U Memorijalnom centru u Potočarima u utorak su sahranjeni posmrtni ostaci 30 žrtava genocida počinjenog u julu 1995. godine nad bošnjačkim stanovništvom u tadašnjoj zaštićenoj zoni UN u Srebrenici, na krajnjem istoku Bosne i Hercegovine. Žrtve koje su danas sahranjene nedavno su identifikovane putem DNK analize.
Među 30 osoba koje će ove godine biti sahranjene nalaze se četiri maloletnika.
Američka agencija Asošijeted pres podseća da su oni "brutalno ubijeni... u jedinom priznatom genocidu u Evropi posle Holokausta", te da će se pridružiti ostacima više od 6.600 žrtava masakra.
Rođaci žrtava mogu sahraniti samo delimične posmrtne ostatke svojih najmilijih, jer se oni obično nalaze razbacani po nekoliko različitih masovnih grobnica, ponekad kilometrima daeko, navodi AP. Takav je bio slučaj Mirsde Merdžić, koja je u utorak sahranila oca.
"Izvađeno je samo nekoliko njegovih kostiju jer je pronađen (u masovnoj grobnici) u blizini reke Drine", rekla je ona pre sahrane pored kovčega obavijenog zelenim pogrebnim platnom. "Možda ga je reka odnela".
SAD: Imperativ - pomirenje i prihvatanje nepobitnih činjenica o genocidu
Povodom 28. godišnjice genocida u Srebrenici, SAD su izrazile podršku žrtvama, preživelima i porodicama više od 8.000 muškaraca i dečaka ubijenih u julu 1995. "Nikada nećemo zaboraviti taj dan i nastavićemo da podržavamo one koji tragaju za nestalima, bore se za odgovore, brinu o preživelima i traže pravdu za žrtve tih zverstava", saopštio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
U saopštenju se podseća da su američki ambasador u BiH Majkl Marfi, specijalna izaslanica za borbu protiv antisemitizma Debora Lipštad, specijalna predstavnica za rasnu jednakost i pravdu Dezire Kormije Smit i ambasador za međunarodne verske slobode Rašad Husein danas u Srebrenici kako bi odali počast žrtvama, iskazali solidarnost sa ožalošćenima i suprotstavili se negiranju genocida.
"Kako se građani Bosne i Hercegovine okreću svetlijoj i pravednijoj budućnosti, imperativ je da se radi na pomirenju. To zahteva prihvatanje nepobitnih činjenica o genocidu u Srebrenici i drugim zverstvima. SAD će nastaviti da podržavaju demokratsku, inkluzivnu, i prosperitetnu budućnost za sve građane Bosne i Hercegovine", navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Selma Ramić je pre nekoliko godina ponovo sahranila pregršt kostiju svog oca, ali nastavlja da se vraća u grad na godišnjicu kako bi odala počast drugima koji su delili njegovu sudbinu.
"Jedna fotografija mi je jedino što mi je ostalo od oca, ali imam ljubav prema njemu u srcu", rekla je Ramić i dodala: "On i dalje živi u nama, živeće dok smo mi živi".
AP podseća da su ubistva u Srebrenici bila krvavi krešendo rata u BiH 1992-95, koji je usledio nakon što je raspad Jugoslavije oslobodio nacionalističke strasti i teritorijalne ambicije koje su bosanske Srbe postavile protiv dve druge glavne etničke populacije u zemlji — Hrvata i Bošnjaka.
Dana 11. jula 1995, bosanski Srbi su zauzeli sigurno utočište u Srebrenici pod zaštitom UN-a. Odvojili su najmanje 8.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka muslimana od njihovih žena, majki i sestara, jurili ih kroz šume oko nesretnog grada i masakrirali, piše AP.
Počinioci su zatim zakopali tela svojih žrtava u na brzinu napravljene masovne grobnice, koje su kasnije iskopali buldozerima, razbacujući posmrtne ostatke po drugim grobnicama kako bi sakrili dokaze o svojim ratnim zločinima.
U Potočarima prisutno na hiljade ljudi
Hiljade ljudi stigle su u Potočare u jutarnjim satima u utorak gde su odali počast žrtvama genocida, javila je BHTV.
Današnjem obeležavanju 28. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici prisustvovale su brojne delegacije iz regiona, Evrope i sveta.
Među onima koji su danas odali počast žrtvama i položili cveće u mezarju Memorijalnog centra u Potočarima bili su članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, a verski obred dženazu-namaz predvodio je reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Husein ef. Kavazović.
