Palestinska militantna grupa Hamas je izvela iznenadni napad iz Gaze u Izrael, što je dovelo do jedne od najvećih eskalacija nasilja na Bliskom istoku u novijoj istoriji.
U napadu je ubijeno najmanje 700 Izraelaca, dok je u akcijama izraelske vojske u Gazi, kao odgovor na operacije Hamasa, ubijeno više od 400 Palestinaca.
Amerika, Evropska unija i drugi važni faktori u međunarodnoj zajednici osudili su napade i izrazili zabrinutost da se sukob ne proširi, pre svega misleći na učešće još dve militantne grupe Islamskog džihada i Hezbolaha koje su takođe aktivne na Bliskom istoku.
Šta je Hamas?
Hamas, ili Islamski pokret otpora, osnovan je 1987. tokom prve palestinske Intifade (ustanka). Pokret ima podršku Irana u kojem dominiraju šiitski muslimani i pristalice su ideologije Muslimanskog bratstva, koje je nastalo u Egiptu tokom 1920-ih.
Hamas vlada Gazom od 2007, posle kratkog građanskog rata sa snagama lojalnim pokretu Fatah koji je predvodio predsednik Mahmud Abas koji se nalazi na Zapadnoj obali i takođe predvodi Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Hamas je preuzeo vlast u Gazi posle palestinskih parlamentarnih izbora 2006. Od tada nije bilo izlaska na birališta. Hamas je optužio Abasa da organizuje zaveru protiv tog pokreta. Abas je Hamasovo preuzimanje vlasti opisao kao puč. Od tada je bilo više sukoba sa Izraelom. Hamas je više puta ispaljivao rakete u Izrael, a izraelska vojska je bombardovala Gazu.
Hamas odbija da prizna postojanje države Izrael i nasilnim putem se protivio mirovnom sporazumu iz Osla koji su sredinom 1990-tih potpisali Izrael i PLO. Hamas ima oružano krilo - brigade Iz el-Din al-Kasam, koje su slale naoružane napadače i bombaše samoubice u Izrael. Hamas sopstvene oružane akcije opisuje kao otpor izraelskoj okupaciji.
U osnivačkoj povelji Hamasa objavljenoj 1988, poziva se na uništenje Izraela, iako su vođe Hamasa povremeno nudile dugotrajna primirja u zamenu za to da Izrael pristane na palestinsku državu na teritoriji okupiranoj tokom rata 1967. Izrael ovo smatra prevarom.
Pored Izraela, Hamas je proglašen za terorističku organizaciju u SAD, EU, Kanadi, Egiptu i Japanu. Hamas je deo regionalnog saveza koji čine Iran, Sirija šiitska islamistička grupa Hezbolah u Libanu i svi oni se protive američkoj politici na Bliskom istoku i Izraelu.
Hamasovo najjače uporište je u Gazi, ali ima pristalice svuda na Palestinskim teritorijama, a njegove vođe borave u zemljama širom Bliskog istoka, uključujući i Katar.
Šta je Islamski džihad?
Osnovali su ga krajem 1970-tih Fati Šikaki i Abdel-Aziz Odeh. Pokret je dobio podršku Palestinaca nezadovoljnih delovanjem PLO-a na čijem čelu je bio Jaser Arafat. Šikakija su 1995. na Malti ubili najverovatnije izraelski agenti.
Grupa se zaklela da će uništiti Izrael i zameniti ga islamskom državom koja će se prostirati širom onoga što je do 1948. bilo nazivano Britanskim mandatom nad Palestinom, uključujući Zapadnu obalu i Gazu koje je Izrael osvojio tokom rata 1967.
Islamski džihad dobija novac i obuku od Irana, a izraelske obaveštajne službe procenjuju da se radi od desetinama miliona dolara na godišnjem nivou. Islamski džihad ima štabove u inostranstvu, u Bejrutu u Libanu i Damasku u Siriji. Akcije Islamskog džihada na Zapadnoj obali, iako manjeg obima nego u Gazi, sve su češće u poslednje vreme.
Islamski džihad ima drugu najveću mrežu naoružanih pripadnika u Gazi posle Hamasa. Teško je doći do tačnih i ažuriranih podataka, ali je u publikacija CIA World Factbook 2021. navedeno da grupa ima nekoliko hiljada naoružanih pripadnika. Grupa poseduje i značajan arsenal raketa, granata i protiv-tenkovskih projektila. Islamski džihad ne objavljuje podatke o oružju.
Za razliku od Hamasa, Islamski džihad ne osporava palestinske parlamentrne izbore i ne deluje da ima ambicije da formira vladu u Gazi ili na Zapadnoj obali. Izrael, SAD i evropske zemlje proglasile su Islamski džihad za terorističku organizaciju.
Šta je Libanski Hezbolah
Iranska revolucionarna garda je osnovala Hezbolah 1982, kako bi “izvezla” Islamsku revoluciju i borila se protiv izraelske vojske koja je izvršila invaziju na Liban. Pokret sledi šiitsku islamističku ideologiju, a pripadnike je regrutovao među libanskim šiitskim muslimanima.
Hezbolah je zadržao naoružanje i po završetku građanskog rata kako bi se borio protiv izraelskih snaga koje su okupirale jug Libana u kojem dominira muslimansko šiitsko stanovništvo. Godine gerilskog ratovanja dovele su do povlačenja Izraela 2000.
Hezbolah je demonstrirao vojno napredovanje 2006. tokom petonedeljnog rata sa Izraelom. Rat je izbio nakon što su pripadnici Hezbolaha ušli u Izrael, oteli dva vojnika i ubili nekoliko. U ratu je u Libanu poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila, i 158 Izraelaca, uglavnom vojnika. Hezbolah je ispalio hiljade raketa na Izrael.
Njena vojna moć je porasla nakon što se rasporedila u Siriju 2012. kako bi pomogla predsedniku Bašaru el Asadu u borbi protiv uglavnom sunitskih pobunjenika.
Hezbolah poseduje precizne rakete, za koje tvrdi da može da pogodi sve delove Izraela. Pre dve godine, lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah rekao je da grupa ima 100.000 boraca.
Iran daje Hezbolahu oružje i novac. Sjedinjene Države procenjuju da je Iran za Hezbolah godišnje izdvajao stotine miliona dolara. SAD su proglasile Hezbolah za terorističku organizaciju, kao i Saudijska Arabija. EU smatra vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, ali ne i političko krilo pokreta.
Vlasti u Argentini su okrivile Iran i Hezbolah za ubistvo 85 ljudi u bombaškom napadu na Jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994, kao i dve godine ranije na ambasadu Izraela kada je ubijeno 29 osoba. I Hezbolah i vlasti u Teheranu su negirale odgovornost.
