Građani Barajeva, naselja koje pripada Beogradu, žive u strahu od potencijalne katastrofe s obzirom da u njihovom mestu radi pogon Yuniriska za odlaganje i preradu opasnih materija – rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare koju su održale predstavnice Ne davimo Beograd i inicijative Eko Barajevo.
Otpad je političko pitanje i posle nesreće sa amonijakom u Pirotu građani su postali svesniji velikih opasnosti koje postoje u slučaju izlivanja opasnih materija, izjavila je poslanica Zeleno-leve koalicije i članica Ne davimo Beograd Biljana Đorđević i dodala da se u Srbiji ne poštuje ni postojeća zakonska regulativa koja bi trebalo da bude unapređena i usklađena sa evropskim standardima u toj oblasti.
“Takva postrojenja za uništavanje otpada ne mogu biti u naseljenim mestima zato što se stvara rizik po ljude i njihovu fizičku bezbednost, njihovo zdravlje, ali i životnu sredinu”, rekla je Đorđević.
“Država se u slučaju ovakvih problema često postavlja kao suprotstavljena građanima koji ukazuju na rizik u kome su se našli i kao strana koja gotovo direktno zastupa interese kompanija koje bave ovim pitanjem, odnosno preradom i skladištenjem opasnog otpada. Umesto da bude zastupnik javnog interesa”.
Kompanija Yunirisk je u leto 2021. godine dobila probnu dozvolu rad koja je istekla 22. jula 2022. godine i nakon tog roka mogu da rade još 240 dana, to jest do 19. marta ove godine sa probnom dozvolom.
Ova kompanija je podnela zahtev za dobijanje integrisane dozvole na 10 godina, ali je Ministarstvo ekologije odgovarajući na poslaničko pitanje saopštilo da zahtev Yuniriska nije uredan i kompletan:
“Mi sada imamo situaciju da je probna dozvola jedne kompanije istekla još u julu mesecu, po zakonu ona ima dodatnih 240 dana produženja te probne dozvole. Podnela je neki zahtev koji nije uredan, ne znamo kad će ga dopuniti. Glavni problem je da sve to vreme javnost ne može da koristi svoje pravo da zna šta se tamo dešava. Još jedna potvrda zašto je važno da učešće javnosti bude omogućeno sve vreme”, rekla je Đorđević i podsetila da Srbija nije prihvatila evropsku direktivu Seveso 3, koja se upravo bavi prevencijom mogućih nesreća izazvanih opasnim materijama.
“Nesvatljivo je odugovlačenje sa propisom koji bi primorao kompanije koje se bave preradom otpada ili rudarske kompanije da rade bezbednije po građane, njihovo zdravlje i po životnu sredinu”, poručila je Đorđević.
Predsednica inicijative Eko Barajevo Vera Popović je rekla da niko u Barajevu ne želi da im pogoni za preradu opasnih materija budu između kuća i naglasila da građani žele da budu informisani, ali i da budu uključeni u sve odluke koje se tiču zdravlja ljudi i ekologije.
Kako je rekla Popović obratili su se nadležnima tražeći dokumentaciju na osnovu koje Yunirisk traži desetogodišnju dozvolu, jer su, po njenim rečima “naišli na velike propuste, nepoštovanje zakona i neke uznemiravajuće činjenice i u dokumentaciju na osnovu kojih su dobili probnu dozvolu za rad”.
Po podacima koje je iznela Yunirisk radi fizičko-hemijski tretman opasnog otpada – metode koja se danas retko koristi u Evropi i to samo za tretiranje mulja iz otpadnih voda. Takođe, po njenim rečima, u Yunirisku nemaju sistem za preradu otpadnih voda, nemaju recepte za obradu nekih opasnih otpada, da nemaju zaštitu od buke i nemaju važnu saglasnost na plan zaštite od eventualnih udesa.
“Otpad, svi znamo da jeste veliki resurs i da mora da se zbrine. Ali to ne daje za pravo kompanijama koje to rade da rade na bilo koji način, odnosno na način koji prvenstveno podržava njihov profit, a ne i bezbednost građana i zaštitu životne sredine. I ta zamena teza koju jako često možete da čujete iz kompanije Yunirisk i Eliksir – da bolje da oni zbrinu taj opasan otpad nego da se on nađe u zemljištu je u stvari samo zamena teza”, rekla je Vera Popović.
