Džejson Li, direktor organizacije Save the Children (Spasimo decu) za palestinske teritorije, pozvao je na hitan prekid vatre u ratu Izraela i Hamasa. Kaže da deca u Gazi plaćaju skupu cenu u sukobu, i da sve stranke moraju da se pozovu na odgovornost i da se smatraju obaveznim da štite svu decu, u svakom trenutku. Li je razgovarao sa novinarkom Glasa Amerike Keidom Kostreći preko Zuma.
Glas Amerike: Gospodine Li, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je opisao Gazu kao "groblje dece", dok se broj dece koja su izgubila život u sukobu povećava iz dana u dan. Zapravo, od pet civilnih žrtava svakog dana, dve su deca. Kako vaša organizacija procenjuje situaciju na terenu?
Ovo je humanitarna katastrofa i deca plaćaju cenu
Džejson Li: Situacija u Gazi je teška i sve gora. Sada smo u situaciji kada jedno dete gine na svakih 10 minuta a na svakih pet minuta jedno dete je ranjeno. I to su povrede koje im menjaju život. Pored smrti i opasnih povreda koje deca trpe, 1,5 miliona ljudi, odnosno 60 odsto stanovnika Gaze je raseljeno, pobegli su iz kuća. Traže utočište u školama i bolnicama, u bilo kojoj zgradi gde mogu da budu zaštićeni. Ali te zgrade nemaju dovoljno vode, i dovoljno hrane. Deca i porodice koje su povređene nemaju pristup zdravstvenoj nezi. Mnoge porodice su se svele na jedan obrok dnevno.
U Gazi nema sveže vode. Kada pogledate škole u kojima sada žive civili, mnoge su sada četiri puta iznad svog kapaciteta. U jednom centru u Kan Junisu, na jugu Gaze, 22.500 ljudi živi u školi, koja je sagrađena za maksimalno 2.000 ljudi.
Postoji 16 kupatila za više od 22.000 ljudi, što znači da ne može da se održava elementarna lična higijena, tako da se šire prenosive bolesti i dijareja.
I naravno, nema dovoljno vode. Potrošnja vode za stanovnike Gaze je smanjena za 92 odsto u odnosu na nivo pre 7. oktobra. Ovo je humanitarna katastrofa i deca plaćaju cenu.
Glas Amerike: U smislu kratkoročnih i dugoročnih posledica, kakav je efekat svega ovoga na život dece?
Džejson Li: Ne mogu da dovoljno naglasim koliko je veliki dugoročni uticaj ove situacije na mentalno zdravlje dece. Nažalost, za decu u Gazi, ovo nije prvi rat kroz koji prolaze. Bilo je ranijih eskalacija i znamo kakav je bio efekat. Save the Children radi istraživanja i studije i razgovara sa decom. I videli smo povećane nivoe anksioznosti, depresije, straha, decu koja ne mogu da spavaju, decu koja počinju da se povlače od svojih porodica, da se osećaju usamljeno. Ali najgore od svega je što deca gube poverenje i nadu. Ne veruju da imaju budućnost.
Nažalost, to će biti nasleđe međunarodne zajednice ako ne navedemo sve strane da se pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava i štite civile.
Deca će ne samo imati fizičke ožiljke, već i mentalne i emotivne ožiljke koje će nositi sa sobom i neće imati nadu u bolju budućnost.
Glas Amerike: Osamnaest organizacija UN i drugih humanitarnih grupa zatražilo je, upravo zbog ove situacije, humanitarni prekid vatre. S druge strane, Izrael kaže da gađa Hamas, i da bi se Hamas osmelio zbog prekida vatre. Kako to vidite u kontekstu svog rada? Da li je prekid vatre moguć bez drugih posledica na terenu i ohrabrivanja Hamasa?
Džejson Li: Prekid vatre ne samo da je moguć, već je od suštinskog značaja. U Gazi trenutno nema bezbednog prostora. Gaza ima 2,3 miliona ljudi, od kojih su polovina deca. Dakle, trenutno je pogođeno 1,1 milion dece. To je jedno od najgušće naseljenih mesta na zemlji. I nema puta na severu ili jugu koji je siguran. Broj poginulih i povređenih civila vam to govori. Dve od tri poginule osobe su žene ili deca. Sada je bitno da imamo prekid vatre jer je to jedini način da zaštitimo civile. Prekid vatre je takođe ključan jer humanitarci ne mogu da isporuče pomoć kada su vazdušni napadi i granatiranje u toku.
