U Srbiji se i dalje beleže akti diskriminacije pripadnika LGBTIQ zajednice, koji su u svojim najbrutalnijim vidovima imali za posledicu i nasilje prema njima, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.
Otvarajući konferenciju o ljudskim pravima "Potreba za pravnom zaštitom trans, interseks i rodno-varijantnih zajednica" on je rekao da je govor mržnje naročito raširen na društvenim mrežama i da je to izazov koji treba imati na umu kada su u pitanju ukupne politike koje Srbija treba da kreira.
U razgovoru za Glas Amerike Žigmanov je, odgovarajući na pitanje o tome koliko je Srbija daleko od donošenja dva važna zakona koji definišu položaj LGBTIQ zajednice – zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu, izrazio dozu optimizma.
“Mislim da nije jako daleko i da će se u relativno doglednom vremenu uspostaviti društveni konsenzus kod ključnih aktera da postoji potreba da se ovo područje u društvenom životu na neki način pravno razreši. Mi moramo znati da pitanje položaja pripadnika ove zajednice izaziva brojne kontraverze, da se pojavljuju različita oprečna mišljenja, da su tu brojni subjekti koji iskazuju svoje stavove, da u tim stavovima često puta imamo isključivost koja zatvara prostore dijaloga”, rekao je Žigmanov.
On je dodao da je upornim insistirenjem na konceptu ljudskih prava, odnosa prema svim pripadnicima društva na jednak način, u Srbiji može stvarati klimu pozitivnog uvažavanja i razlika kada je u pitanju seksualna orijentacija.
Kao država kojoj je stalo do ljudskih prava, Srbija se, prema rečima Žigmanova ne miri sa diskriminacijom LGBTIQ zajednice i postoje napori da se zaokruži proces pravne regulacije društvenog položaja, da se podigne svest o važnosti ovog problema i da se elementi dikriminacije koji su uzrok njihovog neravnopravnog položaja svedu na najmanju moguću meru.
“Vi znate da postoji predlog zakona o pripadnicima LGBT zajednice, o njemu još za sada nema političke volje da se ono stavi na sto kod onih koji donose odluke, ali to ne znači da se mi trebamo miriti kada je u pitanju unapređenje položaja i različitih načina zagovaranja spram različitih subjekata kojima je stalo da se ovo pitanje reši, čak i kada smo na suprotnim stavovima. Jer dijalog, međusobno uvažavanje, razmena mišljenja i stavova jeste osnov kako bi se određeno pitanje svestranije ne samo sagledalo, nego i dobilo svoje pravno razrešenje”, kaže on.
Žigmanov podseća da i u Zakonu o zabrani diskriminacije postoje, kako je rekao snažne linije koje štite i pripadnike GBT zajednice, kao i da postoji relativno razvijen institucionalni okvir kada je u pitanju zaštita, pre svega kroz institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
“Naravno da se može govoriti o različitim nivoima očekivanja, da možemo kazati da su određena očekivanja neostvarena i verovatno je iz vizure interesa pripadnika LGBT zajednice direktor Beograd prajda Goran Miletić u pravu.
Ali iz vizure onih procedura, procesa koji postoje u sistemu državne uprave možemo kazati da postoji uključiv odnos spram pripadnika LGBT zajednice, da su oni vidljiva tema u našim politikama i da ćemo se truditi, to jest da ćemo nastojati da njihova nastojanja dobiju svoju pravnu, normativnu zaokruženost i da se njihov položaj unapredi", smatra Žigmanov.
Pre samo nekoliko godina u Srbiji je postojalo bolje razumevanje položaja i zahteva LGBT zajednice, o čemu najbolje svedoči da je u prajd šetnjama pored ostalih učestvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Međutim, 2022. godine, kada je Beograd bio domaćin Europrajda, bilo je previše neprijatnih scena i nerazumevanja, a sama šetnja je praktično svedena na sprovođenje učesnika marša do stadiona Tašmajdan.
Organizatori Nedelje ponosa najavljuju šetnju centrom Beograda, a tim povodom Žigmanov kaže.
“U subotu će takođe biti prisutan predstavnik vlade na šetnji u paradi ponosa. U tom smislu ne vidim tu vrstu radikalne zatvorenosti kada je u pitanju podrška pripadnicima LGBT zajednice i njihovim nastojanjima da se smanji diskriminacija i da se njihovo pitanje na neki način razreši donošenjem nekog pravnog okvira. U tom smislu pozavao bih još jednom na dijalog, na međusobno uvažavanje i na zajedničko rešavanje pitanja koje dotiče pripadnike lGBT zajednice”, rekao je Žigmanov u razgovoru za Glas Amerike.
Ambasadori podržali Paradu ponosa 2023
Ovogodišnju Paradu ponosa u Beogradu podržali su i predstavnici 25 ambasada i Misija EU u Srbiji.
“Ponosno smo uz LBGTIQ zajednicu u Srbiji i čvrsto podržavamo vrednosti kakve predstavlja Parada ponosa – prihvaćenost, inkluziju i raznolikost”, saopštile su ambasade.
“Nastavićemo saradnju sa lokalnim LGBTI organizacijama, kako bi pomogli da ostvare legitimno mesto u društvu i osigurali konstruktivnu raspravu o jednakosti, nediskriminaciji i ljudskim pravima, uključujući slobodu okupljanja i izražavanja. To su univerzalna prava, bez obzira gde smo, ko smo ili koga volimo”, navodi se u poruci.
Saopštenje su potpisale ambasade Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Kanade, Hrvatske, Češke, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Japana, Holandije, Norveške, Portugalije, Rumunije, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske, Ukrajine, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i Misija EU u Srbiji.