Nakon versko obreda - dženaza-namaza - porodice, prijatelji i komšije preneli su sanduke s posmrtnim ostacima do mesta ukopa.
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari do sada je sahranjena 6.721 žrtva, a još se traga za više od 1.000 žrtava.
Za zločine na području Srebrenice osuđeno je 47 osoba na više od 700 godina zatvora. Tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant Vojske Repbulike Srpske Ratko Mladić za taj zločin osuđeni su u Hagu na doživotnu kaznu zatvora.
Sve u svemu, Tribunal i sudovi na Balkanu osudili su blizu 50 ratnih zvaničnika bosanskih Srba na više od 700 godina zatvora zbog ubistava u Srebrenici, podseća AP.
Međutim, većina zvaničnika srpskih i bosanskih Srba i dalje slavi Karadžića i Mladića kao nacionalne heroje i nastavlja da umanjuje ili čak negira ubistva u Srebrenici, podseća američka agencija.
Skupština Srbije: Dobacivanje na pitanje o Srebrenici
Poslanica Zeleno - levog kluba Jelena Jerinić pitala je danas predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da li je i dalje zvanična politika Vlade Srbije da zvaničnicima Srbije nije mesto u Srebrenici dok se ne odgovara za napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2015. godine, u Potočarima.
"Šta se konkretno takvom politikom postiže? Ne opravdavam taj napad i slažem se da ga treba ispitati. Ipak ne mogu da vas ne pitam da li je moguće da jedne polomljene naočare stavljate u ravan sa ubistvom 8.000 i sa proterivanjem 20.000 ljudi. Šta se tačno postiže negiranjem da se u Srebrenici desio genocid", upitala je ona.
Jerenić je za skupštinskom govornicom rekla da je na današnji dan, pre 28 godina, počelo raseljavanje više od 20.000 žena, dece i starih i streljanje oko 8.000 muškaraca i dečaka na više lokacija na području Srebrenice, dodavši da je Međunarodni sud pravde 2007. potvrdio da je na taj način počinjen genocid.
Dok je Jerinić govorila dobacivali su joj poslanici vladajuće većine.
Poslanica poslaničke grupe Dveri - Patriotski blok Radmila Vasić rekla je da se u Srebrenici nije desio genocid, već zločin i dodala da traži pravdu za sve ubijene Srbe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, što je propraćeno aplauzom.
Brojne reakcije i poruke
Ujedinjene nacije su preko svojih naloga na društvenim mrežama prenele kratki video spot u kom je i intervju sa Munirom Subašić iz organizacije Majke Srebrenice kojoj su ubijena 22 člana uže familije. "Moj sin je bio posebno dobro dete, bio je dobar učenik, voleo je život... međutim, sudbina je svoje učinila", kaže ona.
UN dalje navode da je genocid u Srebrenici najveće zverstvo počinjeno u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Američki državni sekretar Entoni Blinken na Tviteru je napisao da SAD stoje uz narod BiH u stalnoj potrazi za pravdom za žrtve i njihove najmilije.
Evropska komisija prenela je zajedničku izjavu visokog predstavnika Žozepa Borelja i komesara sa susedstvo i proširenje Olivera Varheljija koji su ocenili da je pre 28 godina "ispisana jedna od najmračnijih stranica evropske istorije".
"Evropa se seća svoje odgovornosti i neuspeha da zaštiti. Danas, dok rat ponovo besni na evropskom kontinentu, zaklinjemo se da ćemo učiniti bolje da odbranimo mir i zaštitimo život", navodi se u poruci.
"Pomirenje se može graditi samo na istini, miru i pravdi. Ne može biti tolerancije za poricanje genocida, istorijski revizionizam i veličanje ratnih zločinaca. Svi građanski i politički lideri u Bosni i Hercegovini imaju odgovornost da zajedno rade na izgradnji bolje budućnosti zasnovane na dijalogu i međusobnom razumijevanju kako bi ojačali i branili mir i ljudsko dostojanstvo za dobrobit svih generacija", kaže se u poruci.
Savet Evrope preneo je izjavu svoje generalne sekretarke Marije Burić, inače hrvatske političarke, u kojoj se navodi da su muškaraca i dečaci ubijeni tokom genocida u Srebrenici "isključivo zbog svoje nacionalnosti i vere".
