“Botovi su svojevrsna partijska pešadija koja je verovatno dobila neki posao, prima za to neki novac - učinjena je neka protivusluga i kroz slučaj botovanja vidimo sve te mehanizme zarobljavanja države od strane SNS”, kaže Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (Birodi) povodom najnovijeg slučaja u Srbiji otkrivanja 14.000 navodnih botovskih naloga Srpske napredne stranke.
U razgovoru za Glas Amerike, Gavrilović podseća da je još 2019. godine pokrenuo inicijativu za donošenje svojevrsnog antibot zakona, nakon što je i sam bio na meti botovskog napada:
“Tadašnji poslanik Vladimir Orlić, a sada predsednik Skupštine, napravio je nekoliko objava na tviteru, vrlo negativnih o meni. I onda je nekih blizu hiljadu ljudi što retvitovalo, što podržalo i to je bilo zaista zastrašujuće. I onda sam ja došao na ideju da Srbija dobije prvi anti-bot zakon na način da se to spreči”, kaže Gavrilović i ističe da je tu inicijativu pokrenuo sa Ivanom Živkovim iz nevladine organizacije Građanski preokret iz Zrenjanina, koji je takođe bio na meti napad botova.
Prema njegovim rečima sam propis protiv botovanja bi mogao da bude poseban zakon ili deo nekog već postojećeg – na primer Zakona o javnom informisanju i njime bi se definisalo pravo države Srbije da obezbedi ono što piše u Ustavu Srbije, a to je da je sloboda govora, mišljenja i iznošenja stavova nešto što država mora da obezbedi:
“I sa druge strane bi bili članovi zakona koji bi definisali šta je bot, šta je botovanje, šta je fabrika botova, ko su korisnici usluga botova, šta je zloupotreba javnih resursa za potrebe botova i koje su sankcije za to”, kaže sagovornik Glasa Amerike i ističe da se botovanjem osim člana 46 ustava Srbije koji garantuje slobodu govora, krše i mnogi drugi zakoni – pre svih Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o javnim službenicima.
U svojevrsnu definiciju botovanja, prema kojoj je to situacija gde jedna grupa ljudi organizovano, najčešće od vlasti ili hvali samu vlast, ili njene kritičare dovodi u situaciju da ih etiketira, da ih čini neprihvatljivim učesnikom u javnom dijalogu i da ih sprečava da koriste garantovanu slobodu govora, Gavrilović ističe da Birodijeva istraživanja iz 2019. i 2022. godine pokazuju da je polovina ispitanike saglasna sa stavom da u Srbiji danas nije pametno govoriti ono što mislite:
“Imali ste ovde i posetu izvestiteljke UN za slobodu govora i medije Irene Kan, koja je rekla da u Srbiji postoji toksičan govor. Ja sam sa njom pričao na ovu temu, ona je izrazila veliki interes za ovaj zakon i kada on bude gotov, odnosno predlog zakona, naravno da ćemo i nju upoznati sa tim. Jer ona negde za narednu godinu priprema izveštaj o stanju slobode govora i medija u Srbiji i mislim da bi ovo bio deo rešenja, ne samo puko konstatovanje stanja”.
Na primedbu koja se odmah čula da bi se takvim zakonom protiv botovanja uskratila sloboda govora, Gavrilović kaže da je reč o upravo suprotnom procesu:
“Ovo je način da se upravo zaštiti sloboda govora. Jer mi imamo u stvari deklarativnu slobodu govora koja je od strane botova zloupotrebljena. I mi hoćemo da vratimo situaciju u zakonito stanje. Mi sada imamo nezakonito stanje. To nezakonito stanje se manifestuje u činjenici da je vladajuća stranka organizovala grupu ljudi, njih negde oko 3.000 zarobljavajući neke institucije. Jer pazite, vi tu imate zaposlene ljude, imate javne funkcionere koji su plaćeni da rade posao za građane, a oni rade posao za državu”.
Prema njegovim rečima nije sporno da svako ima pravo da zagovara ili promoviše neku vlast, ali da to ne može da radi u vreme kada treba da radi posao za državu i ne može da bude plaćen iz budžeta ili na neki drugi nelegalana način za taj posao:
“To je ono što razlikuje bota od aktivnog građanina koji prosto ukazuje na probleme i kritikuje. To je jako potrebno ovom drutšvu. A društvo ima, što bi se reklo, hibridnu javnost, odnosno javnost koja se uspavala. Mi hoćemo da sprečimo naum vlasti da najveći broj građana ili se povuče sa strane, ili da kada priče o vlasti to radi u nekim svojim džepovima javnosti, a da u stvari glavni kreatori javnog mnenja budu botovi kao deo hibridne javnosti”.
Govoreći o samom spisku navodnih botova SNS-a koji je objavljen pre tri dana on kaže da je proveravao ljude koji su na tom spisku i da je tu nalazio naloge i ljude koji su i njega svojevremeno etiketirali:
“Što se tiče samog spiska on bi trebalo već da je predmet tužilaštva, jer tu ima ozbiljnih kršenja zakona. Ovim slučajem su već trebalo da se bave i Agencija za borbu protiv korupcije, i zaštitnik građana, i tužilaštvo, i budžetska inspekcija, i državni revizor. Tako da tu ima dosta materijala”, kaže Zoran Gavrilović.
