“Boravkom u Moskvi, u jeku kontinuirane ruske agresije u Ukrajini, Aleksandar Vulin i Milorad Dodik su se osramotili”, ocenio je za Glas Amerike Čarls Kapčan - bivši specijalni savetnik za Evropu u administraciji predsednika Baraka Obame.
“Dodik ima malo toga da izgubi – njegovo političko pozicioniranje narušilo mu je kredibilitet na Zapadu. Srbija, međutim, ima da izgubi mnogo više. Pred Beogradom su teške odluke koje treba da donese ako želi da se integriše u Evropu: o normalizaciji odnosa sa Kosovom i pridruživanju evropskim susedima u suprotstavljanju ruskoj agresiji”, ocenjuje Kapčan, stručnjak američkog nevladinog Saveta za spoljnopolitičke odnose.
Predsednik bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska i direktor Bezbednosno informativne agencije Srbije u Moskvi su se obreli u trenutku održavanja Međunarodne konferencije o bezbednosti.
Dodik se u ruskoj prestonici sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom – kada je, između ostalog opravdavao agresiju na Ukrajinu, ukazavši da je Rusija bila prisiljena na rat.
Njegove osvrte obeležila je antiruska antizapadadna retorika, a boravak u ruskoj prestonici naišao je na kritike Evropske unije i Sjedinjenih Država.
"Mi nismo dozvoljavali da se donese formalna odluka o sankcijama prema Ruskoj Federaciji i zbog toga smo od zapadnih partnera bili izloženi raznim oblicima pritisaka u vidu sankcija i suspendovanja određenih projekata i programa. Ali, mi smo odlučili da naprosto ne budemo deo histerije koja se stvara", govorio je između ostalog Dodik nakon susreta sa Putinom.
Vulinova poseta kao nepoznanica
Sa druge strane, u srpskoj javnosti gotovo da nema nikakvih podataka o boravku šefa srpske tajne policije Vulina u Rusiji. Deluje da informacija o tome ne bi ni bilo - da se u pojedinim medijima i na društvenim mrežama nisu pojavile autentične fotografije koje to potvrđuju.
Na osnovu informacija ruske državne novinske agencije TASS bezbednosnoj konferenciji u Moskvi prisustvuju, kako je navedeno, sekretari saveta bezbednosti, pomoćnici i savetnici šefova država, potpredsednici vlada, šefovi bezbednosnih agencija i specijalnih službi ukupno devedeset zemalja.
“Na dnevnom redu su pitanja koja se odnose na očuvanje nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti”, navodi se u izveštaju TASS-a.
Uz Srbiju – neke od država učesnica su Benin, Venecuela, Namibija, Republika Kongo i desetine drugih država.
“Pojava Vulina i Dodika u Moskvi ne čudi. Vulin je poznat po svom proruskom stavu i njegov poziv na stvaranje srpskog sveta je u velikoj meri u skladu sa ciljevima Kremlja da podstakne fragmentaciju na Balkanu i spreči integraciju regiona u Zapad. Slično, Dodikove secesionističke težnje i pozivanje na srpski nacionalizam čine ga ugodnim partnerom Putinu”, ocenjuje za Glas Amerike Čarls Kapčan.
Boravak šefa srpske tajne policije u Moskvi obeležili su nezadovoljstvo i kritike, kako Evropske unije i Sjedinjenih Država, tako i Ukrajine – koju je Rusija u februaru 2022. uvukla u rat.
“Niko ne treba da daje legitmitet ruskoj akciji tako što će sarađivati sa Kremljom kao da je sve u redu”, poručio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil za Radio Slobodna Evropa.
Takođe, Kris Marfi američki senator koji se zatekao u Srbiji tokom Vulinovog boravka u Moskvi, poručio je da ni za jednu naciju nije konstruktivno da podržava ruskog predsednika Vladimira Putina.
"To što je Rusija uradila u Ukrajini je neprihvatljivo! Nadam se da je budućnost Srbije uz Evropsku uniju, u kojoj će biti povezana sa Sjedinjenim Državama. Da što pre ostvarimo bolju i veću usklađenost u politici prema Rusiji”, rekao je Marfi u četvrtak Beogradu.
Zvaničnici Srbije i Republike Srpske, a pogotovo Vulin i Dodik, održavali su tesne veze sa Rusijom u bliskoj prošlosti.
Tako je Vulin u poslednje dve godine, najmanje dva puta, boravio u Rusiji gde se susretao sa visokim ruskim zvaničnicima – primivši čak i odlikovanje za unapređenje saradnje Srbije i Rusije u oblasti odbrane.
Zapadni partneri duže od godine, koliko traje ruska invazija na Ukrajinu, pozivaju vlasti Srbije da se usaglasi sa kaznenom politikom prema Rusiji.
Uprkos teškim posledicama, znatnim gubicima ljudskih života i uništenju ukrajinske državne infrastrukture, srpski zvaničnici se oglušuju o te pozive i održavaju bliske veze sa ruskim državnicima.
Srbija je, međutim, podržala nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama kojima se ta agresija osuđuje.
