Pre manje od tri nedelje, izraelski premijer Benjamin Netanjahu sedeo je pored predsednika Džoa Bajdena i izražavao čuđenje i zadovoljstvo što je "istorijski mir između Izraela i Saudijske Arabije" po svemu sudeći na vidiku. Predvideo je da bi taj diplomatski napredak mogao da vodi trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca.
Bajden je bio podjednako optimističan i rekao Netanjahuu tokom sastanka u Njujorku: "Da smo pre deset godina pričali o normalizaciji odnosa sa Saudijskom Arabijom, verovatno bi se neko od nas pitao da li je ovaj drugi pijan".
Sada, izbijanje rata između Izraela i Palestinaca posle napada Hamasa, preti da odloži ili potpuno poremeti dugogodišnje diplomatske napore Sjedinjenih Država, da se, zemlju po zemlju, poboljšaju odnosi Izraela i njegovih arapskih suseda.
Takozvana inicijativa za normalizaciju, koja je počela za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, a nazvana je Abrahamov sporazum, je ambiciozan pokušaj da se izmeni slika regiona i na istorijski način ojača položaj Izraela. Međutim, kritičari su upozoravali da se sporazumom ignorišu palestinski zahtevi za državnost.
Državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da su napadi Hamasa možda delom motivisani željom da se "potopi" najambiciozniji deo inicijative - uspostavljanje diplomatskih odnosa rivala Izraela i Saudijske Arabije. Dve najveće sile na Bliskom istoku imaju zajedničkog neprijatelja - Iran, velikodušnog vojnog i finansijskog sponzora Hamasa.
Pakt između Jerusalima i Rijada bio bi dostignuće koje bi definisalo nasleđe Bajdena, Netanjahua i saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Otvorio bi put da još više zemalja sa arapskom i muslimanskom većinom prestane da odbija da prizna Izrael koji je 1948. godine formiran na teritoriji koju su dugo nastanjivali Palestinci. Za vreme Trampove organizacije, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Maroko su svi potpisali sporazume o normalizaciji sa Izraelom.
Međutim, iznenadni napad Hamasa - i odgovor većeg dela arapskog sveta na njega - takođe su otvorli nova pitanja da li palestinske ambicije da dobiju suverenitet mogu da se stave u stranu dok SAD pokušavaju da pomognu Izraelu da unapredi odnose sa ostalim bliskoistočnim susedima.
Netanjahu je obećao da će sva skloništa Hamasa u Gazi pretvoriti u prah i pepeo, i region se sada sprema za nove pogibije i uništenja i veliku vojnu operaciju Izraela. Bajden će govororiti o napadima na Izrael iz Bele kuće u utorak popodne.
“Videćemo značajnu, veliku operaciju iz vazduha, sa kopna i mora, koja će koštati mnogo, mnogo života", izjavio je Stiven Kuk, viši saradnik za bliskoistočne i afričke studije u Savetu za spoljnopolitičke odnose. "Mislim da će se ova dinamika normalizacije usporiti ili zaustaviti, bar na određeni vremenski period", dodaje.
Napadi su bili šok za američke, izraelske i saudijske zvaničnike, koji su se nadali da izraelsko-saudijski dogovor počinje da se konkretnije realizuje.
U intervjuu za CNN u septembru, Netanjahu je potencijalni sporazum nazvao "kvantnim skokom" za region. Saudijski prestolonaslednik je za Foks Njuz rekao: "Svakog dana smo sve bliži".
Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven je na nedavnom skupu u organizaciji magazina Atlantik izjavio da i dalje ima izazova na Bliskom istoku, ali da se količina vremena koje je uložio u rešavanje kriza i konflikta u regionu u poređenju sa njegovim skorijim prethodnicima "značajno smanjila".
“Region Bliskog istoka je sada mirniji nego što je bio u dve decenije", rekao je tada Saliven.
U roku od nekoliko dana, taj optimizam je iščezao.
Na društvenim medijima su viđene mase ljudi sa palestinskim zastavama, na ulicama Libana, Bahreina, Kuvajta i drugde. Policajac u egipatskom primorskom gradu Aleksandriji otvorio je vatru na izraelske turiste, i ubio dvoje Izraelaca i jednog Egipćanina.
Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije u saopštenju ubrzo posle napada nije osudilo Hamas. Umesto toga, ministarstvo je konstatovalo da je više puta upozorilo da je Izrael "okupacijom, lišavanjem palestinskih građana njihovih legitimnih prava i ponavljanjem sistemskih provokacija", doveo do ovog trenutka.
Portparol saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Džon Kirbi, odbio je da komentariše saudijski odgovor.
“I dalje verujemo da je normalizacija između Izraela i Saudijske Arabije dobra ne samo za građane te dve zemlje već i za Amerikance i sve ljude u regionu, i nameravamo da nastavimo da podstičemo proces u okviru kojeg bi moglo da dođe do normalizacije", rekao je Kirbi.
Jusef Munajer, šef palestinsko-izraelskog programa u vašingtonskom tink-tenku Arapski centar, izjavio je da su Saudijci, svojim saopštenjem, podsetili administraciju da, kao što su joj stalno ponavljali - "ako ignorišete palestinsko pitanje u regionu će doći do eksplozije". I mislim da je u delu Bajdenove administracije postojala velika aroganacija ako su mislili da će to moći da ostvare - dodaje Munajer.
Bajden i američki zvaničnici su u privatnim razgovorima jasno stavili do znanja Netanjahuu da bi svaki dogovor morao da uključi značajne ustupke Palestincima, iako su članovi Netanjahuove desničarske koalicije takođe jasno staavljali na znanje da neće pristati na nezavisnu palestinsku državu.
Saudijski su, takođe, očekivali od Izraela da načini ustupke. Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Faisal bin Fahran izjavio je da "nema drugog načina" da se reši konflikt osim uspostavljanja palestinske države.
Drugi saveznici u regionu takođe su naglašavali da se palestinski zahtevi i zabrinutosti ne smeju ignorisati.
Jordanski kralj Abdulah II, čija je zemlja početkom 1990-ih postala druga arapska nacija posle Egipta koja je potpisala mirovni sporazum sa Izraelom, izjavio je na globalnom samitu prošlog meseca da izgledi za sporazum o normalizaciji između Saudijske Arabije i Izraela predstavljaju nadu za Bliski istok ali da sami po sebi nisu garancija stabilnosti.
“Uverenje nekih u regionu, da možete da samo preskočite Palestinu, pravite dogovore sa Arapima i onda odatle rešavate stvari unazad - to ne funkcioniše", izjavio je jordanski kralj. "Čak i zemlje koje su postigle Abrahamov sporazum sa Izraelom imaju teškoće da javno napreduju po tim pitanjima kada Izraelci i Palestinci ginu. Tako da, ako ne rešimo taj problem, nikada neće biti trajnog mira."
Američki zvaničnici kažu da planiraju da nastave sa inicijativom normalizacije odnosa, ali takođe priznaju da njihovi napori verovatno neće dati rezultate dok traje aktivni sukob između Izraela i Palestinaca.
Blinken je planirao posetu Bliskom istoku sa stanicama u Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Maroku, kasnije ovog meseca, ali su ti planovi sada zamrznuti, prema troje američkih zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni.
Dok će Blinken možda i dalje posetiti Izrael i nekoliko susednih zemalja dok se traže načini za smirenje tenzija, više se ne očekuje da ode u Saudijsku Arabiju, a poseta Maroku, gde se održava sastanak ministara spoljnih poslova u okviru takozvanog Negev foruma, skoro sigurno će biti odložena, kažu izvori AP-a. Forum okuplja šefove diplomatije Bahreina, Egipta, Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sjedinjenih Država da bi se našli načini za unapređenje saradnje Izraela sa arpskim susedima, dok se ujedno razmatra i poboljšanje uslova za Palestince.
Analitičari primećuju da Saudijci imaju razloga da ne odustanu od pokušaja da se sklopi sporazum o normalizaciji sa Izraelom.
Mark Dubovic, direktor Fondacije za odbranu demokratija, ocenio je da bin Salman dugoročno nastoji da diverzifikuje ekonomiju naftom bogatog kraljevstva, i ojača njenu bezbednost. Saudijska Arabija takođe traži od Bajdenove administracije da se, u okviru bilo kog drugog pakta, sklopi i dogovor o nuklearnoj saradnji i da dobije bezbednosne garancije od SAD.
“Potrebna mu je normalizacija i nastaviće da ide u tom smeru", predviđa Dubovic. Što se tiče prestolonaslednika, Dubovic dodaje, "Saudijcima je bolje da budu oprezni jer se igraju vatrom u Vašingtonu."
