Linkovi

Kina u odgovoru na izveštaj Pentagona: SAD su najveći remetilac mira


Zastave Sjedinjenih Država i Kine postavljene pred sastanak sekretarke za finansije SAD Dženet Jelen i zamenika kineskog premijera He Lifenga, u Pekingu, 8. jula 2023.
Zastave Sjedinjenih Država i Kine postavljene pred sastanak sekretarke za finansije SAD Dženet Jelen i zamenika kineskog premijera He Lifenga, u Pekingu, 8. jula 2023.

Ministrstvo odbrane Kine nazvalo je u sredu Sjedinjene Američke Države "najvećim remetiocem regionalnog mira i stabilnosti" u svom oštrom odgovoru na izveštaj Pentagona o rastućem vojnom jačanju Kine, koji je objavljen 19. oktobra.

U saopštenju koje je objavilo kinesko ministarstvo odbrane nalazi Pentagona nazvani su lažnim i iskorišćeni su kako bi osudili nedavne akcije SAD i pomoć Izraelu i Ukrajini, kao i gomilanje vojne infrastrukture širom sveta.

#SAD su poslale municiju sa osiromašenim uranijumom i kasetne bombe u Ukrajinu, poslale su svoje borbene grupe na Mediteran, a oružje i municiju u Izrael. Da li je to takozvano 'jevanđelje' koje 'branilac ljudskih prava' donosi u tu oblast", upitao je Vu Kan, portparol kineskog ministarstva odbrane.

Godišnji izveštaj koji zahteva Kongres jedan je od načina na koji Pentagon meri vojne kapacitete Kine, koju američka Vlada vidi kao svoju ključnu pretnju u azijsko-pacifičkom regionu i primarni dugoročni bezbednosni izazov Amerike.

Izveštaj Pentagona se zasniva na prošlogodišnjem upozorenju da Kina ubrzano širi svoje nuklearne snage, u skladu sa opštim povećanjem svoje vojske. U ranijem upozorenju se kaže da je Peking na putu da skoro učetvorostruči broj nuklearnih bojevih glava na 1.500 do 2035. godine.

Najviši kineski diplomata Vang Ji posetiće Sjedinjene Države u četvrtak, uoči mogućeg susreta predsednika SAD Džoa Bajdena i kineskog predsednika Šija Đinpinga u novembru.

Odnosi SAD i Kine pogoršali su se od 2018. godine, u početku zbog trgovinskih sporova, a dodatno su se proširili za vreme pandemije kovida 19 i akcija Kine u Šinđanu i na Tajvanu.

U izveštaju Pentagona se navodi da Kina intenzivira vojni, diplomatski i ekonomski pritisak na tu ostrvsku zemlju.

Kina tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije i poslednjih godina je postala sve otvorenija sa tom tvrdnjom. Taj stav Kine postao je jedna od glavnih tačaka napetosti između Kine i SAD kako je američka podrška Tajvanu rasla. SAD su takođe prodale oružje Tajvanu za milijarde dolara, za koje je vlada tog ostrva rekla da je za samoodbranu i odvraćanje.

"Pozivamo SAD da prestanu da koriste bilo kakav izgovor, bilo koji metod za jačanje vojnih veza izemđu SAD i Tajvana i da na bilo koji način ilegalno naoružavaju Tajvan", rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.

Inače, SAD obezbeđuju prodaju oružja Tajvanu u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom, koji je doneo američki Kongres 1979. godine, kako bi se osiguralo da ostrvo može da se brani.

XS
SM
MD
LG