Jedna britanska istoričarka, italijanska arheološkinja i američka učiteljica se nikada nisu srele uživo, ali ih povezuje važna pandemijska spona.
Te tri žene, koje su mučili iznenađujuće slični simptomi, smatraju se zaslužnim za to što je dugotrajni kovid dobio svoj opis, ime i skrenuo pažnju javnosti u ranim mesecima 2020.
Rejčel Poup iz Livedrpula je krajem marta 2020. na Tviteru opisala svoje zbunjujuće simptome posle infekcije koronavirusom, koji tada nisu imali ime. Italijanka Elisa Perego prva je upotrebila izraz "dugotrajni kovid" u jednom tvitu u maju iste godine. Ejmi Votson u Portlendu u Oregonu dobila je inspiraciju da nazove svoju grupu podrške na Fesjbuku po natpisu sa kačketa koji je nosila - "long-hauler" - koji se odnosi na vozače velikih kamiona, a u pandemijskom rečniku je postao izraz za ljude koji dugo "vuku" posledice kovida.
Skoro tri godine od izbijanja pandemije, naučnici i dalje pokušavaju da otkriju zbog čega neki ljudi boluju od dugotrajnog kovida, i zašto jedan mali deo njih - među kojima su ove tri žene - ima trajne simptome.
Milioni ljudi širom sveta imali su dugotrajni kovid, prijavljujući različite simptome, od umora i problema sa plućima do takozvane "moždane magle", stanja zbunjenosti, zaboravnosti i nedostatka koncentracije, kao i druge neurološke simptome. Dokazi pokazuju da se većina ljudi u velikoj meri oporavi u roku od godinu dana, ali nedavni podaci pokazuju da je dugotrajni kovid doprineo više od 3.500 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama.
Evo nekih od najnovijih podataka:
Da li su žene sklonije dugotrajnom kovidu?
Mnoge studije i anegdotalni dokazi nagoveštavaju da su žene sklonije od muškaraca da razviju dugotrajni kovid. Za to možda postoje biološki razlozi. Imunološki sistem žena generalno pokreće jaču reakciju na viruse, bakterije, parazite i druge bacile - ističe Sejbra Klajn, profesorka Univerziteta Džons Hopkins koja proučava imunitet.
Žene su takođe sklonije autoimunim bolestima od muškaraca, što znači da njihovo telo greškom napada sopstvene zdrave ćelije. Neki naučnici veruju da je dugotrajni kovid možda posledica autoimunog odgovora podstaknutog virusom. Ženska tela takođe obično imaju više masnog tkiva a nova istraživanja nagoveštavaju da se koronavirus možda krije u masnoćama nakon infekcije. Naučnici takođe proučavaju da li promenljivi nivo hormona kod žena možda povećava rizik.
Još jedan mogući faktor je da su žene sklonije od muškaraca da potraže pomoć lekara i često pažljivije prate i otkrivaju promene u svom telu, primećuje Klajn.
“Ne mislim da to treba da ignorišemo", kaže profesorka Klajn. "Biologija i ponašanje verovatno igraju ulogu zajedno".
Možda zato nije slučajnost što su tri žene prve skrenule pažnju na dugotrajni kovid.
46-godišnja Rejčel Poup počela je da beleži svoja iskustva u martu 2020. godine - simptome slične gripu, i način na koji joj je virus uticao na pluća, srce i zglobove. Nakon mesec dana, počela je da ima "okej dane", ali su se simptomi nastavili.
Ona i neki ljudi sa sličnim iskustvima su se povezali sa Elisom Perego na Tviteru. "Počeli smo da se povezujemo na Tviteru jer je to bilo bukvalno jedino mesto gde smo to mogli", priča Poup. "2020-te smo se šalili da ćemo da se okupimo za Božić i napravimo žurku", rekla je. "Onda su se simptomi nastavili i mislim da smo prestali da se šalimo."
Virus mononukleoze
Nekoliko studija nagoveštava da sveprisutni Epštajn-Barov virus možda ima ulogu u nekim slučajevima dugotrajnog kovida. Upale koja uzrokuje virus mogu da aktiviraju viruse herpesa, koji ostaju u telu nakon što su izazvali akutnu infekciju, objašnjava doktor Timoti Henrik, ekspert za viruse sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku.
Epštajn-Barov virus je jedan od najčešćih virusa herpesa, procenjuje se da je 90% američke populacije zaraženo njime. Virus može da izazove mononukleozu ili simptome koji mogu da se pripišu običnoj prehladi.
