Stepen zagađenja životne sredine sa kojim se suočavaju građani Srbije predstavlja i drastično kršenje ljudskih prava, rekao je u petak programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.
Prema Popovićevim rečima, situacija u Srbiji je do te mere loša da bi pre centralnog dnevnika u 19,30 časova trebalo da idu specijalizovane emisije o ekologiji, a da vremenska prognoza osim uobičajenih podataka treba da pruži i informacije o trenutnom stanju ekoloških parametara.
Na tribini “Ljudska prava i životna sredina” Popović je podsetio da je prošle godine Generalna skupština UN učinila veliki proboj priznajući pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao ljudsko pravo, kao i da je Savet Evrope i preporučio državama članicama da revidiraju svoje zakone.
“Postoji kod nas uvrežen stav da administracija služi tome da pomogne privredi da se nekako snađe u tom teškom procesu evrointegracija i da lakše nosi teret usklađivanja sa standardima i visokim zahtevima zaštite životne sredine EU. Tolerisanja u pogledu zagađivanja i tolerisanja ugrožavanja prava ljudi ne može biti. Jedino što možemo da prihvatimo jeste nulta tolerancija za zagađivače”, rekao je Popović.
Popović takođe kaže da država treba da stvori snažan i adekvatan pravni okvir i da svojim radom pomaže kompanijama da pripreme kvalitetne dozvole i kvalitetan sistem zaštite životne sredine, a ne da “gledaju kroz prste” zagađivačima.
Popović dodaje da je nepreduzimanje mera zaštite životne sredine dovelo do toga da su milioni ljudi svakodnevno u dugom vremenskom periodu, često i više od 10 godina, izloženi enormnom zagađenju, zbog čega je pravo na zdravu životnu sredinu kao ljudsko pravo – pravo koje je možda najviše ugroženo u Srbiji.
Pozivajući se na ocenu specijalnog izvestioca UN za zaštitu prava na životnu sredinu Dejvida Bojda da na planeti postoje žrtvovane zone, to jest izuzetno kontaminirana područja, predstavnik RERI-ja je kao primer naveo situaciju u Valjevu gde su građani više od 10 godina izloženi velikom zagađenju, pri čemu je, ugroženo i pravo na pristup informacijama i na informisanje o životnoj sredini.
“Drastično i poražavajuće iskustvo smo u prethodnih nekoliko meseci doživeli u Valjevu gde smo zaključili da uprava u gradu Valjevu nema kapcitet da pruži ni ostvarenje tog elementarnog prava na pristup informacijama. Dakle oni nisu u stanju da omoguće ni pristup bazičnim informacijama”, rekao je Popović.
On je rekao da se RERI obraćao i Evropskom parlamentu sa predlogom da se izmeni način na koji se izveštava o Srbiji:
“Ono što mi očekujemo jeste da se ugrožavanje prava na zdravu životnu sredinu posmatra u kontekstu klastera 1 i poglavlja 23 ugrožavanja osnovnih prava i sloboda, a ne samo kroz poglavlje 27 i klaster 4”.
Po podacima koje je još izneo, četiri miliona ljudi u Srbiji je izloženo zagađenom vazduhu, broj divljih deponija se u poslednjoj deceniji gotovo nije promenio, kao ni stanje reka i sveukupno ekološke situacije.
Po rečima Milene Vasić iz YUKOM-a, ova organizacija u poslednje tri godine vodi evidenciju o ugrožavanju aktivista iz oblasti ljudskih prava i kakao je istakla, uz tradicionalno ugrožene grupe, poput pripadnika LGBT populacije ili onih koji se bave suočavanjem sa prošlošću, u Srbiji je u tom periodu odjednom počeo da se pojavljuje i veliki broj ekoloških aktivista koji su na udaru vlasti:
“Organizacije koje se bave problematikom životne sredine su samo u toku 2021. godine bile suočene sa prekomernom upotrebom sile, fizičkim napadima, privođenjima, nečovečnim i ponižavajućim postupanjima, torturom, pritvorima, prekršajnim postupcima, zlonamernim tužbama, i izuzetno negatovnim kampanjama u medijima i na društvenim mrežama”, rekla je Vasić i dodala da ekološki aktivisti konstantno moraju da brane svoje pravo da brane životnu sredinu.
“Imali smo i izjave premijerke, ministra policije Aleksandra Vulina koji je pretio hapšenjima – jednostavno stvorena je jedna armosfera u kojoj su ljudi koji se bave ekološkim pravom pokušani da budu predstavljeni u javnosti kao državni neprijatelji jer se oni bune protiv nekakvog progresa u koji nas vodi ova državna politika", kaže Vasić.
"Nekome ko se ne razume u pitanja životne sredine to može da deluje sasvim racionalno i vrlo lako da pojedinca koji deluje u nekoj lokalnoj zajednici označi kao neprijatelja svoje zajednice i svoje države”, dodaje ona.
Kako je rekla Slavoljupka Pavlović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, u Srbiji je zagarantovano i pravo na pristup ekološkim informacijama.
Po njenim rečima, pravo na životnu sredinu se vrlo snažno povezuje sa pravom na život i pravom na zdravlje, a Srbija ima mnogo problema u praksi iako su prošlogodišnje izmene zakona o slobodnom pristupu informacijama ocenjene kao jako dobre.
“Prošle godine poverenik je izdao 126 prekršajnih naloga zbog ćutanja vlasti, a 35 tih naloga je izdato upravo zbog ćutanja i nepružanja informacija o zaštiti životne sredine i ekoloških informacija”, rekla je Pavlović, dodajući da pravo na pristup informacijama o životnoj sredini ne treba da bude reaktivno, pasivno, po zahtevu pojedinca ili građanina, već da upravo država i njeni organi moraju da aktivno deluju i informišu javnost o stanju životne sredine.
