Poljska je održala najveću vojnu paradu u poslednjih 29 godina čime je htela da pokaže snagu susedima Belorusiju i Rusiji. Parada je takođe bila znak da se stavovi Poljske o odbrani menjaju zbog ruske agresije u Ukrajini.
Dve hiljade vojnika, 200 jedinica strane i vojne opreme iz Poljske i 92 aviona. To je bila najveća vojna parada u Varšavi u poslednjih skoro 30 godina. Parada je uključivala tenkove M1A1 Ejbrams kupljene u SAD-u, tenkove K2 i Hovicere K9 kupljene u Južnoj Koreji. Takođe, HIMARS raketne bacače i sisteme za odbranu Patriot. Poljski vojni analitičar Jaroslav Volski kaže da je parada prikaz vojne moći zemlje.
“Ne možemo da priuštimo da pokažemo slabost, jer, nažalost, jedini jezik koji Rusi i Belorusi razumeju je jezik sile. Pokazujemo novu opremu i da se naša vojska menja."
Prema njegovim rečima, promene u poljskoj vojsci počele su mnogo pre početka rata u Ukrajini. Međutim, ruska agresija u Ukrajini ubrzala je modernizaciju poljskog arsenala.
“Dva faktora su uticala na to. Povećanje finansiranja i potreba da se hitno popuni nestašica opreme od kada smo prebacili oko 30 odsto u Ukrajinu", zaključuje Volski.
Od 2010. godine poljska vojska je potpuno profesionalna sila nakon što je ukinuta obavezna vojna regrutacija. Većina vojnika prolazi kroz vojne škole. Da bi se povećala veličina vojske, Poljska je nedavno uspostavila sistem koji daje dobrovoljcima šansu da postanu rezervisti, objašnjava pukovnica Justina Balik, portparolka poljske centralne kancelarije za regrutovanje vojnika.
“Kandidati imaju 27 dana osnovne obuke, vojnu disciplinu, taktiku, pucanje. Posle toga, vojnici polažu zakletvu i odlučuju da li žele da nastave da služe u vojsci, izaberu određenu veštinu ili idu na dalje školovanje”.
Prema njenim rečima, 70 odsto volontera opredeljuje se da nastavi karijeru u vojsci.
“Ove godine naš plan je da regrutujemo 25 hiljada vojnika. Ali znamo da ćemo ga nadmašiti. Već imamo više od 21 hiljade dobrovoljaca", naglasila je Balik.
Poljska planira da do 2035. skoro udvostruči vojne snage, sa 175 na 300 hiljada vojnika. Valdemar Skrizpčak, penzionisani general i bivši komandant poljskih kopnenih snaga, objašnjava zašto je to potrebno:
“Trebalo bi da budemo moćan deo snaga NATO-a na istočnom krilu. Osećamo se bezbedno zbog članstva u NATO-u i verujemo da će nas savez zaštititi. Ali naravno, uz naše učešće. Zato Poljska želi da njena vojska bude spremna za odbranu."
Međutim, vojni analitičari kažu da trenutno ne postoji direktna pretnja od Rusije ili Belorusije, zahvaljujući prisustvu NATO trupa na poljskoj teritoriji. Posmatrači takođe kažu da je broj plaćenika Vagner grupe na poljsko-beloruskoj granici premali da bi predstavljali značajnu opasnost i da je poljska vojska naučila kako da izađe na kraj sa provokacijama iz Rusije i Belorusije.