"Odajemo počast njihovom sećanju, izgubljenim životima koji se ne mogu zameniti, i dostojanstvu i hrabrosti njihovih porodica koje su izgubile svoje najmilije. Njihov bol i patnja ostaju stvarni i opipljivi. Kada mržnja dovede do zločina ove vrste, teško je pronaći reči kojima bi se izrazilo koliko je dubok propust u čovečanstvu ili koliko je duboka patnja koju izaziva", navodi se u poruci.
"U trenutku kada ekstremni nacionalizam pokušava da se ponovo potvrdi u delovima Evrope, prisetimo se kritične važnosti dostojanstva, pristojnosti i osnovnih prava. Pamtimo Srebrenicu i učimo iz nje".
U Srbiji, malo se ko od političara oglasio povodom godišnjice genocida u Srebrenici, a reakcije su uglavnom objavile organizacije civilnog društva.
Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd posetio je Potočare u nedelju.
"Kao čovek, danas bih u Potočarima najradije samo ćutao zbog bola koji osećam i iz poštovanja prema žrtvama, ali kao političar i predstavnik jedne od progresivnih, zeleno-levih organizacija u regionu kojoj su pomirenje i solidarnost medju osnovnim vrednostima, osećam da je važno da odavde pošaljemo poruku da je važno da razgovaramo, da sarađujemo, da se sećamo i da na tim osnovima zajedno gradimo bolju budućnost za ceo region", napisao je u poruci na Tviteru tim povodom.
"Tokom godina kao aktivista i sada kao političar sreo sam ljude koji to isto žele i na tome rade, i u Zagrebu, i u Prištini, u Sarajevu i u Podgorici, svuda nas ima. Preživeli smo strahote rata devedesetih, nosimo ožiljke tog vremena, i sada kao odrasli ljudi želimo da ponudimo politike koje su garant da nam se ta prošlost ne može ponoviti".
Čedomir Jovanović, lider LDP-a, ocenio je da je "Srebrenica naša sramota i greh, veća nego ikad, zato što je, posle svih 28 godina, i dalje lažljivo gledamo samo jednim okom, jadno i bezuspešno pokušavajući da prevarimo Bošnjake, svoj narod i čitav svet oko nas".
"Osećam duboku ljudsku potrebu da kažem kako se ne smemo sklanjati pred onima koji bi želeli opet da nas vrate mržnji i ratnom ludilu. To nije samo moja obaveza kao političara. To je moja obaveza kao čoveka i roditelja koju ističem svakog 11. jula, govoreći da je Srebrenica simbol strašnog greha mog naroda i onih koji su ga tada vodili", poručio je on.
Fond za humanitarno pravo zatražio je da pravosudne institucije procesuiraju sve one za koje postoje dokazi o njihovom učešću u genocidu, a da se suđenja sprovode bez odugovlačenja.
"Od zvaničnika i institucija Republike Srbije zahtevamo da prestanu sa praksom poricanja genocida, uvaže sudski utvrđene činjenice o zločinima počinjenim u Srebrenici, a da žrtvama i njihovim porodicama upute iskreno izvinjenje i dodele pravedne reparacije", navodi FHP.
Nevladina organizacija CRTA poručuje da je "naša odgovornost da se izgradimo kao društvo u kojem neće biti mesta za politiku nasilja, 'noža i žice'".
"Nije dovoljno ljudi odgovaralo za genocid u Srebrenici", ocenio je u svojoj poruci advokag Čedomir Stojković, osnivač Grupe "Oktobar".
On ocenjuje da je Beograd znao šta se pre 28 godina događalo u Srebrenici i da je to sve ponovljeno četiri godine kasnje, u Batajnici, mestu masovne grobnice u kojoj su sahranena tela kosovskih Albanaca.
"Zlo se ne menja. Zlo se ili pobeđuje ili trpi", ocenio je on podsećajući da je Ratko Mladić "uhapšen tek 2011, nakon predugih 16 godina. Skrivao se u Srbiji".
Organizacija Žene u crnom u ponedeljak uveče je tradicionalno na beogradskom Trgu republike organizovala scensku akciju "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici".
Na početku skupa se pojavilo nekoliko maskiranih muškaraca, koje je policija legitimisala i udaljila.
Žene u crnom su u saopštenju navele da je genocid u Srebrenici najveći ratni zločin počinjen u Evropi nakon Drugog svetskog rata i da je Srbija jedina država koja je presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, izrečenom 2007. godine, proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Povodom godišnjice genocida u Srebrenici, reagovali su brojni zvaničnici iz regiona, Evrope i sveta, kao i domaće i javne ličnosti i organizacije u Srbiji.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencije FoNet.
