"Kosovski problem je oročen na 150 dana da bude rešen. Za tih nekoliko nedelja mora da krene implementacija francusko-nemačko-američkog plana sa svim njegovim tačkama, bez trunke šanse da predsedik Srbije i premijer Kosova taj proces opstruiraju. Mi smo na neki način, paradoksalno, osuđeni da uspemo", izjavio je novinar Boško Jakšić na tribini "(Ne)zavisno Kosovo - mitovi i realnost" u organizaciji grupe Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi protiv rata.
Presuda je došla sa Zapada, došla je iz Brisela i Vašingtona, jer su se Beograd i Priština do sada pokazali nesposobnim da sami reše svoj međusobni problem, nastavio je Jakšić. To je potrvrda da smo i dalje nedorasli kao zemlje, da smo nedorađene demokratije, da smo u demokratskom pubertetu i da nam treba tutor, nažalost.
"Ja sam sada prinuđeni optimista", kazao je on.
U uvodu, govoreći o ozbiljnosti trenutka, rekao je da je usled rata Rusije protiv Ukrajine Evropa, uz pomoć SAD, koja je ranije verovala da je vreme ratova prošlo, doživela korenitu promenu i da to "ima direktne veze sa nama".
Zapadni Balkan ostao je izvan prostora koji je dostigao jedinstvo i ostao "najneuralgičnija tačka", dok je Kosovo bezbednosna pretnja čitavoj Evropi. Zato, "svedoci smo veoma pojačanog angažmana i Evropljana, i Amerikanaca da se ta tačka skine sa mape Evrope".
Jakšić kaže da su pretnje ukoliko neko odbije plan "više nego ozbiljne" i da se "grdno vara" svako ko misli da su to pretnje "praznom puškom". Ostvarivanje pretnji o obustavljanju investicija dramatično bi uticale na osiromašenje Srbije i verovatno dovelo do socijalnih nemira, kaže on.
Jakšić se osvrnuo i na optužbe dela javnosti koje Vučića prozivaju za "potpisivanje kapitulacije", 'izdaju' i 'prodaju' - nečeg što ne može da se proda".
"Možete da prodate samo ono što je vaše, a Kosovo je izgubljeno u ratu '99. i Kosovo odavno nije srpsko. To što piše u preambuli Ustava... piše i na tarabi. To je deo realnosti. Ili će se sa tom realnosti neko suočiti, ili će nam neko nalupati glave", rekao je Jakšić.
Jakšić je dodao da želi da veruje da aktuelna vlast neće napraviti grešku Slobodana Miloševića koji je propustio da primeti pad Berlinskog zida, odnosno da će shvatiti da je rat u Ukrajini promenio Evropu i da se sa tim promenama Srbija saobrazi na način koji "ima veoma jednostavno rešenje - da se Srbija vrati svom davno proklamovanom geostrateškom rešenju, a to je Evropska unija i Zapad".
Dejan Ilić, novinar, pisac i izdavač, usprotivio se argumentu da u se stvari u Evropi ozbiljno promenile nakon što e Rusija napala Ukrajinu i da zbog toga Srbija treba da prihvati sporazum. Dogovor koji se napravi, smatra, morao bi da traje.
"Dogovor koji se pravi pod pritiskom nije dogovor koji traje. Ili mi sebi možemo da objasnimo da je ispravno da se dogovorimo sa Albancima na Kosovu, da je ispravno" da oni imaju svoju zajednicu i odvoje se od Srbije, "ili nam to nije ispravno i onda nećemo da prihvatimo i ne zanima nas nikakav ultimatum... Ponašate se u skladu sa onim što osećate da je moralno ispravno".
Smatra da će onaj koji je potpisao sporazum pod pritiskom i pretnjama reći onog trenutka kada pritiska ne bude da taj sporazum više ne važi. "Ja mislim da to nije dobro i ako neko to uradi sa tim izgovorom, taj nije uradio ništa". Da bi se znalo šta je ispravno, mora se razgovarati, dodaje, primećujući da je Kosovo "tabu tema" u Srbiji.
