"Kosovo i Srbija treba da prestanu sa međusobnim provokacijama i kreiranjem izazova koji ih udaljavaju od normalizacije odnosa", izjavio je za Glas Amerike Ben Kardin - član Senata američkog Kongresa.
Američki senator izneo je taj stav u danu novih pojačanih napetosti između Kosova i Srbije - iniciranih nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca za koje srpske vlasti tvrde da su prešli na teritoriju centralne Srbije, što Kosovo negira, tvrdeći da su policajci oteti u blizini granice sa Srbijom.
"Dve strane imaju jedinstvenu priliku da reše međusobne razlike koje sežu u istoriju. Da žive u miru jedna pored druge - uključujući etnička stanovništva koja se nalaze sa obe strane granice", podvlači u razgovoru Kardin - koji građane države Merilend u gornjem domu američkog Kongresa predstavlja od 2007. godine.
On ukazuje i da su Sjedinjene Države svesne problema na severu Kosova nakon lokalnih izbora, koje su bojkotovali lokalni Srbi, što je uticalo na veoma malu izlaznost i potonju krizu kada su nesrpski gradonačelnici u srpskim sredinama, u prisustvu policije, pokušali da pristupe opštinskim zgradama.
" Jasno je da kosovske vlasti treba da spreče takve provokativne poteze. Nedavni izbori ukazali su na zanemarivanje etničkih Srba na Kosovu, a to nije način na koji Kosovo trebalo da deluje. Toliko puta smo slične scenarije viđali u Srbiji. Kosovsko rukovodstvo, međutim, sada znatno otežava priznanje legitimiteta Kosova i dovodi u pitanje njegovo učešće u međunarodnim organizacijama. Svedoci smo ranijih agresivnih akcija koje je Srbija preduzimala protiv nezavisnosti Kosova. Potrebno je da obe strane prekinu sa takvim ponašanjem i stvore klimu za potpuno priznavanje nezavisnosti i suvereniteta", kaže Kardin - uz napomenu da je u tom procesu potrebno posebno obratiti pažnju na zaštitu pripadnika manjina.
Glas Amerike: Da li bi trebalo, ili možda očekujete, da bi Sjedinjene Države i Evropska unija trebalo da promene pristup prema Kosovu i Srbiji i učine ga oštrijim nego što je sada?
Kardin: Veoma smo jasno izrazili stav povodom tog pitanja. Postoji granica strpljenja Evrope i Sjedinjenih Država. Mi čvrsto podržavamo suverenitet Kosova i često smo jasno ukazivali na poteze koje bi Srbija trebalo da povuče. Međutim, podjednako smo zabrinuti zbog nedavnih akcija preduzetih na Kosovu koje otežavaju mogućnosti rešavanja razlika koje postoje među njima. Veoma smo jasni u pogledu naših očekivanja i, ukoliko obe zemlje žele harmonizovaniji odnos sa Evropom, biće potrebno da preduzmu korake kako bi to pokazale.
Glas Amerike: Bilo je pomena o nekakvim ograničenjima za Kosovo koje bi inicirala Evropska unija. Kosovo je prethodno isključeno sa vojne vežbe u organizaciji Sjedinjenih Država. Šta bi i kako moglo da se primeni na Kosovo, ali i na Srbiju – ukoliko se nastavi blokada dijaloga i normalizacije?
Kardin: Raspolažemo i koristimo brojne alate u nameri da ohrabrimo dve strane u saradnji. Neke od njih možemo svrstati u šargarepe, a druge pak u štapove. Dakle, biće razmotreni svi koji su na raspolaganju. Podvlačimo da Sjedinjene Države snažno podržavaju nezavisnost Kosova i veoma su zainteresovane za reforme koje je neophodno sprovesti u Srbiji. Želimo da obe zemlje imaju što je moguće više normalizaovaniji odnos sa Evropom.
Glas Amerike: Ko se trenutno može smatrati bližim partnerom Zapada – Vučić ili Kurti… I zašto? Poslednjih dana se govorilo o tome u javnosti…
Kardin: Ne znam da li je bilo pokušaja da se oceni kvalitet naših odnosa u tom smislu. Verujemo da je potrebno da Sjedinjene Države gaje dobre odnose sa liderima obe zemlje – ali je potrebno da se to odvija u okviru priznatih vrednosti. Kada su one prekršene, glasno ćemo na to ukazati – bez obzira o kojoj se zemlji radi.
Glas Amerike: Da li ste uočili neke manjkavosti politike koju Amerika primenjuje u ovom procesu?
Kardin: Mislim da su Sjedinjene Države iskazale veliko interesovanje i dale znatan priotitet celom regionu. I svedoci smo znatnih uspeha, napretka postignutog na nedavnim izborima u Crnoj Gori – koji su bili pokazatelj demokratije. Posvećeno radimo na reformskim procesima u Bosni – kako bi bila spremna za puno integrisanje u Evropu. Sjedinjene Države su veoma angažovane – podsećam na veliki uspeh Hrvatske, jednog od naših ključnih saveznika. Dakle, u region se ulaže i sa time će se nastaviti.
Glas Amerike: Preformulisaću pitanje: da li strane diplomate, mislim ovde prevashodno na američke koje su uključene u proces Kosova i Srbije, imaju jasnu predstavu šta je potrebno učiniti kako bi se ostvario napredak?
