Šta su potrebni potezi i mogućnosti za deeskalaciju krize Kosova i Srbije – tema je o kojoj su stavove sučelili ambasadori Kosova i Srbije u Sjedinjenim Državama, Iljir Dugoli i Marko Đurić.
Napetosti su izazvale novi zastoj u dijalogu o normalizaciji odnosa koji se vodi posredstvom Evropske unije, uz podršku Sjedinjenih Država.
„Situacija je nepovoljna jer se podriva postojanje Republike Kosovo. Radi se o posledicama strategije Srbije koja razvija nestabilnost – za šta nalazi različite izgovore: od tablica do hapšenja osumnjičenih kriminalaca. Poslednji u nizu tih slučajeva su bili izbori u opštinama na severu Kosova i inauguracija izabranih gradonačelnika“, istakao je ambasador Dugoli - tokom virtuelne debate koju je organizovao londonski institut Henri Džekson.
Prema njegovim tvrdnjama, Srbija je mobilisala sopstvene strukture kako bi targetirala kosovske institucije, građane, policiju, pripadnike Misije NATO-a na Kosovu (KFOR) i novinare.
„Kidnapovanje policajaca spada u te provokacije. Osim što predstavlja napad protiv čovečnosti, istovremeno je i narušavanje suvereniteta nezavisne države. To znači kršenje sporazuma sa kojima se Srbija u dosadašnjim pregovorima saglasila, kako u Briselu, tako i u Ohriidu. Koristila je razne narative u vezi sa otmicom kosovskih policajaca, tvrdilo se da se radi o specijalnoj jedinici čija svrha je bila da izvrši invaziju na Srbiju. Oprema kojom su raspolagali uobičajena je za policijske jedinice. To je bila odmazda zbog hapšenja osoba sa podebljim kriminalnim dosijelima“, rekao je Dugoli – govoreći o razlozima koji su doveli do zatezanja odnosa između Kosova i Srbije, kao i napetostima na severu Kosova.
Poslednje tenzije eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
To je iniciralo proteste koji su u jednom trenutku eskalirali u sukobe sa pripadnicima KFOR-a u kojima je povređeno 30 njenih pripadnika – a ukupno više od 60 ljudi.
Nakon toga je na severu Kosova uhapšeno više kosovskih Srba zbog sumnje da su počinili napade na pripadnike KFOR-a i novinare mahom albanske nacionalnosti.
Dodatnoj eskalaciji doprinelo je hapšenje trojice kosovskih policijaca oslobođenih posle jedanaest dana koje su proveli u pritvoru u Kraljevu. Dok su kosovske vlasti tvrdile da su oteti sa teritorije te države, zvanični Beograd uzvraćao je navodima da su uhapšeni na teritoriji opštine Raška u centralnoj Srbiji.
Smirivanje napetosti bio je glavni razlog odvojenih susreta koje je šef diplomatije Evropske unije u prošlog četvrtka održao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom premijerom Aljbinom Kurtijem.
Ambasador Srbije Marko Đurić, u svom izlaganju, odgovornost za eskalaciju prebacio je na kosovsku stranu.
„Pre oko godinu i po dana, što se podudarilo sa ruskom invazijom u Ukrajini – kosovske vlasti su unilateralno počele da menjaju situaciju u svoju korist. Da se ponašaju u neskladu sa postignutim sporazumima - odbacujući osnovne principe razgovora uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Podsećam da je Kurti, kada je došao na vlast govorio da dijalog nije prirotiet, kao i da je Zajednica nekakvo strašilo", rekao je Đurić - podvukavši da Srbija ne želi da situacija eskalira.
"Posvećeni smo mirnom i demokratskom putu napred. Verujemo da sa terena treba povući kosovske specijalne policijske jedinice – koje bi trebalo da zamene pripadnici Misije Evropske unije i KFOR-a. Oni treba da obezbede održavanje novih lokalnih izbora. Nužan uslov je i oslobađanje političkih pritvorenika srpske nacionalnosti – uhapšenih, kako je visoki predstavnik Evropske unije ukazao, bez sudskih odluka. Kako bismo se vratili dijalogu, međunarodna zajednica treba da usaglasi politiku nulte tolarancije prema jednostranim potezima“, rekao je Đurić.
Ambasador Dugoli podsetio je da su kosovske vlasti odlagale održavanje lokalnih izbora na severu Kosova kako bi na njima glasali svi oni koji su to želeli.
