Tužilaštvo je proširilo krivični postupak protiv Donalda Trampa, podnoseći nove optužbe protiv bivšeg američkog predsednika i jednog od njegovih zaposlenih, u postupku za neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata.
U proširenoj optužnici navodi se da su Tramp i njegov zaposleni Karlos de Oliveira nastojali da onemoguće istražitelje da pregledaju snimke bezbednosnih kamera iz Mar-a-Laga - odmarališta bivšeg američkog predsednika.
Ukupan broj tačaka optužnice povećan je za tri - i sada iznosi 40 – pošto se Tramp još jednom dodatnom tereti za nezakonito zadržavanje poverljivih informacija koje se odnose na nacionalnu odbranu.
Tužioci su naveli da se bivši američki predsednik i njegova dvojica zaposlenih, Volt Nauta i Karlos de Oliveira, terete da su od jedne osobe zahtevali brisanje snimaka sigurnosnih kamera u klubu Mar-a-Lago - kako bi sprečili njihovo dostavljanje velikoj federalnoj poroti.
Nauta se, podsetimo, na optuženičkoj klupi uz Trampa našao još u junu 2023. Na teret mu se stavljalo da je pomagao bivšem predsedniku da obmane istražitelje koji su nastojali da dođu do poverljivih dokumenata - ostalih u posedu bivšeg predsednika pošto je napustio Belu kuću.
De Oliveirin advokat nije odmah odgovorio na upit agencije Rojters za komentar.
„Ovo ne predstavlja ništa drugo do kontinuirani očajnički pokušaj porodice Bajden i Sekretarijata za pravosuđe da maltretiraju predsednika Trampa i osobe iz njegovog okruženja“, navodi se u reakciji kampanje republikanskog kandidata za predsedničku nominaciju.
U prvom pojavljivanju pred sudom juna 2023 - bivši predsednik izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice kojom se tereti za neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata.
Proširenje optužnice posle susreta sa predstavnicima pravosuđa
Infornacija o proširenju optužnice objavljena je nekoliko sati pošto je bivši američki predsednik obelodanio da su se njegovi pravni zastupnici sastali sa zvaničnicima Sekretarijata za pravosuđe koji istražuju navode o pokušajima da poništi poraz na izborima novembra 2020.
"Moji advokati su imali produktivan sastanak sa predstavnicima Sekretarijata za pravosuđe, kojima su detaljno objasnili da ja nisam uradio ništa loše, da sam se savetovao sa mnogim advokatima, i da bi ova optužnica samo još više uništila našu zemlju", napisao je Tramp tokom dana na društvenoj mreži "Istina".
Dodao je da tokom sastanka nije bilo ni indicija ni najava.
Istraga se bavi periodom tokom dva turbulentna meseca posle novembarskih izbora 2020, kada je Tramp odbijao da prizna poraz od demokrate Džoa Bajdena i širio neutemeljene tvrdnje da mu je pobeda ukradena.
Konfuzija je dovela do nereda 6. januara 2021. godine na američkom Kapitolu, kada su Trampove pristalice nasilno upale u zgradu, napale policiju i ometale brojanje glasova u Kongresu.
Više od 1000 ljudi je dobilo federalne optužnice u vezi sa neredima na Kapitolu.
U periodu između izbora i pobune, Tramp je tražo od lokalnih izbornih vlasti da obustave brojanje glasova u njihovim saveznim državama, pritiskao potpredsednika Majka Pensa da obustavi potvrđivanje elektorskih glasova i lažno tvrdio da su izbori pokradeni, pored toga što su brojni federalni i lokalni zvaničnici, duga lista sudova, najviši zvaničnici kampanje, pa čak i njegov lični državni tužilac navodili da nema dokaza za tvrdnje o izborima koje on iznosi.
Donald Tramp prvi je je bivši američki predsednik koji se suočio sa krivičnim procesima.
To, međutim, nije ugrozilo njegov rejting u trci za republikansku nominaciju u trci sa američkog predsednika na izborima koji se održavaju novembra 2024.
Naprotiv, Trampova prednost u odnosu na najbližeg rivala guvernera Floride Rona DeSantisa je u porastu, što je pokazalo Istraživanje javnog mnjenja Rojters/Ipsos tokom jula.
Bivšeg predsednika odredbe američkog Ustava ne sprečavaju da se kandiduje za funciju šefa države čak i ako bude osuđen za krivično delo.
Naime, prema najvišem pravnom aktu, kriterijume za obavljanje te prestižn funkcije ispunjava osoba koja je američki državljanin, stara najmanje 35 godina, koja je u Sjedinjenim Državama živela najmanje 14 godina.
Ustav ne pominje policijski dosije, pa osobi optuženoj ili osuđenoj za krivično delo ne bi bilo zabranjeno da obavlja predsednički fuunkciju sve dok ispunjava druge uslove.
