BEOGRAD - Rad Anketnog odbora koji je trebalo da se bavi rasvetljavanjem okolnosti masovnih ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar", Malom Orašju i Duboni, i utvrđivanjem eventualnih propusta i odgovornost nadležnih, praktično je blokiran, objavila je predsednica tog odbora i članica opozicione poslaničke grupe Ujedinjeni Marinika Tepić.
Formiranje Anketnog odbora, koji je predložila opozicija, izglasano je 11. jula u Skupštini, sa 193 glasa za. Održane su dve sednice, posle koji je došlo do sporenja u vezi sa daljim radom.
Marinika Tepić je na konferenciji za novinare ispred zgrade stare Skupštine, u vreme kada je trebalo da se održi ranije zakana treća sednica odbora, rekla da to telo formalno i dalje postoji, ali da je njegov rad praktično suspendovan posle saopštenja objavljenog na sajtu Skupštine, u kojem se navodi da je uvažena molba roditelja žrtava iz Ribnikara da se obustavi dalji rad odbora dok se ne okonča krivični postupak pred sudom i tužilaštvom.
"Tako su molbu roditelja, koji su tražili da se Anketni odbor ne bavi onime čime se bavi sudski proces, grubo zloupotrebili kako bi suspendovali kompletan rad odbora koji bi se bavio drugim okolnostima i propustima vezanim za slučaj Ribnikar, ali i masovnim ubistvima u selima oko Mladenovca. Sada je ključno pitanje - čega su se uplašili".
Šta može Anketni odbor?
Anketni odbor nema pravo da sprovodi istražne ili sudske radnje, ali ima pravo da od državnih organa traži podatke, da uzima izjave od pojedinaca i poziva predstavnike institucija da svedoče. Oni koji dobiju poziv za to, dužni su da se odazovu i daju izjave pred odborom.
Kada završi sa radom, Anketni odbor podnosi plenumu izveštaj i predlog mera o čemu se glasa na sednici Skupštine.
Zaključci anketnih odbora nemaju obavezujući karakter.
U protekle dve decenije, u Skupštini Srbije bilo je formirano nekoliko anketnih odbora – o atentatu na Vuka Draškovića, ubistvu nekadašnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovića, nenamenskom trošenju novca na Kosovu, trgovini strujom, privatizaciji firme „Knjaz Miloš“ - i nijedan nije završen usvajanjem izveštaja.
Jedini anketni odbor čiji su izveštaj poslanici usvojili bio je onaj o nestalim bebama.
Marinika Tepić smatra da se vlast "uspaničila" zbog toga ko bi sve mogao da bude pozvan pred Anketni odbor. Ona je pomenula zamenicu javnog tužioca Natašu Dubak, kojoj bi postavili pitanje zašto je odustala od krivičnog gonjenja ubice iz Malog Orašja i Dubone 2020. godine, kada je napao službeno lice. Pred odbor bi, kako je najavila, bio pozvan i načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji bi odgovarao na pitanja ko mu je dao odobrenje da objavi spisak dece koja su bila mete u Ribnikaru i koji je bio interes javnosti da se taj spisak objavi.
"Jasno je da je vlast, krijući se iza molbe roditelja, htela da sakrije sopstvene greške. I mi to ne smemo dozvoliti", rekla je predsednica Anketnog odbora u blokadi. Prema njenim rečima, roditelji žrtava iz Ribnikara dovedeni su u konfuziju, jer su nadležnosti Anketkog odbora različite u odnosu na one koje imaju tužilaštvo i sud.
Ona je dodala da članovi Anketnog odbora iz opozicije nisu dobili zvanično obaveštenje o prekidu rada, već samo usmeno tumačenje prema kojem su poslanici iz vladajuće većine rekli da neće učestvovati u radu odbora - čime je dalja aktivnost blokirana.
Ali, formalno odbor nije rasformiran jer bi za takvu odluku ponovo moralo da se glasa u plenumu, kaže Tepić.
Predsednik Skupštine Vladimir Orlić se nije zvanično oglasio po ovom pitanju i nije odgovorio na upit Glasa Amerike za komentar.
Kako je teklo formiranje Anketnog odbora?
Za osnivanje Anketnog odbora koji bi se bavio okolnostima dva masovna ubistva glasalo je 193 poslanika na sednici 11. jula. Odlučeno je da odbor ima 23 člana iz svih stranaka, a u njegovom radu učestvuje i dvoje nezavisnih poslanika. Opozicione poslaničke grupe imaju ukupno 9 članova.
Anketni odbor je konstituisan 18.jula. Na prvoj sednici za predsednicu je izabrana Marinika Tepić iz SSP, ujedno najveće opozicione poslaničke grupe, posle sat i po rasprave i protivljenju stranaka desne opozicije i nezavisnih poslanika njenom izboru.
Druga sednica odbora održana prošle nedelje već je dovela u pitanje njegov rad, kada su pojedini poslanici poručili da treba obustaviti rad odbora jer su roditelji žrtava iz Ribnikara i njihovi advokati iskazali bojazan da bi dalja aktivnost mogla da ugrozi krivični postupak.
Kako su preneli mediji, u molbi koju su advokati porodica žrtava iz OŠ "Vladislav Ribnikar" podneli Skupštini i drugim institucijama i sudovima, apeluje se da se u daljem interesu istrage obustave sve aktivnosti Anketnog odbora, jer bi mogla biti ugrožena tužilačka istraga ako neki dokazi izađu u javnost pre nego na sud.
U petak, 21. jula, na sajtu Skupštine objavljeno je kratko saopštenje u kojem se navodi da je Skupština primila molbu porodica žrtava iz Ribnikara i da je odlučila da je uvaži i obustavi dalji rad.
Međutim, Mreža udruženja građana, medija i novinara protiv nasilja, ukazala je na kršenje procedura jer se odbor koji je osnovan pošto ga je izglasala većina, ne može ukinuti saopštenjem, već opet - glasanjem u plenumu.
Osnivanje odbora koji bi se bavio masovnim ubistvima izneto je kao institucionalni zahtev opozicije, dok se paralelno dešavaju i protesti građana uz deo opozicije, na kojima se traži prekid promocije nasilja u javnom prostoru.
Vlast do sada nije ispunila zahteve protesta.
Marinika Tepić je zaključila i da je blokada rada Anketnog odbora "pokušaj da se obesmisle protesti protiv nasilja koji bi se rasplamsali zbog sazanja do kojih bi odbor došao".
Inače, Anketni odbor prema odluci Skupštine ima rok od 30 dana za održavanje sednica, koji ističe 18. avgusta.
