Na svetski dan borbe protiv siromaštva i tačno dva meseca pre održavanja izbora u Srbiji koji su najavljeni za 17. decembar, posmatračka misija CRTA objavila je istraživanje o mehanizmima političkih pritisaka i klijentelističkim mrežama na primeru Centara za socijalni rad u Srbiji i načinu na koji se položaj korisnika socijalnih usluga zloupotrebljava u svrhu davanja političke podrške određenoj stranci.
Pola miliona građana Srbije živi ispod granice siromaštva, dok gotovo pola njenog ukupnog stanovništva ima problem da mesečno „sastavi kraj sa krajem“. U takvom položaju građana stranke pronalaze prostor za manipulaciju i političke pritiske koji se najbolje ogledaju na primerima zaposlenih u javnom sektoru koji imaju ugovore na određeno vreme ili ugovore o privremeno-povremenim poslovima, kao i najugroženijih građana Srbije – primalaca socijalne pomoći, kaže autorka istraživanja Marija Stefanović.
Objašnjava kako su izgledali pritisci pred prošlogodišnje izbore na primeru zaposlenih u javnom sektoru:
„Govorimo o pritiscima da je neko bio ucenjivan da špijunira kolege za stranku, da su ljudi bili praćeni, da su njihove aktivnosti na poslu i van posla bile praćene, da su njihove aktivnosti na društvenim mrežama bile praćene – koga lajkuju, šta prenose. Te informacije su kasnije zloupotrebljene i ljudi su ucenjivani da moraju da prestanu sa tim aktivnostima inače će izgubiti posao“, kaže ona i ističe da se zloupotrebe najbolje vide u Centrima za socijalni rad.
Kako pokazuje novo istraživanje koje je CRTA u maju radila sa zaposlenima iz 21 centra za socijalni rad na teritoriji cele Srbije, političke stranke zloupotrebom podataka o ličnosti kroz spiskove korisnika usluga dolaze do najugroženijih građana, koje potom ucenjuju u svrhu davanja glasa određenoj stranci.
„Mi smo dobili indicije da političke stranke zloupotrebljavaju spiskove korisnika usluga i da su neki od njih bili ucenjeni da im neće biti omogućena, odnosno da će im biti uskraćena socijalna pomoć ako ne budu pružili podršku nekoj političkoj stranci“, objašnjava Stefanović.
Ona kaže da je prva karika u lancu pritisaka najčešće sam gradonačelnik ili predsednik opštine u kojoj se nalazi Centar za socijalni rad, a da je ključni činilac direktor same institucije koji obezbeđuje stranačko zapošljavanje i vrši pritisak na zaposlene što je, dodaje, jedan od glavnih mehanizama za kontrolu i zarobljavanje institucija.
„Kao poslednja karika javljaju se sami korisnici. Dobili smo potvrdu da su oni stalno ucenjivani i pod pritiskom da neće dobiti ono što im po zakonu već pripada“, kaže ona i ističe da poslednje istraživanje pokazuje i da se od zaposlenih u centrima za socijalni rad traži ne samo politička, već i stručna podrška.
„Intervjuisani su nam govorili da su često oni i njihove kolege bili primorani da svoje stručne odluke koriguju, odnosno prilagođavaju zahtevima stranke. To znači da neko može da dobije scojialnu pomoć čak i ako mu ona ne pripada“.
A kako kaže „nastrašnije“ je to što se pored političke i stručne podrške od zaposlenih, ali i korisnika traži čak i finansijska podrška:
„Direktori centara moraju da odvoje 20.000 dinara za finansijsku podršku stranci, 5 posto od plate “novi zaposleni”. Ali ni korsnici nisu lišeni ovoga – zamislite da neko čija egzistencija zavisi od državne pomoći – mora da vrati pola“, zaključuje Marija Stefanović.
U kakvoj atmosferi Srbija dočekuje izbore?
Da bi izbori mogli biti označeni kao slobodni i demokratski građani moraju biti slobodni da glasaju u skladu sa svojim uverenjima, izborna administracija treba ravnopravno u odnosu na sve aktere da sprovodi zakone, mediji bez pristrasnosti da izveštavaju o radu različitih političkih aktera, a ti politički akteri bi trebalo da imaju slobodan pristup medijima kako bi ravnopravno mogli da komuniciraju sa svojim biračima, kaže programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.
On ističe da je u odnosu na posmatračke misije koje je CRTA organizovala od 2016. godine primetna regresija u svim parametrima koji se tiču pre svega dela koji prethodi izbornom danu.
“Sam izborni dan, što je do sada bio slučaj, još uvek nije problem u odnosu na način kako izborne komisije na lokalnom i centralnom nivou sprovode birački dan. Uz povećan procenat biračkih mesta koja su kontaminirana različitim nepravilnostima ono što je najveći problem jeste ono što se događa pred sam izborni dan. Pritisci, ucene, zastrašivanja, kupovina glasova, klijentelističke prakse su jedna od svojstava naših predizbornih života”, kaže on.
Drugi važan element je, dodaje, način na koji mediji izveštavaju u javnosti. Smatra da pluralizma nema ni na javnom servisu Radio-televiziji Srbije, kao ni u medijima sa nacionalnom frekvencijom.
„Oko 95 odsto sagovornika u centralnim informativnim emisijama dolaze iz jedne političke grupacije, dok je jedan čovek više od svakog drugog sagovornika na svim televizijama u centralnim informativnim emisijama. U 63 odsto slučajeva sagovornik je jedan čovek - predsednik države“, kaže Nedeljkov.
Smatra da prosečno informisan građanin u Srbiji više ne može da napravi razliku između javnog funkcionera i političke kampanje jer politički kandidati koriste resurse države i autoritet insitucija koje trenutno predstavljaju u svrhu političke kampanje.
Kaže da je Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIR) od 2012. do 2022. godine Srbiji uputila 146 preporuka za unapređenje izbornog procesa, od kojih je do danas u potpunosti ispunjeno njih 14. Od poslednjih izbora, upućeno je još 26 preporuka od kojih je devet prioritetno - što znači da su od vitalnog značaja za bazična prava građana u izbornom priocesu – a nije ispunjena nijedna. U takvoj atmosferi, dodaje Nedeljkov – govoriti o slobodnom glasu i slobodnim izborima je licemerno.
„U ovom trenutku država i institucije, a pre svega tužilaštvo, zaštitnik građana, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bi morali da urade sve što god je moguće, promptno, u narednim nedeljama, kako bi se pokazala odlučnost države da se sa ovakvom praksom stane“, zaključuje Raša Nedeljkov.