Srpska lista, najveća politička partija na severu Kosova koja gaji bliske veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), pozivala je Srbe da ne glasaju.
„Srbi su usled zastrašivanja odustali od učešća. Kada je reč o tvrdnjama o monoetničkoj kompoziciji policije – Kosovo je po Ustavu multietničko. Na Kosovu žive brojne zajednice koje imaju izbor da budu deo lokalnih vlasti, policije, ili vojske. To je stvar izbora, mi nemamo mehanizme da ih na to privolimo. Sa druge strane, postoje slučajevi pretnji, bombaških napada i ostalih vidova odmazde protiv onih koji se na to odlučuju“, tvrdi kosovski ambasador u Sjedinjenim Državama.
Pipadnici srpske zajednice su u novembru 2022. godine kolektivno napustili kosovske institucije, policiju i sudstvo tražeći da kosovske vlasti poštuju postignute briselske sporazume i uspostave Zajednicu opština sa srpskom većinom, dogovorenu 2013, što je potvrdio glasanjem kosovski parlament.
„Kada je reč o napuštanju institucija, to se desilo za vreme ove Vlade Kosova zbog privođenja i prisustva specijalnih policijskih snaga. Umesto da dobiju Zajednicu, jer su se integrisali u institucije, Srbi su dobili bivše pripadnike OVK pod svojim prozorima. Takođe, o pitanju statusa Kosova ne možemo razgovarati dok su Srbi pritvoreni, pripadnici naoružanih snaga se kreću ulicama, a na vlasti u Prištini su oni koji se suprotstavljaju međunarodnoj zajednici“, primetio je ambasador Đurić.
Zajednica opština sa srpskom većinom je organizacija još neodređenih ovlašćenja i ustrojstva dogovorena pre jedne decenije.
Kosovske vlasti joj se protive, pozivajući se na odluku tamošnjeg Ustavnog suda iz 2015. i tvrdeći da bi osnivanje, kako je označavaju, monoetničke zajednice destabilizovalo državu i ugrozilo njenu funkcionalnost.
Na njenom formiranju insistiraju Evropska unija, Sjedinjene Države i Beograd.
Nasuprot tvrdnjama ambasadora Srbije – Iljir Dugoli podvlači da je kosovska strana u potpunosti konstruktivna.
„Kosovo je jedna od najotvorenijih zemalja za primenu međunarodnih principa. Prošle nedelje bili smo na sastanku u Briselu na kom Srbija nije želela da se pojavi. Svaka kosovska vlada na pitanjima normalizacije je radila predano. Vlada Kosova podržala je sporazum postignut u februaru u Ohridu. Predsednik Srbije je, sa druge strane, govorio da nije prihvatio francusko- nemački plan i od tada je narušio gotovo svaki njegov član. Zajednici se daje centralna uloga, dok se ne obraća pažnja na druge delove sporazuma. Pritom, ima još sporazuma dve strane koje Srbija nije primenila“, rekao je ambasador Dugoli.
U svoja dva poslednja javna istupa – šef evropske diplomatije Žozep Borelj izrazio je nezadovoljstvo postupcima srpskih i kosovskih vlasti nakon poslednjeg kriznog dijaloga održanog u Briselu.
On je ponovio da je potrebno da Kosovo i Srbija učine što je do njih kako bi tenzije deeskalirale.
Obrazlažući viđenje Srbije o načinu izlaska iz krize – ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić rekao je da bi trebalo biti usredsređen na, kako je rekao, uspostavljanje statusa kvo.
„Nekad treba da idete korak unazad da biste napredovali dva. Povlačenje specijalnih snaga, razrešenje gradonačelnika i vraćanje dijalogu. Ako se to ispuni – onda bi se smanjila strahovanja za bezbednost. Treba raditi na vraćanju poverenja, a to je primena dogovorenog. Ne ono o čemu se diskutovalo u Ohridu, već ono što je potvrdila dvotrećinska većina ksovoskog parlamenta u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom“, ustvrdio je u debati ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić.
Međunarodna zajednica, predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, traži povlačenje izabranih gradonačelnika i jedinica kosovske policije iz opštinskih zdanja na severu Kosova, uklanjanje barikada koje su postavili pripadnici srpske zajednice i organizovanje novih izbora na severu Kosova – uz garantovano učešće Srba.
