Pre tačno mesec dana javnost u Srbiji je saznala da je direktor BIA-e Aleksandar Vulin pod američkim sankcijama zbog navodne umešanosti u transnacionalni kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima, korupcije i širenja ruskog uticaja na Balkanu. Od tada, institucije u Srbiji ne daju odgovor da li su od američkih organa tražile dodatne informacije o ovim navodima, i da li ih istražuju. Istovremeno, od zvaničnika vlasti se može čuti da su sankcije Vulinu uvedene zbog bliskih odnosa sa Rusijom, a ne zbog navodne trgovine drogom ili oružjem. Vulin je i dalje na čelu BIA i nije se oglašavao.
Neposredno posle objave Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) da je Vulin sankcionisan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je “strašno važno” da se sprovede istraga o tome i najavio da će od SAD tražiti detaljnije informacije. Ipak, odmah je izneo i stav da su sankcije uvedene prvenstveno zbog Vulinove bliskosti sa Rusijom. Kasnije je tome dodao da Vulin ne bi bio pod sankcijama da je Srbija odlučila da uvede sankcije Rusiji, te da su sankcije Vulinu zapravo “pritisak na njega”.
U četvrtak uveče je za TV Hepi izjavio da je “od Amerikanaca dobio samo nemušte odgovore o sankcijama” i kazao kako je "neko u Beogradu kriv samo zato što je rusofil" i "neko ko je reklamirao paradajz na Jovanjici sada ima veze sa drogom". Vučić nije izneo detalje o tome ko mu je iz SAD dostavio informacije, niti detalje o tome šta je od dokaza dostavljeno.
I dok Vučić govori, institucije se ne oglašavaju. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je 14. jula saopštilo da će tražiti dodatne informacije od pravosudnih institucije u SAD i drugih međunarodnih partnera, kao i dostavljanje konkretnih dokaza. Međutim, nije poznato da li je to i učinjeno. U TOK, kao ni u Ministarstvu pravde, nisu odgovorili na upite Glasa Amerike o tome.
„Tužilaštvo može da reaguje po sopstvenoj inicijativi kada ima saznanja da je izvršeno neko krivično delo, ili postoji osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično delo. Što se tiče samih sankcija gospodinu Vulinu, to je političko pitanje, ali bi ovde za tužilaštvo moglo biti interesantno obrazloženje tih sankcija gde postoje navodi o umešanosti u nezakonite poslove koji mogu da sadrže obeležja krivičnih dela. Zbog toga bi tužilaštvo trebalo da te navode proveri“, objašnjava za Glas Amerike Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja tužilaca i član UO CEPRIS-a.
On kaže da je dobar početak to što je TOK najavilo da će tražiti dodatne informacije od američkih organa, ali da nedostaje informacija da li je nešto i pokrenuto. Lazić napominje da tužilaštvo u ovoj fazi postupka ne bi moglo javnosti da dostavlja detalje, ali da može da kaže da li je tražilo i dobilo informacije o sankcijama Vulinu. No, sve i da je tužilaštvo reagovalo, to ne znači da će biti i rezultata.
„Kod nas postoji utisak o nekažnjivosti visokih funkcionera. Mi nemamo u našoj praksi primer da neko ko je bio na visokom položaju u sistemu vlasti, odgovarao dok je bio na vlasti. Čak i ako se to desilo, to je bila situacija kada se radilo o „mangupima iz sopstvenih redova“, kada se vlast odrekla nekog. Da ne ulazim u to da li su navodi osnovani ili nisu u konkretnom slučaju, ali kada bi se došlo do informacija koje bi potkrepile osnovanost tih navoda, ne verujem da bi to dovelo do nekog epiloga“, kaže Lazić.
Ambasada SAD u Srbiji nije odgovorila na pitanja da li ima saznanja da je nešto traženo od američkih institucija u vezi sa Vulinom, i da li su neki materijali dostavljeni.
“Najveću štetu od sankcija Vulinu trpi BIA”
U SAD postoji nekoliko različitih lista sankcija. Aleksandar Vulin, Milorad Dodik i drugi nalaze se na listi osoba za koje se smatra da podrivaju stabilnost na Zapadnom Balkanu u oblastima korupcije, kršenja ljudskih prava, podrivanja demokratije ili mirovnih sporazuma. Ove sankcije podrazumevaju blokadu imovine i računa pojedincima u SAD, kao i zabranu poslovanja sa američkim entitetima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji podseća da je odredba o sankcionisanju lica sa Zapadnog Balkana uvedena posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali da je tada osnov za takav potez Vašingtona moglo da bude podrivanje mirovnog porazuma, regionalnog mira i stabilnosti i slično. Od pre dve godine, kaže Međak, lista razloga za uvođenje sankcija je proširena, i uz ove “političke” razloge pridodat je na primer i organizovani kriminal ili trgovina narkoticima.
“Taj spisak stvari zbog kojih su oni mogli da stave kao pravni osnov za uveđenje tih sankcije je podugačak. Znači imali su oni više opcija koje su mogli da izaberu ako su baš hteli eto da iz čistog kaprica stave Vulina pod sankcije. Ali ne, sve ovo što su oni naveli tamo ja verujem da su oni naveli sa razlogom, svojim razlogom. Nisu slučajno naveli”.
Vladimir Međak zastupa stav da je vlastima u Srbiji, a pre svega predsedniku Srbije najlakše da govori da su sankcije Vulinu uvedene pre svega zbog odnosa prema Rusiji, kao nekakvom političkom stavu, kakav god on bio.
“Zato Vučić to i radi, da bi izbegao bilo kakvo pominjanje svega ovoga u vezi sa organizovanim kriminalom. Jer u Jovanjici su uhapšeni ljudi iz BIA, umešani su i ljudi iz VOAg i iz MUP-a. Inspektori Dušan Mitić i Slobodan Milenković su jasno imenovali ko je tu sve njima upao na radar, tako da to što je Vulin promovisao gajenje paradajza i što je Jovanjica dobijala državne subvencije – to teško da je moglo sve da se desi bez znanja države. Znači ne mogu agenti državnih službi da budu umešani u to bez odobrenja”, kaže Međak u razgovoru za Glas Amerike.
S obzirom da su mnogi analitičari u Srbiji procenjivali da će posle američkih sankcija Vučić morati da se odrekne usluga Aleksandra Vulina i da ga skloni sa pozicije direktora BIA, Međak ističe da više nije siguran u to kakav bi potez mogao da povuče predsednik Srbije:
“To šta on priča, a šta će da uradi obično nije u korelaciji”, ističe Međak i dodaje da će najveću štetu od sankcija Vulinu imati upravo BIA zbog toga što će ubuduće biti gotovo nemoguća saradnje sa američkim i evropskim bezbednosnim službama.
