, a republikanci će imati samo tesnu većinu. Nekoliko desetina članova ultrakonzervativnog krila Republikanske partije odbilo je da podrži Makartijevu nominaciju. Bez njihovih glasova u punom Domu i suočavanja sa ujedinjenom demokratskom opozicijom, Makarti ne može da pobedi.
Najverovatniji ishod su pregovori u kojima Makarti daje konkretna obećanja članovima svoje partije u zamenu za njihove glasove.
Aktuelna predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi do sada nije rekla da li namerava da ostane na liderskoj poziciji kada njena stranka u januaru postane manjina.
Zagarantovane istrage
Jedna stvar oko koje su se složili svi stručnjaci sa kojima je Glas Amerike razgovarao jeste da su nove i agresivne istrage u vezi sa Bajdenovom administracijom i predsednikovom porodicom neizbežne u Predstavničkom domu.
Republikanci su već obećali da će pokrenuti opsežnu istragu o tome kako je Bajdenova administracija rešila krizu na južnoj granici i o poslovnim odnosima predsednikovog sina Hantera Bajdena.
Druga mogućnost je postupak opoziva protiv članova administracije koji, po proceni republikanaca, nisu radili svoj posao. Neki članovi su već predložili opoziv sekretara za unutrašnju bezbednost Alehandra Majorkasa zbog stanja granične bezbednosti SAD. Neki od radikalnijih članova Predstavničkog doma već su predložili donošenje zakona o opozivu predsednika.
Malo je verovatno da bi bilo kakav opoziv koji se smatra politički motivisanim doveo do osude u Senatu, za šta bi bila potrebna dvotrećinska podrška kako bi se službenik administracije bio smenjen sa pozicije.