Civili ne mogu da se domognu bezbednog mesta. Ne mogu da dođu do centara za distribuciju vode i hrane. Takođe moramo da identifikujemo najranjiviju decu. Mnogo dece i njihovih porodica nije stiglo da dođe do skloništa jer imaju starije članove porodice, ili decu sa invaliditetom. Oni ne mogu da napuste svoje domove. Zato je prekid vatre ključan, da se pre svega obezbedi zaštita civila, ali i omogući dostavljanje humanitarne pomoći.
Glas Amerike: Može se reći da za prekid vatre mora da postoji dobra volja i poverenje. Same UN i druge organizacije kažu da izraelski vazdušni udari nanose patnje civilima, posebno najugroženijima. Ali s druge strane, Hamas koristi Palestince kao živi štit. Da li mislite da je moguće sprovesti prekid vatre u situaciji nepoverenja i u ukupnoj situaciji, između izraelskih udara i uloge Hamasa na terenu.
Džejson Li: Kao što sam rekao, to je razlog zbog kojeg je od ključnog značaja da se sve strane pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava i prioritet daju zaštiti civila. Stanovnici Gaze nemaju gde da se sakriju, nema bezbednosg mesta. To je veoma mala površina. Civili apsolutno nemaju gde da odu. Zato je ključno da sve strane poštuju međunarodno humanitarno pravo, ispune svoje obaveze da zaštite decu, primene dečja prava na svako pojedinačno dete, bez obzira ko je i gde je i u kojim okolnostima. Svako pravo se primenjuje na svako dete, u svakom trenutku.
Ne možemo da biramo koja ćemo prava koje dece i u kom trenutku štititi.
Glas Amerike: Dok se SAD zalažu za humanintarne pauze, premijer Benjamin Netanjahu je rekao da će Izrael možda dozvoliti male taktičke pauze, po sat vremena. Da li je to dovoljno? Da li će to ublažiti stradanja?
Džejson Li: Još jednom, potreban je prekid vatre. Nemoguće je da humanitarci i civili dođu do bezbednih mesta. Civili nemaju gde da odu. Traže skloništa gde god mogu. Nama, humanitarnim radnicima, je potrebno i da možemo da prevozimo robu. Potrebni su nam centri za distribuciju. Treba da nadziremo situaciju i pronađemo najugroženiju decu da bismo joj dostavili pomoć.
Zato je prekid vatre neophodan. Želim da naglasim, deca u Gazi nemaju vremena. Pre dve nedelje, na svakih 15 minuta je ginulo po jedno dete. Ove nedelje, na svakih 10 minuta bude ubijeno jedno dete.
Ne želim da zamislim kako će izgledati situacija naredne nedelje ako ne možemo da postignemo prekid vatre. Vreme je luksuz koji ta deca nemaju.
Glas Amerike: Da li vaša organizacija uopšte može da pruža usluge? Znam da je bilo nekoliko kamiona Save the Children koji su stigli do Gaze, ali to nije ni približno dovoljno, kao što je vaša organizacija i rekla. Šta radite u tim uslovima i šta možete da uradite pod uslovima koje ste opisali?
Džejson Li: Opet da kažem, uslovi u Gazi u ovom trenutku utiču na sve, uključujući i sve humanitarce. Uspeli smo da dovezemo tri kamiona u Gazu. To nije dovoljno. Imamo mnogo zaliha koje smo pripremili u Egiptu za isporuku pomoći za spasavanje života. Sada, uprkos činjenici da mnogi moji timovi moraju da traže zaklon u školama i skloništima, mi i dalje isporučujemo pomoć.
Pružamo podršku preko UN organizaciji UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNWRA) da je raspoređuje po skloništima - stvari kao što su hrana, voda, pribori za ličnu higijenu. Takođe dostavljamo pomoć od kuće do kuće. Ali to je minimalno jer nema dovoljno zaliha u Gazi. Ne možemo da donesemo količinu robe koja je potrebna.
Zato je potrebno da još mnogo, mnogo kamiona uđe u Gazu. Drugo, mora da postoji prekid vatre. Moji timovi ne mogu da ulaze dok traju aktivni vazudšni udari. Takođe, želim da šaljem još više naših radnika. Imamo situaciju u kojoj je pogođeno 2,3 miliona ljudi.
Oko 700.000 ljudi je u skloništima na jugu. Svim tim civilima je potrebna hrana i voda, prisup lekovima. Bolnice više ne rade. Svaka treća bolnica nije operativna. Dve trećine zdravstvenih ustanova ne rade. Lekari i medicinske sestre sada obavljaju operacije bez anestetika.
Leče ljude po bolničkim hodnicima. Koriste mobilne telefone za osvetljenje jer nemaju struje i ostaju bez goriva. Ključnon je da imamo prekid vatre, da donesemo još robe, i dovedemo više ljudi. To je jedini način da Save the Children i svi mi povećamo napore i zaista spasimo živote dece.
