U Srbiji je stvoren ambijent da se, po ugledu na zemlje Evropske unije i Sjedinjene Države, usvoje takozvane Magnitski zakone i licima odgovornim za kršenje ljudskih prava bilo gde u svetu - a pre svega u Rusiji zbog agresije na Ukrajinu - uvede ciljane i lične sankcije kroz zabranu ulaska i zamrzavanje imovine, rekao je Stevan Lilić, šef pravnog tima Međunarodnog instituta za bezbednost i profesor prava.
On je u Beogradu, zajedno sa Zoranom Dragišićem, narodnim poslanikom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), predstavio nacrt zakona i rekao da se od pre dva dana nalazi u skupštinskoj proceduri.
Lilić je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da Magnitski zakoni predstavljaju najnoviju generaciju oblasti zaštite ljudskih prava i da su usredsređeni na izricanje ciljanih, imovinskih i drugih sankcija tačno određenenim fizičkim i pravnim licima koja su odgovorna za teže povrede ljudskih prava i korupcije.
Ciljane lične imovinske sankcije pre svega obuhvataju zabranu kretanja - što su ograničenja u vezi sa vizama - i ograničavanje raspolaganja imovinom i finansijskim sredstvima, takozvano zamrzavanje imovine, odnosno plenidbu i privremeno oduzimanje stvari.
Lične sankcije ovim zakonima uvode se "protiv lica koja ubijaju, zatvaraju, vrše nedopušteni pritisak i neosnovano sprovode fingirane pravne postupke protiv građana koji se zalažu za slobodno vršenje svojih ustavnih ljudskih prava - slobodu javnog okupljanja, protestne marševe, slobodu govora, javnu odgovornost državnih funkcionera i drugo, kao i protiv lica i institucija koja faktički i medijski ugrožavaju i proganjaju lica koja otkrivaju korupcijske afere", odnosno uzbunjivače, pojasnio je Lilić.
On je naglasio razliku u donošenju takvih sankcija nasuprot onih koje se donose protiv čitavih država i koje pogađaju celokupno stanovništvo i "mnoge nedužne građane".
On je ocenio da je "pravi trenutak da i Srbija usvoji Magnitski zakon i odgovornim licima, pre svega u Ruskoj Federaciji, odlučno uvede sankcije zbog teških povreda ljudskih prava".
U skladu sa vrednostima propisanim u Ustavu Srbije
"Sam nacrt je vrsta kompilacije napravljene na osnovu evropskog zakonodavstva, a apsorbovao je i određene institute koji već postoje u srpskom zakonodavstvu", kao na primer onaj o resktriktivnim merama i diplomatskim sankcijama na osnovu odluka Saveta bezbednosti UN, kao i zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom ili promocijom terorizma, kazao je Lilić.
Govoreći o predlogu da se u ovakvom globalnom trenutku donese ovakav zakon, Lilić je posebno pomenuo "ničim izazvanu agresiju Rusije protiv Ukrajine, kao nezavisne države i članice Ujedinjenih nacija od osnovanja... i ustavnu proklamaciju o pripadnosti evropskim principima i vrednostima koji je zacrtan u prvom članu Ustava Srbije".
Poslednjih 10-ak godina sve više zemalja, uključujući i Evropsku uniju, opredeljuje se da u sopstveni pravni sistem uvede neki oblik Magnitski zakonodavstva, bilo kroz nove zakone ili dopunu postojećih zakona, kazao je profesor Lilić.
Profesor Zoran Dragišić, programski direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, rekao je da je u skladu sa svojim obećanjem formalno predao Parlamentu nacrt Magnitski zakona pre dva dana, u sredu.
"Zakon je ušao u formalnu proceduru i videćemo reakcije na njega", rekao je on ocenjujući da Magnitski zakonodavstvo predstavlja vododelnicu između država koje žele da društveni i politički život baziraju na zaštiti ljudskih prava, ljudskoj slobodi i dostojanstvu i onih koji u tome oklevaju.
Srbija bi svakako usvajanjem ovog zakona stala u red najdemokratskijih država, država koje su do sada usvojile ovo zakonodavstvo, istakao je Dragišić.
" Sasvim jasno bismo odredili da čvrsto stojimo na evropskom putu i da je naša težnja da postanemo deo EU i razvijenih demokratskih evropskih napora zaista iskrena i da činimo sve napore", dodao je on.
Ko je Sergej Magnitski?
Profesor Lilić naveo je da je ova grupa zakona dobila ime po Sergeju Magnitstkom, ruskom advokatu, revizoru u jednoj moskovskoj konsultantskoj kući i uzbunjivaču koga su ruske vlasti uhapsile 2008. godine i koji je nakon 11 meseci u policijskom pritvoru umro, samo sedam dana pre isteka zakonskog roka koliko je bez optužnice mogao da bude zadržavan.
Magnitski je uhapšen pošto je optužio ruske poreske vlasti za krađu 230 miliona dolara u vidu poreskih olakšica.
Njegova smrt izazvala je reakciju međunarodne javnosti i pokrenute su istrage o korupciji, krađi i teškim povredama ljudskih prava u Rusiji, nastavio je Lilić.
"Reagovali su Savet Evrope, Evropski parlament, ali su Sjedinjene Države bile su prve koje su uvele ciljane sankcije protiv osoba za koje se smatra da su odgovorne za smrt Magnitskog, i to na osnovu takozvanog Magnitski zakona, koji je Kongres SAD usvojio 2012. Njime je ruskim državnim funkcionerima, za koje se smatralo da su odgovorni za smrt Magnitskog - ukupno 54 fizička i jedno pravno lice - zabranjen ulazak u SAD i korišćenje američkog bankarskog sistema", kazao je on.
Kongres SAD je 2016. proširio dejstvo zakona, danas poznatog kao Globalni Magnitski zakon, po kom se dejstvo zakona može primeniti globalno, a ne samo za aktere is Ruske Federacije, a nakon SAD, Magnitski zakonodavstvo usvaja sve više zemalja Zapada i sveta, dok Savet EU 2020. usvaja dva globalna Magnitski dokumenta, rekao je Lilić.
Moskovski sud posthumno je osudio je 2013. Sergeja Magnickog zbog utaje poreza.
