BRISEL - Finska je u utorak postala 31. članica NATO-a, čime je završena istorijska promena njene bezbednosne politike izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu. Moskva poručuje da će učlanjenje Finske u alijansu povećati rizik od konflikta.
"Predsednik Rusije Vladimir Putin je, kao jedan od ciljeva invazije na Ukrajinu, naveo i smanjenje NATO-a. Dobiće upravo suprotno. Finska danas, uskoro i Švedska, postaće punopravne članice alijanse", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Era nesvrstanosti u našoj istoriji je okončana - počinje nova era", rekao je predsednik Finske Sauli Ninisto, malo pre nego što je zastava njegove zemlje podignuta ispred sedišta NATO-a.
Američki državni sekretar Antoni Blinken naveo je da je Finska bezbednija kao članica Alijanse i da je Alijansa snažnija sa Finskom kao saveznicom.
"Finska ima veoma sposobnu vojsku i aktivno je učestvovala u NATO operacijama, ona takođe deli naše vrednosti i snažne demokratske institucije", izjavio je Blinken. "Sigurni smo da će članstvo Finske ojačati našu kolektivnu odbranu i povećati naše mogućnosti da odgovorimo na bezbednosne izazove u evro-atlantskom području."
Blinken je takođe rekao da je Rusija invazijom na Ukrajinu postigla suprotan efekat od onoga što je želela - snažniju i ujedinjeniju Alijansu - te da želi da podstakne Tursku i Mađarsku da podrže pristup Švedske u NATO.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je širenje NATO-a zadiranje u nacionalne interese i bezbednost Rusije i najavio kontramere.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu međutim upozorava da će pridruženje Finske alijansi, kao i povećanje borbene gotovosti NATO-a, povećati rizik od konflikta.
Pristupanje Finske NATO-u označava kraj ere vojne neutralnosti koja je počela nakon što je ta zemlja odbila pokušaj invazije Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata i odlučila da pokuša da održi prijateljske odnose sa susednom Rusijom.
Ali, nedavna ruska invazija na Ukrajinu navela je Fince da traže bezbednost pod okriljem NATO pakta o kolektivnoj odbrani, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve.
Švedska je prošla sličnu transformaciju, a Stokholm i Helsinki su se zajedno prošle godine prijavili za ulazak u NATO. Ali, prijavu Švedske odložile su Turska i Mađarska, i to je i dalje na čekanju.
Ankara i Budimpešta dale su prošle nedelje zeleno svetlo za članstvo Finske, čime su se stekli uslovi da u utorak ispred sedišta NATO-a u Briselu bude podignuta zastava Finske, sa zastavama ostalih 30 članica.
Pristupanje Finske otprilike udvostručuje dužinu granice koju NATO deli sa Rusijom.
Krajem marta, komandanti vazduhoplovnih snaga Švedske, Norveške, Finske i Danske rekli su da su potpisali pismo o namerama za stvaranje jedinstvene nordijske protivvazdušne odbrane sa ciljem da se suprotstave rastućoj pretnji iz Rusije.
Finska i Švedska su saopštile da žele zajedno da se pridruže NATO-u kako bi maksimalizovale međusobnu bezbednost, ali je taj plan propao jer je Turska odbila da nastavi sa kandidaturom Stokholma.
Turska tvrdi da Švedska pruža utočište ljudima koje Ankara smatra teroristima, što Švedska poriče, i traži njihovo izručenje kako bi ratifikovala članstvo.
Mađarska takođe odlaže pristupanje Švedske, zbog kritika na račun premijera Viktora Orbana i stanja demokratije u toj zemlji.
Ali, diplomate NATO-a očekuju da će Budimpešta odobriti kandidaturu Švedske ako vidi da se Turska kreće da to učini. Oni se nadaju da će Turska krenuti dalje nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora u maju.
Stoltenberg je rekao da je "apsolutno uveren" da će Švedska postati članica NATO-a.
