Hiljade ljudi su evakuisane iz izraelskih zajednica u blizini Gaze posle napada koji je Hamas izvršio 7. oktobra, u kome je poginulo oko 1.400 ljudi. Zbog tog napada - Izrael je pokrenuo veliku vojnu operaciju protiv Hamasa, u kojoj je do sada, prema tvrdnjama palestinskog ministarstva zdravlja, koje kontroliše ta grupa, ubijeno više od 10.500 ljudi, uključujući 4.000 dece. Mesec dana posle Hamasovog napada, izraelske vlasti razmatraju planove za obnovu mesta koja su bila napadnuta, ali su za mnoge njihove stanovnike bolne uspomene suviše sveže da bi mogli da odluče da li će se vratiti.
Mesec dana pošto je Hamas izvršio smrtonosni napad na Izrael, kibuc Kfar Aza, na oko 5 kilometara istočno od Gaze, je pust, a miris smrti u nekim kućama je nemoguće ignorisati. Najmanje 52 stanovnika ovog kibuca ubijeno je u svojim kućama. U nekim slučajevima cele porodice, pa i bebe.
Izraelski vojnici su farbom obeležavali izgorele, mecima izbušene zgrade, dok su proveravali da u njima više nema napadača. Dobrovoljačka grupa Zaka skupljala je tela žrtava, ostavljajući sumorne oznake na hebrejskom. Na jednoj piše “ljudski ostaci na kauču”, gde se jedan od ubijenih Izraelaca telom bacio na ručnu bombu, da bi zaštitio svoju devojku.
“Sada smo u naselju koje se zove Dor Tsair - “četvrt mladih”, gde su uglavnom živeli mlađi ljudi. Iz ovog naselja mislim da je preživela jedna ili dve osobe. Skoro svi u ovom bloku od 20 ili 30 kuća, gde su uglavnom živeli mladi ljudi i parovi, su ubijeni. Mnogi su takođe oteti, a mnogi su ubijeni”, priča za Glas Amerike Hanan Dan, stanovnik kibuca Kfar Aza.
Proteklih mesec dana, na ulicama su se nalazili uglavnom vojnici, političari i reporteri koji su došli da svedoče o posledicama masakra, kao i dobrovoljci iz organizacije Zaka, koji pokušavaju da prikupe svaki delić tela žrtava, radi sahrane.
Volonter Simha Grajneman kaže da niko nije bio pripremljen na brutalnost koju su videli u kućama žrtava.
“Vidite decu, odrasle, bolesne, ljude koji leže u krevetu, koji nisu mogli da pobegnu, I koji su izbodeni noževima, ubijeni na različite, brutalne načine. Ljudi me pitaju – da li si video obezglavljenu decu ili odrasle? Skupljao sam tela bez glava. Skupljao sam glave bez tela, decu koja su izbodena na različite, brutalne načine.”
Ovo područje je sada zatvorena vojna zona. Lokalnim stanovnicima, koji su se evakuisali u bezbednije gradove, potrebna je posebna dozvola da uđu u kibuc. Zvuk topovske paljbe podseća ljude da se izraelska vojna operacija u Gazi odvija samo nekoliko kilometara daleko.
Za to vreme, porodice 17 talaca iz ove zajednice, koje drži Hamas, i dalje čekaju da saznaju sudbinu svojih najdražih.
Takođe, otvara se pitanje šta će biti dalja sudbina ovog mesta. Izraelske vlasti su anketirale preživele stanovnike, pitajući ih da li žele da se vrate, pod kojim uslovima i šta treba da se uradi da bi se oni ponovo osećali bezbednim.
Nivo i brutalnost Hamasovog napada je potpuno zatekao Izraelske odbrambene snage, a zbog detalja koji su otkriveni kasnije, Izrael menja svoje pretpostavke o Gazi.
“Imali su plan. Video sam mape. Video sam šta su planirali da urade, znali su tačno gde da idu”, kaže za Glas Amerike David Baruh, portparol izraelske vojske.
Hanan Dan kaže da zna da stvari nikad neće biti iste, ako se vrati u Kfar Azu. Dodaje da su mnogi stanovnici kibuca bili u zabludi oko Gaze, i da su platili cenu zbog toga.
"Došli su, uradili ovo, pobili nas, na štetu sopstvenog naroda. Trebalo je da znaju šta će se dogoditi posle toga. Nije ih bilo briga. Ne zanima ih to. Samo žele da izazovu smrt. A nama je sada jasno da Hamasov režim u gradu Gazi mora da se eliminiše po svaku cenu. Ne možemo da živimo uz takvu opasnost".
Dan kaže da je njegova porodica imala sreće 7. oktobra - njihova kuća na ivici kibuca je ostala netaknuta, a izraelska vojska ih je spasila oko 20 sati posle Hamasovog napada. Pa ipak, kao I mnogi drugi iz Kfar Aze, još nije spreman da kaže da li želi da se vrati.
Za svet je, kako kaže, to možda “još samo jedan rat na Bliskom istoku”. Za njega, to je mesto gde su njegovi prijatelji i komšije ubijeni.
“Ovo mesto je puno krvi. Nisam siguran da li ću se vratiti. To je preteško pitanje sada za mene, i za sve ostale”.
Jesenja žetva je skoro gotova. Lokalne stočne farme ovih dana održavaju u životu volonteri kojio dolaze da hrane I pomuzu krave. Čak i stanovnici koji željno čekaju da se vrate svojim životinjama i poljima kažu da prvo žele da budu sigurni da više nema Hamasa da im preti iz Gaze.