Rekao je da razume ljude koji smatraju da im je Kosovo deo identiteta i da im je lakše da žive sa prividom da je "ono i dalje tu, nego da nije tu".
Ilić kaže da postoji "brdo rešenja" da Kosovo bude nezavisna država, a da se Srbi na Kosovu ne osećaju uskraćeno i da osećaju kao da su i dalje osećaju kao građani Srbije. "Ahtisarijev plan je bio takvo rešenje, a mi smo ga odbacili da nismo ni trepnuli".
Duga istorija represije nad Albancima
Istoričar Milivoj Bešlin, rekao je da istorija srpsko-albanskih odnosa seže u XIX vek i da oni "nikada nisu bili posebno dobri". "Osnovna prevara (u javnosti) je to što bi stalno hteli da 1999. godinu uzimaju kao nultu godinu i da kažu 'ovo je sve počelo '99... E pa nije sve počelo '99", rekao je on i ocenio da bi se "nultom godinom" mogli nazivati Balkanski ratovi i 1913. godina, kada je Kosovo ušlo u sastav Kraljevine Srbije.
Kosovo postaje deo Srbije pobedom u ratu 1912. godine, međunarodnom konferencijom i Londonskim ugovorom 1913. godine i ratnim zločinima koji se tamo dešavaju, preciriza Bešlin. "'99. godine imate ponovljeni obrazac - ponovo rat, ovoga puta gubitak u ratu, ponovo ratni zločini i ponovo sile velikih sila i međunarodni ugovor Kumanovski sporazum. Kao što je Srbija došla na Kosovo, jednako tako je osamdeset i nešto godina kasnije sa njega otišla", kaže.
"To koliko je Kosovo bilo u Srbiji je jedan ljudski vek", zaključuje Bešlin. "Tako kako je došlo, tako je i otišlo - ratom, zločinima i voljom velikih sila. Nema razloga za bilo kakvu frustaciju jer se ništa čudno nije desilo, nikakav veliki presedan se ustvari nije desio".
Za mlade generacije kosovski problem počinje NATO bombardovanjem
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava - koju je predstavila kao organizaciju koja radi na tome da obnovi veze pokidane ratom - rekla je da su debate poput ove vrlo važne, jer mladi ljudi nemaju gde da čuju drugačije informacije.
Rođena 1992, ona kaže da je realnost za njenu generaciju da je rat na Kosovu počeo NATO bombardovanjem.
"Sve drugo što sam želela da saznam, morala sam da se pomučim da saznam. Obrazovni sistem u kom sam se ja školovala, televizije koje sam gledala, nisu nudili ni jednu od perspektiva o kojima mi večeras ovde razgovaramo", rekla je Todorović.
Usprotivila se tezi da su ljudi u Srbiji dužni da znaju širu sliku od predstavljene.
"Postalo je opasno govoriti o tome da li je Kosovo nezavisna država, to se tretira kao nelegitiman stav. Čini mi se da kao da živim u nekom matriksu, realnost je često sasvim drugačija", navela je ona naglašavaući da se ne može čekati da Srbija postane demokratskog društvo, pa da se onda govori o tome.
I Zoran Vuletić iz Građanskog demokratskog foruma, govoreći iz publike, usprotivio se tome da se plan prihata uz objašnjenje da je to zbog pritiska ili ucene. Ipak, on je pozvao predsednika Aleksandra Vučića da plan prihvati, "makar i na autoritaran način", da bi se onda nastavilo sa objašnjavanjem zašto je plan bio neophodan.
"To je plan koji nam donosi mir, koji nam donosi perspektivu i plan koji nas konačno, nedvosmisleno i trajno opredeljuje ka Zapadu, u formalnom smislu. Mislim da nam otvara perspektivu za članstvo u EU". To je prilika, dobijena kao "kolateralna korist brutalnog" rata Vladimira Putina u Ukrajini i koju Srbija mora da prihvati, zaključio je on.
