Dok očajni Palestinci u Gazi pokušavaju da pobegnu od izraelskog bombardovanja koje je usledilo nakon napada Hamasa 7. oktobra, mnogi se pitaju zbog čega susedne zemlje - Egipat i Jordan - ne žele da prime izbeglice.
Dve zemlje, koje se graniče sa Izraelom i dele granicu za Gazom i okupiranom Zapadnom obalom, odbile su da pruže utočište. U Jordanu već postoji velika palestinska populacija.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi izneo je oštar komentar da cilj aktuelnog sukoba nije samo borba protiv Hamasa, već i "pokušaj da se civili nateraju da migriraju u Egipat" i da to može da ugrozi mir u regionu.
Jordanski kralj Abdulah II je poslao sličnu poruku - "ne izbeglicama u Jordanu i Egiptu".
Istorija raseljavanja
Raseljavanje je velika tema u palestinskoj istoriji. Procenjuje se da je u ratu oko stvaranja Izraela 1948. više od 700.000 Palestinaca bilo izbačeno ili je pobeglo sa teritorije današnjeg Izraela. Palestinci taj događaj zovu "nakba", arapska reč za "katastrofu".
U Jomkipurskom ratu 1967, kada je Izrael zauzeo Zapadnu obalu i Gazu, više od 300.000 Palestinaca je pobeglo, najvećim delom u Jordan.
Broj izbeglica je vremenom porastao na blizu 6 miliona, a većina živi u kampovima na Zapadnoj obali, u Gazi, Libanu, Siriji i Jordanu. Dijaspora je išla i dalje, pa neki žive u zalivskim državama ili na Zapadu.
Pošto su borbe 1948. zaustavljene, Izrael je odbio da dozvoli izbeglicama da se vrate svojim kućama. Od tada, Izrael je odbacivao zahtev da se povratak izbeglica uključi u mirovni sporazum, uz obrazloženje da će ugroziti jevrejsku većinu.
Egipat se plaši da će se istorija ponoviti i da će veliki deo Palestinaca iz Gaze ponovo završiti u toj zemlji.
Bez garancija za povratak
Garancija nema jer, delom, nema jasnog scenarija kako će se ovaj rat završiti.
Izrael kaže da želi da uništi Hamas zbog napada na gradove na jugu, ali nije rečeno šta će biti posle niti ko će upravljati Gazom. I zbog toga postoji zabrinutost da bi ponovo mogao da okupira Gazu, što bi bilo varnica za dalji sukob.
Izraelska vojska kaže da će Palestincima koji su poslušali naređenje da se sklone sa severa na jug Gaze, biti dozvoljeno da se vrate kućama kada se rat završi.
Ali, Egipat u to nije siguran.
El-Sisi kaže da bi borbe mogle da traju godinama, ako Izrael proceni da nije dovoljno uništio ekstremiste. On je predložio da Izrael smesti Palestince u pustinju Negev, koja se graniči sa pojasom Gaze, dok ne završi vojnu akciju.
"Nejasne namere Izraela u vezi sa Gazom i evakuacija populacije je već problematična sama po sebi. I pojačava strahovanja u susednim zemljama", kaže Rikardo Fabijani, direktor Projekta za severnu Afriku.
"Svi istorijski događaji ukazuju na to da Palestinci ne mogu da se vrate kada jednom budu naterani da napuste svoju teritoriju", kaže H.A. Heljer iz Karnegi fondacije za mir. "Egipat neće da bude saučesnik etničkog čišćenja u Gazi".
Zabrinutost zbog Hamasa
Egipat strahuje da bi masovni egzodus mogao da dovede Hamas ili druge palestinske militante na njegovu teritoriju, gde se već vode borbe protiv islamističkih ekstremista.
Egipat je podržao izraelsku blokadu Gaze otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad teritorijom 2007. godine, strogo kontrolišući protok robe i ljudi. Takođe je uništen deo podzemnih tunela koji je Hamas koristio za krijumčarenje u Gazu.
Fabijani smatra da Egipat ne želi da u svojim rukama ima još jedan bezbednosni problem, u već problematičnom regionu.
Egipatski predsednik upozorio je i na potencijalni krah mirovnog sporazuma Izraela i Egipta 1979. i kaže da bi, ako dođu palestinski militanti, Sinaj postao baza napada na Izrael - koji bi onda morao da se brani i napao bi Egipat.
