Linkovi

Izveštaj EK: Srbija da sarađuje oko Banjske, ispuni obaveze iz dijaloga, uskladi se sa spoljnom politikom EU


Ursula fon der Lejen, predsednica Evropska komisije i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (Foto: REUTERS/Marko Djurica)
Ursula fon der Lejen, predsednica Evropska komisije i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (Foto: REUTERS/Marko Djurica)

U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama, objavio je Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju u koji je ta medijska kuća imala uvid, navodi se da bez obzira na aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji kao strateški cilj zemlje, Srbija sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde.

Evropska komisija takođe navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.

Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje.

Dijalog Beograda i Prištine

U izveštaju se ocenjuje da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.

Nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra u selu Banjska na severu Kosova ocenjen je kao "najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina" i očekuje se da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve korake ka tome da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi.

"Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba", navodi se u dokumentu.


Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta krajem maja ove godine. Ocenjuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.

Sloboda medija i dalje zabrinjavajuća

Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila "ograničen napredak" u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.

"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru", naglašava se u dokumentu.

Dodaje se da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju "izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja". Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.

EK smatra da će novi zakoni "ojačati nezavisnost" Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena "bez verodostojnog opravdanja".

"Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", ističe se u izveštaju.

Pravosuđe pod "neprikladnim političkim pritiskom"

EK smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog neprikladnog pritiska na pravosuđe.

Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.

"Korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima"

Po pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.

"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se u dokumentu.

Od zemlje se traži da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Dodaje se da zahtevaju posvećenu akciju, oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju.

Ograničeni napredak je u jeziku EK najgora ocena. Borba protiv korupcije potpada pod poglavlje 23 koje uz poglavlje 24 predstavlja stub u procesu pristupnih pregovora. Bez napretka u ovim poglavljima nema napretka u procesu a može doći i do nazadovanja.

Srbija i dalje neusklađena da spoljnom politikom EU

U dokumentu se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike s Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.

Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.

"Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije", ističe se u dokumentu.

Od zemlje se putem ovog izveštaja traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.

Sporazum sa Kinom "predstavlja stratešku zabrinutost"

U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel "predstavlja stratešku zabrinutost".

Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.

"Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU", poručuje se ovim dokumentom.

U izveštaju se EK osvrnula i na probleme korupcije, organizovanog kriminala, neusklađivanja vizne politike, kao i trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama.

Srbija ipak spremna za otvaranje novog klastera

U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.

Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu. Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.

Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.

Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

XS
SM
MD
LG