Bivši britanski premijer Dejvid Kameron neočekivano se vratio na visoku funkciju, postavši ministar inostranih poslova u velikoj rekonstrukciji konzervativne vlade tokom koje je otpuštena ministarka unutrašnjih poslova Suela Brejverman.
Kamerona, koji je predvodio britansku vladu između 2010. i 2016. i koji je pokrenuo izlazak zemlje iz Evropske unije, imenovao je premijer Riši Sunak u rekonstrukciji kabineta u kojoj je smenio Brejverman, koja je navukla gnev zbog optužbi na račun policije da je previše popustljiva prema propalestinskim demonstrantima.
Zamenio ju je Džejms Kleverli, koji je bio ministar spoljnih poslova. Sunak je tokom dana vršio dalje promene u vladi, a sekretarka za životnu sredinu Terezu Kofei je rekla da će napustiti funkciju.
Smele promene su pokušaj Sunaka da „resetuje” svoju posrnulu vladu. Konzervativci su na vlasti već 13 godina, ali prema istraživanjima javnog mnjenja prethodnih meseci, imaju 15 do 20 odsto manje od opozicione Laburističke partije usred stagnacije privrede, stalno visoke inflacije, preopterećenog zdravstvenog sistema i talasa štrajkova u javnom sektoru.
Kameronovo imenovanje bilo je iznenađenje za političke analitičare. Retko je da neko ko nije poslanik zauzme visoku državnu funkciju, a prošle su decenije otkako je bivši premijer bio u kabinetu.
Vlada je saopštila da je Kameron imenovan u gornji dom parlamenta, Dom lordova. Poslednji ministar spoljnih poslova koji je služio u tom domu, bio je Piter Karington, koji je bio deo vlade premijerke Margaret Tačer 1980-ih.
Kameron (57) je rekao da se Britanija "suočava sa zastrašujućim nizom međunarodnih izazova, uključujući rat u Ukrajini i krizu na Bliskom istoku".
„Iako sam bio van politike poslednjih sedam godina, nadam se da će mi moje iskustvo - kao lidera konzervativaca 11 godina i premijera šest godina - pomoći da pomognem premijeru da se suoči sa ovim vitalnim izazovima”, naveo je u saopštenju.
Kameronovo spoljnopolitičko nasleđe je mešovitog uspeha. Kao premijer podržao je vojnu intervenciju predvođenu NATO-om u Libiji 2011. kojom je svrgnut Moamer Gadafi i produbljen haos u toj zemlji. Dve godine kasnije je pokušao, ali nije uspeo da dobije podršku parlamenta za vazdušne napade Ujedinjenog Kraljevstva na snage predsednika Bašara el Asada u Siriji. Takođe je najavio kratkotrajnu "zlatnu eru" u odnosima Velike Britanije i Kine, malo pre nego što su se ti odnosi pogoršali.
Zauvek će ostati upamćen kao nesvesni autor Bregzita, raskida koji je uzdrmao britansku politiku, ekonomiju i mesto u svetu. Kameron je raspisao referendum o članstvu u EU 2016, uveren da će zemlja glasati za ostanak u bloku. On je podneo ostavku dan nakon što su birači odlučili da odu.
Bronven Medoks, direktorka istraživačkog centra za međunarodne poslove Čatam haus, rekla je da će Kameron „uneti nesumnjivu snagu u vrhunski tim i u odnose Velike Britanije u inostranstvu“.
„Međutim, postoji zabrinutost da bi moglo da prevagne kontroverzno nasleđe koje on takođe donosi“, rekla je ona.
Sunak je bio snažan zagovornik pobedničke opcije izlaska iz EU na referendumu. Ali njegova odluka da imenuje Kamerona i smeni Brejverman verovatno će razbesneti desno krilo Konzervativne stranke i podstaći tenzije koje je Sunak pokušao da smiri.
Istaknuti desničarski poslanik Džejkob Ris-Mog rekao je da je smena Brejverman bila „greška, jer je ona razumela šta britanski glasači misle i pokušavala je da uradi nešto povodom toga“.
Sunak je bio pod sve većim pritiskom da otpusti Brejverman - koja je bila popularna kod autoritarnog krila stranke - sa jedne od najviših funkcija u vladi, sa koje se upravlja imigracijom i policijom.
U veoma neobičnom napadu na policiju prošle nedelje, Brejverman je rekla da londonske policijske snage ignorišu kršenje zakona „propalestinske rulje“. Ona je demonstrante koji pozivaju na prekid vatre u Gazi opisala kao učesnike "marša mržnje".
U subotu su se krajnje desničarski demonstranti sukobili sa policijom i pokušali da se suprotstave velikom propalestinskom maršu stotina hiljada ljudi na ulicama Londona. Kritičari su optužili Brejverman da pomaže u rasplamsavanju tenzija.
Prošle nedelje, Brejverman je napisala članak za londonski Tajms u kojem je rekla da policija "ima miljenike kada su u pitanju demonstranti" i da je postupala blaže prema propalestinskim demonstrantima i pristalicama pokreta “Životi crnaca su važni” nego prema desničarskim demonstrantima ili fudbalskim huliganima.
Članak nije unapred odobren u kabinetu premijera, kao što bi to obično bio slučaj.
Brejverman je u ponedeljak rekla da je „bila najveća privilegija u mom životu da radim kao ministarka unutrašnjih poslova“, dodajući da će „imati više da kaže u dogledno vreme“.
Brejverman, 43-godišnja pravnica, postala je lider populističkog krila stranke zalažući se za sve strože ograničavanje migracija i rat protiv zaštite ljudskih prava, liberalnih društvenih vrednosti". Prošlog meseca je migraciju nazvala „uraganom“ koji će doneti „milione novih imigranata na ove obale, nekontrolisanih i nekontrolisanih“.
Kao ministarka unutrašnjih poslova, Brejverman se zalagala za vladin plan - koji je u zastoju - da tražioce azila koji stignu u Britaniju čamcima pošalje na jednosmerno putovanje u Ruandu. Odluka Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva o tome da li je politika zakonita treba da bude doneta u sredu.
Kritičari kažu da je Brejverman gradila svoj profil kako bi se pozicionirala za partijsko takmičenje koje bi moglo doći ako konzervativci izgube vlast na izborima koji se očekuju sledeće godine.
Prošlog meseca Sunak je pokušao da svoju vladu predstavi kao snagu promene, rekavši da će prekršiti "30-godišnji status kvo" koji uključuje vlade Kamerona i drugih konzervativnih prethodnika.
„Pre nekoliko nedelja, Riši Sunak je rekao da je Dejvid Kameron deo neuspešnog statusa kvo. Sada ga vraća kao svoj splav za spasavanje“, rekao je poslanik laburista Pat Mekfeden.
Osim što je dovela do Bregzita, Kameronova vlada je nametnula višegodišnje smanjenje javne potrošnje posle globalne finansijske krize 2008. koja je uzdrmala sistem socijalne zaštite i zdravstvenu službu koju finansira država. Pošto je napustio funkciju, bio je učesnik u skandalu zbog lobiranja za Grinsil kapital (Greensill Capital), kompaniju za finansijske usluge koja je kasnije propala.
Tim Bejl, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu, rekao je da je Kameronovo imenovanje znak "očaja" vlade.
„Teško je poverovati da će ovo impresionirati birače, bilo da su oni ubeđene pristalice Bregzita koji preziru Dejvida Kamerona zato što je bio za ostanak, ili ostali koji ga preziru zato što je održao i izgubio referendum“, rekao je on.