"Ukoliko Srbija zaista želi da ima evropsku budućnost ne može imati šefa Obaveštajne službe koji otvoreno komunicira sa Rusima", poruka je Krisa Marfija - člana Senata američkog Kongresa, povodom sankcija koje su američke vlasti uvele šefu Bezbednosno informativne agencije Srbije Aleksandru Vulinu.

Šefa srpske tajne policije, koji je u prethodna dva saziva izvršne vlasti Srbije obavljao funkcije ministra policije i odbrane, američka vlada smatra odgovornim za umešanost u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

Vulin spada u zvaničnike srpskih vlasti koji u javnosti promoviše proruske stavove, a od početka ruske agresije na Ukrajinu najmanje dva puta je putovao u Moskvu gde se susretao sa ruskim zvaničnicima.

"Voleo bih da je Vučić uvideo koliko je Vulin opasan. Ukoliko Srbija zaista želi da ima evropsku budućnost ne možete imati šefa Obaveštajne službe koji otvoreno koordiniše sa Rusima. Jasno smo stavili do znanja, ne samo Srbiji, već svim našim prijateljima - da će biti posledica ukoliko odlučite da se ne pridružite sankcijama i budete uključeni u tajne aktivnosti sa Rusima. Želimo da Srbija bude deo evroatlantskog pokreta – da njena budućnost bude u Evropi. Mislimo da je u njenom najboljem interesu da Rusiji pošalje jasnu poruku da se invazija na Ukrajinu ne može tolerisati. Nadam se da će Vučić uvideti da Vulin ugrožava njegove napore da izgradi prijateljstvo sa Evropom i Sjedinjenim Državama", rekao je u intervjuu Glasu Amerike senator Marfi.

Glas Amerike: Kakva bi mogla biti očekivanja SAD od srpskih vlasti po ovom pitanju?

Marfi: Nastavićemo da razgovaramo sa Vučićem o tom pitanju. Jasno smo izneli našu zabrinutost i to ćemo nastaviti da činimo.

Glas Amerike: Kakav utisak bi na Sjedinjene Države i druge zapadne partnere Srbije ostavio ishod u kom Vulin ne bi bio razrešen?

Marfi: Američka administracija vodi direktne razgovore sa srpskim vlastima. Prenele su im stavove i zabrinutosti i sa time će nastaviti.

Deeskalacija potencijal za nastavak dijaloga

Sa američkim zvaničnikom Glas Amerike je razgovarao u trenucima napora dela međunarodne zajednice, predvođene Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, da utiče na smirivanje napetosti između Kosova i Srbije - započetih krajem maja.

“Deeskalacija odnosa između Kosova i Srbije jedno je od najvažnijih pitanja i dobro je što u vezi sa tim postoji preliminarni plan”, istakao je Marfi – član Senata američkog Kongresa.

On je pozdravio održavanje odvojenih susreta glavnih pregovarača, zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija i direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petra Petkovića sa posrednikom u dijalogu Miroslavom Lajčakom, sa kojim su u Briselu razgovarali o primeni dogovora postignutog u Ohridu i smirivanju napetosti koje su eskalirale krajem maja.

“Suština je da se izbegne nasilje i tu se vraćam na obaveze koje je preuzela Vlada Kosova da nastoji da se drži odredbi sporazuma. Nastavio sam da razgovaram sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem – i ohrabrujem ih da se vrate za pregovarački sto. To predstavlja početak koji se nadamo da će biti produktivan”, rekao je Marfi u intervjuu za Glas Amerike.

Glas Amerike: Kakvi bi, prema vašem mišljenju trebalo da budu potezi Prištine i Beograda u ovoj fazi procesa za dostizanje deeskalacije?

Marfi: Kurti i Vučić bi to trebalo samostalno da utvrde uz pomoć Evropske unije. Međutim, jasno je da je potrebno održati nove izbore na severu Kosova. Takođe, treba povući specijalne policijske snage koje je Priština poslala u region. Uz to, osloboditi pritvorene pojedince, ali i da Srbija podstakne Srbe da učestvuju u glasanju i istovremeno se uzdrži od ilegalnog mešanja. Dakle, ako možemo da se vratimo na put ka deeskalaciji, povlačenju specijalne policije i održavanju novih izbora mislim, da postoji potencijal da dijalog krene u pozitivnom smeru.

Glas Amerike: U grupi ste članova američkog Kongresa koji su se obratili predsedniku Bajdenu i administraciji tražeći odlučniji pristup prema Srbiji i Kosovu i izazovima koji postoje pred njima. Kako se, prema vašem mišljenju, Sjedinjene Države nose sa situacijom – treba li da učine nešto više, i šta?

Marfi: Očigledno je da je Evropska unija preuzela vodeću ulogu u dijalogu – ali ne libim se da kažem da Sjedinjene Države mogu da urade više i više se angažuju. Sve što Lajčak čini je u koordinaciji sa zemljama Kvinte (Francuska, Italija, Nemačka, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, prim. nov.) i Amerikom. Međutim, želeo bih da uskoro bude potvrđena nominacija pomoćnika američkog državnog sekretara za

Evropu – delom i zbog toga što kandidat, koga je predsednik Bajden predložio, ima dugotrajno iskustvo u regionu. Tako bi na važnu funkciju u Stejt departmentu došao kandidat koji poznaje Kosovo, Srbiju i region. U mogućnosti je da pomogne napore našeg diplomatskog tima u regionu i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara. Dakle, pred Sjedinjenim Državama je nova prilika – pošto će novi pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu biti dobro poznati diplomata sa mnogo iskustva u regionu.

Glas Amerike: Deluje da politička kriza u Bosni i Hercegovini postaje sve ozbiljnija nakon što je Republika Srpska usvojila zakon kojim se odbacuju ovlašćenja visokog međunarodnog predstavnika. Koje bi mere mogle biti primenjene kako bi ta država izašla na put stabilnosti?

Marfi: Rastužuje situacija u kojoj se ta država našla – imajući u vidu sa kolikim brojem talentovanih ljudi raspolaže. Poslednji put kada sam bio tamo, razgovarali smo sa sjajnim mladim liderima, koji su posvećeni budućnosti svoje zemlje. Očigledno je da brojni talenti i poslovni ljudi napuštaju zemlju, dok poneki ostaju. Kleptokratija upravlja tom zemljom, dok se raspostranjena korupcija među tamošnjim rukovodstvom koristi protiv ljudi posvećenih da učine najbolje sa svoju zemlju. Nastavićemo da podržavamo mlade – nadajući da će uspeti da pobede na izborima. Jer, prema mom mišljenju, aktuelni stranački lideri koji prečesto pobeđuju na izborima, ne štite interese Bosne i Hercegovine.

Glas Amerike: Ukoliko bi bila doneta odluka o razrešenju Milorada Dodika, koju bi on ignorisao, šta bi to suštinski značilo?

Marfi: Dodik se ne nalazi na pozitivnoj strani. Reč je o državi u kojoj preovladavaju napetosti. A, kada jedan od njenih najznačajnijih lidera suštinski preti da uništi celokupnu ideju Bosne i Hercegovine, povlačenjem Republike Srpske iz federalnih institucija, to izaziva veliki rizik od nasilja. Znate, mi u Sjedinjenim Državama smo svesni koliko je teško izgraditi multietničko društvo. Međutim, shvatili smo da u tome treba biti uporan – umesto stalnih pretnji da ćete krenuti svojim putem ako ne dobijete ono što želite.