Kada bude ispravno primenjen, sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, mogao bi da otvori novu eru mirnih odnosa dve strane, izjavio je za Glas Amerike Gabrijel Eskobar - izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan.
"Pre svega, želim da kažem da je ovo izuzetan sporazum. To je sporazum o normalizaciji odnosa dva, kako bih ja to opisao, neprijateljski nastrojena suseda, o normalizaciji i mirnim odnosima, prema evropskim standardima, i u skladu sa evropskim okvirom, što smo mi želeli. Zato je to, samo po sebi, izuzetno dostignuće", rekao je u intrevjuu albanskom servisu Glasa Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara.
Eskobar je rekao da je Evropska unija uspostavila, kako ga je označio, agresivan raspored, u nastojanju da sve tačke sporazuma postignutog u Orhidu bile primenjene do kraja 2023. godine.
Glas Amerike: Takozvana Zajednica opština sa srpskom većinom je jedna od ključnih spornih tema. Da li je ostvaren neki napredak u vezi sa tim pitanjem?
Eskobar: Rekao bih da jeste. Pre svega, ako mogu da budem veoma otvoren, videli smo veliku evoluciju u ponašanju vlade Kosova, posebno njenog premijera, da prihvati to na šta se Kosovo pravno obavezalo. To je postojeća obaveza, prema Briselskom sporazumu, što je bilo veoma teško za vladu, i posebno za tu konkretnu stranku, da je prihvate kao obavezujuću, ali sada govore o njoj kao obavezi. Pristali su na nju, i javno rekli šta je okvir i šta treba da budu parametri za formiranje zajednice, a mi se slažemo sa tim parametrima.
Glas Amerike: Da li postoji neki raspored, odnosno vremenski rok koji možete da podelite sa nama u pogledu Zajednice, ali i i primene sporazuma u celini?
Eskobar: Do susreta dvojice lidera u maju, voleo bih da vidim plan vlade Kosova.
Glas Amerike: Voleli biste da vidite, što znači da ništa još nije predato?
Eskobar: Ništa nije još traženo, ali se nadam da će, do 2. maja, postojati neki izvodljiv nacrt.
Glas Amerike: Na severu Kosova u nedelju se održavaju izbori, i postoje određeni problemi. U intervjuu u sredu, izjavili ste da je Vašington spreman da prizna rezultate tih izbora, uprkos tome što ih bojkotuje Srpska lista? Srpska lista kaže da će ih bojkotovati, da li ste zabrinuti za legitimnost tih izbora, ukoliko oni ne budu učestvovali?
Eskobar: Pre svega, bojkoti ne određuju izbore. Zato bih podsetio ljude da je u kampanji koja je počela 2019, opozicija bojkotovala izbore u Srbiji. Mi smo im rekli da ih pozivamo da učestvuju. Činjenica da nisu učestvovali je bila njihov izbor. A posle tih izbora, mi smo priznali vladu koja je formirana. U slučaju ovih izbora, mi smo pozvali, a i ja sam lično intervenisao i pozvao Srpsku listu da učestvuje i da se ne odriče uticaja koji može da ima. Sami su odlučili da ne učestvuju. Ali ti izbori su ustavna obaveza. Postoje upražnjena mesta. Postoje ljudi koji ne dobijaju usluge u svojim opštinama jer nema lidera. Ako ovi izbori budu pošteni i pravedni, kao što očekujem da će biti, sa naše perspektive rezultat će biti legitiman.
Glas Amerike: Znamo da postoji jedna osoba koja bi verovatno mogla da utiče na odluku Srpske liste, a to je gospodin Vučić. Da li ste razgovarali sa njim, i da li ste ga pozvali da interveniše i ubedi ih da učestvuju na izborima?
Eskobar: Gledajte, ne bih rekao da je on osoba koja donosi konačnu odluku o tome da li će oni učestvovati, ali tačno je da ima uticaja. Pokušao je da iskoristi taj uticaj. Međutim, Srpska lista je bila odlučna da ne žele da učestvuju na izborima iz svojih razloga.
Glas Amerike: Možete li da podelite sa nama o čemu ste pričali sa gospodinom Vučićem kada je reč o tim izborima?
Eskobar: On je veoma zabrinut zbog nekoliko stvari. Veoma ga brinu uslovi pod kojima Srbi trenutno žive. Tačno je da postoji određeni stepen izolovanosti te zajednice od strane centralne vlade, i pozvali smo obe strane da pronađu kompromisno rešenje za te probleme. Ali imamo situaciju da postoje brojna upražnjena mesta u institucijama, koja moraju da budu popunjena.
Glas Amerike: Šta će biti efekat rezultata tih izbora, koje će Srpska lista navodno bojkotovati, u odnosu na formiranje Zajednice srpskih opština? Ako insistirate na formiranju zajednice, ko će popunjavati pozicije u njoj, ko će biti ljudi u tim institucijama?
Eskobar: To je bolje pitanje za njih. To je bio jedan od razloga zašto sam i želeo da učestvuju, i i dalje ih pozivam da učestvuju u građanskom i demokratskom životu ljudi na severnom Kosovu. Mislim da je to važno. Neke pozicije moraju da se popune, postoje zajedničke institucije u kojima je potrebno učešće. Zato se nadam da će pronaći način da se vrate institucijama, i nadam se da postoji način da učesvuju u izabranim institucijama u budućnosti.
Glas Amerike: Da li bi njihov bojkot potencijalno mogao da odloži formiranje Zajednice?
Eskobar: Ne, ta obaveza je jedan neposredan, postojeći zahtev. Bez obzira ko je na vlasti, ta institucija, zajednica, mora da bude formirana.
Glas Amerike: Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da će samo delimično primeniti Ohridski sporazum. Zapravo, kada je vaš intervju citiran u regionu u sredu, pored te vesti na skoro svakom vebsajtu je bila Vučićeva izjava – da otklonim dileme, nećemo pristati da Kosovo postane članica UN. A znamo da je kosovsko članstvo u međunarodnim organizacijama deo Ohridskog sporazuma. Da li to ugrožava sporazum?
Eskobar: Ne bih rekao, ne bih rekao. Glavna stvar je da se obe zemlje približe evroatlantskim institucijama. To je pravi cilj ovoga. Ujedinjene nacije su izazovno pitanje. Ono na šta treba da se više koncentrišemo je njihova kandidatura za Evropsku uniju, približavanje NATO-u, svim drugim strukturama, uključujući i približavanje jedni drugima, što bi direktno uticalo na živote građana. Zato se fokusiramo na približavanje Kosova i Srbije Evropi i Sjedinjenim Državama što je brže moguće, putem ovog sporazuma.