Henrik je jedan od istraživača koji su pronašli imunološke markere koji pokazuju da se Epštajn-Bar virus reaktivirao u krvi pacijenata sa dugotrajnim kovidom, posebno onih koji pate od zamora.
Nemaju svi pacijenti sa dugotrajnim kovidom te markere. Ali moguće je da Epštajn-Bar izaziva simptome kod onih koji ih imaju, iako naučnici kažu da je potrebno još studija da se ta veza ispita. Neki naučnici takođe veruju da Epštajn-Barov virus izaziva sindrom hroničnog zamora, što je stanje koje ima mnogo sličnosti sa dugotrajnim kovidom, ali to takođe nije dokazano.
Gojaznost
Gojaznost je faktor rizika kod težih infekcija kovidom 19 i naučnici pokušavaju da razumeju zašto. Istraživači sa Univerziteta Stenford su među onima koji su pronašli dokaze da koronavirus može da inficira masne ćelije. U okviru jedne nedavne studije, pronašli su virus i znake upale u masnom tkivu osoba koje su preminule od kovida.
Laboratorijski testovi pokazali su da virus može da se reprodukuje u masnom tkivu. To je otvorilo mogućnost da masno tkivo može da služi kao "rezervoar" i potencijalno "hrani" dugotrajni kovid.
Da li bi uklanjanje masnog tkiva moglo da izleči ili spreči neke slučajeve dugotrajnog kovida? To je veoma zanimljivo pitanje za naučnike ali istraživanja su na preliminarnom nivou", kaže doktorka Ketrin Bliš, profesorka univerziteta Stenford koja je stručnjak za zarazne bolesti, i jedna od autora studije.
Naučnici Univerziteta Teksas proučavaju leptin, hormon koji proizvode masne ćelije a koji može da utiče na imunološki odgovor tela i doprinese upalama. Oni planiraju da prouče da li injekcije veštački proizvedenih antitela mogu da smanje nivo leptina, i time zapaljenja koja su posledica infekcije koronavirusom ili dugog kovida.
“Imamo dobru naučnu osnovu i neke preliminarne podatke i verujemo da smo na pravom putu", kaže doktor Filip Šerer.
Trajanje
Procenjeno je da će oko 30% ljudi zaraženih koronavirusom razviti i dugotrajni kovid, na osnovu podataka iz ranijih dana pandemije. Većina ljudi koji ima produžene, simptome koji im se vraćaju ili nove simptome posle infekcije - oporaviće se posle oko tri meseca. Među osobama kojima simptomi traju tri meseca, oko 15% će nastaviti da ima simptome još najmanje devet meseci, prema nedavnoj studiji u Žurnalu američke medicinske asocijacije.
Odrediti kome preti rizik da godinama "vuče" simptome je "veoma komplikovano pitanje", kaže doktor Lorens Purpura, stručnjak za infektivne bolesti Univerziteta Kolumbija.
Čini se da onima sa ozbiljnim infekcijama preti veći rizik od dugotrajnog kovida, iako on može da pogodi i ljude sa blažim infekcijama. Ljudi kod kojih je zaraza koronavirusom izazvala ozbiljna oštećenja pluća mogu da ostaju bez daha, kašlju ili osećaju zamor i više od godinu dana nakon što su se razboleli. A manja grupa pacijenata sa blagim inicijalnim infekcijama kovida 19 mogla bi da ravzije neurološke simptome koji traju duže od godinu dana, uključujući hronični zamor i "moždanu maglu", kaže Purpura.
“Većina pacijenata će se na kraju oporaviti", kaže on. "Važno je da ljudi to znaju".
To je slaba uteha za tri žene koje su pomogle da svet prizna postojanje dugotrajnog kovida.
44-godišnja Perego razvila je srčane, plućne i neurološke probleme i i dalje je teško bolesna. Ona zna da su naučnici naučili mnogo toga u kratkom roku, ali kaže da i dalje "postoji jaz" između istraživanja dugotrajnog kovida i zdravstvene nege.
“Moramo da naučna saznanja pretvorimo u bolje lečenje i bolje politike", kaže.
Ejmi Votson, koja se bliži 50. rođendanu, kaže da se "nikada nije oporavila". Ima ozbiljne migrene, probleme sa varenjem, nervima i stpalima. Nedavno je razvila i ozbiljnu anemiju. Želela bi da zdravstvena zajednica ima organizovaniji pristup lečenju dugog kovida. Lekari kažu da je to teško ako se ne zna tačan uzrok dugotrajnog kovida.
“Samo želim da živim kao ranije", kaže Votson. "A ne izgleda da će to biti moguće."
