Ruske invazione snage namerno su vršile silovanje, mučenje i kidnapovanje kako bi pokušale da poseju teror među civilima u Ukrajini, rekao je glavni tužilac u Ukrajini američkim zakonodavcima u grafičkom svedočenju u sredu.
Generalni tužilac Andrij Kostin rekao je da je u Ukrajini registrovano skoro 80.000 slučajeva ratnih zločina od početka rata u februaru 2022.
Fokusirajući se na samo jednu oblast zemlje koja je osetila najveći teret rata, Kostin je opisao neka od otkrića do kojih je došlo kada je ukrajinska vojska oslobodila Herson prošlog novembra. On je rekao da je pronađeno oko 20 komora za mučenje i da je više od 1.000 preživelih prijavilo niz zlostavljanja, uključujući korišćenje električnih šokova, simulaciju davljenja vodom, prisiljavanje da se skinu goli i pretnje sakaćenjem i smrću.
Kostin je rekao da je samo u regionu Hersona dokumentovano više od 60 slučajeva silovanja. U oblastima koje još uvek kontrolišu ruske snage, stanovnici, uključujući decu, se nasilno premeštaju na druge okupirane teritorije ili u Rusiju.
"Nemoguće je ostaviti takvo zlo na miru", rekao je Kostin.
Upitan je o motivima ruske taktike, on je rekao da se bori da razume brutalnost ruskih snaga u ciljanju civila.
"Jedino moguće objašnjenje je da oni samo žele da izbrišu Ukrajinu i Ukrajince sa zemlje", rekao je Kostin. "Možda zato što zaista žele da nas sve pobiju".
Ruski zvaničnici su dosledno poricali da su počinili ratne zločine u, kako nazivaju, svojoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD pozvao je Kostina da svedoči. Predsedavajući, republikanski predstavnik iz Teksasa Majkl Mekol, veruje da će isticanje brutalnosti ruskih akcija pokazati zakonodavcima i biračima zašto su SAD u pravu u podršci Ukrajini.
"Ovo se dešava upravo sada. Oni su čudovišta i treba ih izvesti pred lice pravde", rekao je Mekol. "Ovo je više od ratnih zločina. Ovo je više od zločina protiv čovečnosti. Ono čemu smo svedoci u Ukrajini je genocid".
Mekol je takođe uputio izazov kolegama zakonodavcima, rekavši da će nam istorija suditi po onome što radimo ovde i sada.
"Nijedna zemlja ne može ostati neutralna pred takvim zlom", rekao je Mekol.
Američki lider nastoji da obezbedi avione F-16
Kongres je odobrio oko 113 milijardi dolara ekonomske, humanitarne i vojne potrošnje u 2022. za pomoć Ukrajini. Predsednik Džo Bajden je više puta rekao da će Sjedinjene Države pomoći Ukrajini "koliko god bude potrebno" da odbije rusku invaziju, iako je podrška toj pomoći omekšala, pokazuju ankete.
Lideri Kongresa predviđaju da će Ukrajini trebati milijarde dolara dodatne pomoći u narednim mesecima.
Ukrajina se sprema da krene u kontraofanzivu u pokušaju da povrati teritoriju izgubljenu od ruskih trupa. Mekol je rekao da bi voleo da SAD podrže napore Ukrajine da povrati Krim, crnomorsko poluostrvo koje je Rusija zauzela 2014, kako bi mogla da pregovara o prekidu vatre sa jače pozicije. On se zalaže da SAD i njeni saveznici obezbede Ukrajini dalekometnu artiljeriju i borbene avione F-16 za kontraofanzivu.
U utorak je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvitovao da je telefonom razgovarao sa predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem, republikancem iz Kalifornije, i zahvalio mu se na dvopartijskoj podršci Kongresa. Zelenski je takođe naveo "situaciju na frontu" i "hitne odbrambene potrebe Ukrajine u oklopnim vozilima, artiljeriji, protivvazdušnoj odbrani i avionima".
Komisija Predstavničkog doma saslušala je i jednu preživelu ratnog zločina, 57-godišnju ženu, koja je rekla da je odvedena u mučilište na pet dana, da je premlaćivanaa, da je bila prisiljena da se skine i da je pretrpela pretnje silovanjem i ubistvom.
U jednom trenutku bila je primorana da sama iskopa grob. Rekla je da joj je kuća opljačkana. Ona je pobegla, ali drugi Ukrajinci i dalje doživljavaju takav tretman na teritorijama pod ruskom kontrolom, rekla je.
"Ove strašne zločine treba zaustaviti", rekla je ona poslanicima. Njen identitet nije otkriven zbog zabrinutosti od odmazde.
Tužilac traži reparaciju
Kostin je rekao da razotkrivanje zločina nije dovoljno.
"Samo otkrivanjem i utvrđivanjem istine, privođenjem počinilaca odgovornosti i obezbeđivanjem adekvatne reparacije žrtvama i preživelima, možemo reći da je pravda zadovoljena", rekao je Kostin.
Međunarodni krivični sud izdao je prošlog meseca nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina, optužujući ga za ličnu odgovornost za otmice dece iz Ukrajine. Ali praktične implikacije su ograničene jer su šanse da se Putin suoči sa suđenjem malo verovatne jer Moskva ne priznaje nadležnost suda niti izručuje svoje državljane.
Mekol je rekao za Asošijeted pres da će se zalagati da američki Sekretarijat za pravosuđe i agente FBI pomognu tužiocima u Ukrajini, iako sumnja da će ikada biti potpunog polaganja računa za ratne zločine.
"Ne znam šta će se dogoditi, kako će se ovo završiti", rekao je Mekol. "Ali barem će postojati istorijska dokumentacija o tome šta su uradili, za generacije koje će čitati o zverstvima".