Kardin: Veoma smo jasni i direktno pristupamo. Očekujemo od lidera regiona da poštuju prava svih svojih građana. Njihova osnovna prava da učestvuju u vlasti, glasaju, izraze svoje stavove, kao i da na miran način izražavaju neslaganje sa svojim vlastima. Očekujemo da zaštite prava manjina, kao i da svaka država razvije demokratske institucije koje odražavaju volju njihovog naroda. Važno je postojanje slobodnih i poštenih izbora, kao i demokratskih principa koji štite od korupcije i erozije slobode. Na to su naše diplomate vrlo usredsređene. Želimo punu integraciju država u Evropu i proširenje zajedničkih bezbednosnih aranžmana.
Glas Amerike: Koliko dugo mislite da će Zapad tolerisati oklevanje vlasti Srbije da sankcionišu Rusiju?
Kardin: Uočio sam u poslednje vreme promenu izvesnih stavova u Srbiji. Zainteresovani smo za želje i potrebe Srbije. Ukoliko želi da se potpuno integriše u Evropu, biće potrebno da to pokaže i kroz zaštitu prava sopstvenih građana i poštovanjem svojih suseda.
Glas Amerike: Javnost Srbije prilično je oštro reagovala povodom slučajeva masovnih ubistava u Srbiji početkom maja. Svake nedelje se održavaju okupljanja građana. Vlasti Srbije tvrde da ti događaju imaju političku pozadinu i da proteste podržava Zapad. Kako vi to vidite?
Kardin: Pre svega – izražavam iskreno saučešće porodicama koje su izgubile svoje najmilije i da poželim oporavak povređenima. Vlasti Srbije treba da prepoznaju potrebu da demokratske države pružaju prostor onima koji se ne slažu sa njenom politikom – da bezbedno protestuju. Odgovornost vlasti je da se pobrine da takvi događaji proteknu mirno. Srbija nije uvek ispunjavala taj kriterijum. Tako da ćemo biti vrlo jasni kada budemo smatrali da Srbija nije u mogućnosti da zaštiti demokratske principe i prava svojih građana. Uveravam vas da su Sjedinjene Države angažovane u slučajevima kada je potrebno pomoći u izgradnji demokratije i zaštiti ljudskih prava.
Glas Amerike: Kako ste protumačili članak Njujork tajmsa o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću? Može li državnik o kome ugledan medij iznosi takve navode biti pouzdan partner Amerike i drugih država?
Kardin: Srbija je država koja se suočava sa teškoćama u oblasti borbe protiv korupcije. Važno je da država bude sposobna da odgovori na očekivanja svojih građana, a članak Njujork tajmsa je upravo ukazao na manjkavosti u tom smislu. Svaka zemlja se suočava sa izazovima u borbi protiv korupcije. Mislim da Srbija treba da učini mnogo više na tom polju.
Glas Amerike: U Crnoj Gori su nedavno održani parlamentarni izbori. Kakva bi mogla biti očekivanja od budućih vlasti kada budu formirane?
Kardin: Pre svega, radi se o demokratskoj državi, mladoj demokratiji u kojoj su održani slobodni i fer izbori. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je posmatrala izbore i proglasila ih slobodnim i poštenim. Mislim da su rezultati pokazali da će biti uspostavljena raznolikost u parlamentu – što je uvek dobro. To je snaga jedne države i vesnik promena. Može se donekle dogoditi i da bude promenjen njen politički smer, ali to je nešto što se događa u demokratijama: prolaze kroz različite faze. Drago nam je što su građani Crne Gore na slobodnim i fer izborima – izabrali svoje lidere.
Glas Amerike: Ima naznaka da bi vladu mogla formirati šira koalicija stranaka. Postoji li mogućnost da Rusija bude uključena u taj process – s obzirom na to da su neki od političkih aktera u Crnoj Gori blisko povezani za njom?
Kardin: Rusija je aktivna u regionu – nismo naivni u vezi sa tim. Naravno, trenutno je prilično usredređena na izazove u vezi sa agresijom koju je izvela u Ukrajini. Mislim da nas to sve ujedinjuje - kako bismo obezbedili da se uticaj Rusije minimizira. Želimo da budemo sigurni da smo uspostavili jedinstven front za zaštitu suvereniteta Ukrajine. I da budemo saglasni da ćemo se odupreti svim vidovima ruskog uticaja – dok ne povuče sve svoje trupe i prizna odgovornost za agresivno delovanje u Ukrajini.
Glas Amerike: Koji su najvažniji preduslovi da Bosna i Hercegovina, kao kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, postane funkcionalnija država i napreduje u procesu integracija u Evropsku uniju?
Kardin: To je problem koji je veoma dugo aktuelan. Dejtonski sporazum trebalo je da bude samo privremeni most ka uspostavljanju efikasne vlasti koja bi poštovala sve etničke zajednice i bila funkcionalni partner u regionu. Međutim, to se nije desilo. Potrebno je primeniti fundamentalne reforme u načinu upravljanja – kako bi bila uspostavljena funkcionalna vlada. Bosna i Hercegovina se i dalje suočava sa značajnim izazovima u zaštiti ljudskih prava svih etničkih zajednica. Zatim, prisutan je kao što znamo jak spoljni uticaj – posebno u Republici Srpskoj. A to predstavlja dodatne izazove za funkcionisanje efikasne i konsolidovane zemlje.
