Novi zakon koji predviđa strože kazne za trgovinu oružjem predstavlja moćno sredstvo koje američki tužioci koriste za borbu protiv ilegalnog protoka oružja iz Sjedinjenih Država do narko kartela u Meksiku.
Karteli koriste oružje da zaštite svoje operacije krijumčarenja droge, podstičući epidemiju predoziranja opijatima koja odnosi živote desetina hiljada Amerikanaca.
Zvaničnici Sekretarijata za pravosuđe kažu da su, u godini od kada je predsednik Džo Bajden u junu 2022 potpisao dvostranački Zakon o bezbednijim zajednicama, optužili više od 100 osoba za krijumčarenje i kupovinu oružja za nekog drugog.
Reč je o prvim velikim izmenama zakona SAD-a o bezbednosti oružja još od federalne zabrane automatskog oružja 1994. Zakonom je krijumčarenja vatrenog oružja ustanovljeno kao pojedinačno krivično delo koje se kažnjava sa do 15 godina zatvora. Takođe kriminalizuje kupovinu za nekog drugog, što uključuje nabavku vatrenog oružja za nekoga kome je zakonski zabranjeno da ga kupi.
Zamenica sekretara za pravosuđe Lisa Monako izjavila je u sredu da Sekretarijat za pravosuđe koristi krivična ovlašćenja po novom zakonu " da bi identifikovao i krivično gonio trgovce oružjem."
"Propisane kazne za krijumčarenje vatrenog oružja pokazale su se posebno korisnom na jugozapadnoj granici“, rekala je Monako na konferenciji u Vašingtonu koju su organizovali Sekretarijat za pravosuđe i Biro za alkohol, duvan i eksplozive (ATF), da bi se istakli napori vlade u borbi protiv ilegalnog krijumčarenja oružja u Meksiko.
Ona je napomenula da su više od polovine broja svih slučajeva ilegalne trgovine oružjem pokrenuli federalni tužioci u graničnim saveznim državama kao što su Teksas i Arizona.
Poslednjih godina, krijumčarenje droge iz Meksika u SAD je privuklo veliku pažnju javnosti, ali ne i priliv oružja koje se kreće u suprotnom smeru.
Američki i meksički zvaničnici kažu da je problem krijumčarenja oružjem jednako ozbiljan, sa jednako smrtonosnim posledicama za ljude sa obe strane granice.
"To oružje daje moć narko kartelima da zastraše lokalne zajednice, izazovu državnu vlast i prošire svoju smrtonosnu trgovinu drogom nazad u Sjedinjene Države“, rekla je Monako.
Koliko je tačno oružja prokrijumčareno u Meksiko nije poznato, ali veruje se da je broj ogroman. Jedna procena ukazuje da može biti do pola miliona komada oružja godišnje.
U nedavnoj studiji ATF-a utvrđeno je da je skoro 70 odsto vatrenog oružja pronađenog u Meksiku između 2014. i 2018, a koje je bilo pod nadzorom, bilo povezano sa Sjedinjenim Državama. Meksička vlada procenjuje da je u pitanju 90 odsto.
Direktor ATF-a Stiven Ditelbek rekao je da meksički karteli traže moćno, vojno oružje. On je kao primer spomenuo mini-top M134, koji može da ispali do 4 hiljade metaka u minuti.
"Takvo oružje predstavlja ekstremnu opasnost kada padne u ruke kriminalaca, opasnost ne samo za javnost nego i za organe za sprovođenja zakona sa obe strane te granice“, rekao je Ditelbek.
Dok jugozapadne države služe kao glavni izvor oružja prokrijumčarenog u Meksiko, problem nije ograničen na region, rekao je Ditelbek. U martu, dva čoveka iz Klivlenda, u Ohaju, su uhapšena nakon što su prodali skoro 100 komada oružja agentima ATF-a koji su se predstavljali kao meksički članovi kartela.
Priliv oružja u Meksiko je delimično podstaknut striktnim zakonima te države o oružju. Postoji samo jedna prodavnica oružja koju vodi vojska u zemlji sa više od 120 miliona ljudi, i ona, kako se navodi, izdaje oko 50 dozvola godišnje.
Kao rezultat toga, meksički narko karteli dobijaju većinu svog oružja, od pištolja do vojnog jurišnog oružja, iz SAD-a, gde je oružje lako dostupno i mogu da ga kupe unajmljene osobe koje ga krijumčare preko granice, kažu eksperti.
Meksička vlada je 2021. podnela tužbu od 10 milijardi dolara protiv američkih proizvođača oružja, optužujući ih za olakšavanje krijumčarenja oružja meksičkim narko kartelima i podsticanje nasilja u njihovoj zemlji. Sudija je odbacio tužbu u septembru. Meksiko je uložilo žalbu.
Tužba nije usmerena na američku vladu, a američki zvaničnici kažu da se meksičke vlasti bore protiv trgovine oružjem.
"Ponekad, utisak da Meksiko možda nije u borbi, je pogrešan“, rekao je Ken Salazar, američki ambasador u Meksiku. "Stvarnost je da se oni bore zajedno sa nama."
U martu, Roberto Lugardo Moreno mlađi, je priznao krivicu za kupovinu AR-15 puške za meksički narko kartel koji je bio povezan sa zloglasnom otmicom i ubistvom američkih građana ranije ove godine. Monako je rekla da je slučaj pokretnnu zahvaljujući saradnji sa Meksikom.
Meksičke vlasti uhapsile su u maju Mihaela Bašegua-Barigu, navodnog lidera transnacionalne grupe za krijumčarenje vatrenog oružja sa sedištem u Nogalesu, Sonora, nakon što je optužen u Arizoni.
"To su samo dva primera izuzetnog rada koji američke i meksičke snage za sprovođenje zakona obavljaju svakog dana u borbi protiv kartela, organizacija za krijumčarenje i nasilnog kriminala“, rekla je Monako.
Monako i drugi zvaničnici pominjali su nedavne zaplene oružja u okviru trogodišnje inicijative ATF-a pod nazivom Operacija Jug, koja pokušava da zaustavi protok vatrenog oružja u Meksiko u saradnji sa meksičkim vlastima.
Između fiskalne 2021 i 2022 godine, zaplena vatrenog oružja, koje je povezano sa Meksikom, povećala se za 17 odsto, dok se broj istraga ATF-a vezanih za krijumčarenje više nego udvostručio, rekao je Ditelbek.
Od oktobra 2022. do marta 2023. zaplenjeno je skoro 2 hiljade komada vatrenog oružja u okviru operacije Jug, što predstavlja povećanje od 65 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Međutim, taj broj je umanjen ogromnim prilivom oružja u Meksiko, a neki eksperti kažu da same operacije sprovođenja zakona nisu dovoljne za rešavanje problema.
"Ne postoje jednostavna rešenja za taj problem, ali jedna očigledna politika je usvajanje strožijih zakona o kontroli oružja u Sjedinjenim Državama“, izjavio je Džejson Blazakis, direktor Centra za terorizam, ekstremizam i borbu protiv terorizma u Institutu za međunarodne studije Midelburi, na nedavnom pretresu u Predstavničkom domu Kongresa o transnacionalnim organizacijama.
"Jednostavno rečeno, Amerika naoružava meksičke narko kartele, a to mora da prestane“, rekao je on.
