Kako rat u pojasu Gaze traje već drugi mesec, nasilje drugačije vrste bukti širom Sjedinjenih Američkih Država. Podstaknuti sukobom koji često izaziva snažne emocije obe strane, napadi na Američke Jevreje, muslimane i Arape dostigli su nivoe koji nisu viđeni u poslednjim godinama.
Američka projevrejska grupa, „Liga protiv klevete“, dokumentovala je zastrašujućih 832 antisemitskih incidenata, vandalizama i uznemiravanja između 7. oktobra, dana kada je Hamas napao Izrael, i 7. novembra.
To znači da se dnevno dogodi gotovo 28 incidenata i predstavlja povećanje od 315 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U isto vreme, muslimanska organizacija za građanska prava, Savet američko-islamskih odnosa, izveštava o "neviđenom porastu netrpeljivosti" od početka rata.
Između 7. oktobra i 4. novembra, ta grupa primila je 1.283 zahteva za pomoć i pritužbi na anti-muslimansku ili anti-arapsku pristrasnost, što predstavlja povećanje od 216 odsto, a iza tih brojeva stoje stvarni ljudi.
Iako je većina incidenata koje su prijavile ove dve grupe uključivala nenasilna dela, kao što su uznemiravanje i zastrašivanje i ne dostižu nivo zločina iz mržnje, najmanje dve nedavne smrti su povezane sa sukobom na bliskom istoku.
Josef M. Čuba je optužen da je 14. oktobra nožem naneo smrtonosne povrede šestogodišnjem palestinsko-američkom dečaku Vadeu Al-Fajumeu nakon što je teško ranio njegovu majku, Hanu Šahin, u njihovoj kući u predgrađu Čikaga.
Čuba je optužen za ubistvo i pokušaj ubistva.
Prošle nedelje je šezdesetdevetogodišnji jevrejski demonstrant Pol Kesler umro nakon sukoba propalestinskih i proizraelskih demonstranata u predgrađu Los Anđelesa.
Loj Alnaji, pedesetogodišnji propalestinski demonstrant, uhapšen je u četvrtak u vezi sa Keslerovom smrću.
Direktor FBI-a Kristofer Rej je ranije ovog meseca upozorio da ta agencija brine da će nasilni ekstremisti "crpiti inspiraciju iz događaja na Bliskom istoku da izvrše napade na obične Amerikance."
Predsednik Džo Bajden, koji je suočen sa kritikama američkih muslimanskih i arapskih grupa zbog svoje čvrste podrške izraelskoj vojnoj kampanji u Gazi, održao je govor u Beloj kući prošlog meseca kako bi osudio antisemitizam i islamofobiju.
"Moramo, bez ikakvih rezervi, osuditi antisemitizam", rekao je Bajden. "Moramo takođe, bez ikakvih rezervi, osuditi islamofobiju", dodao je.
Eksplozija mržnje
Nasilje izazvano mržnjom proširilo se i na američke koledže i univerzitete, pošto su tenzije porasle između proizraelskih i propalestinskih studentskih grupa .
Sekretarijat za obrazovanje je ove nedelje najavio dodatna ulaganja kako bi pomoglo školama i univerzitetskim kampusima da zaštite jevrejske i muslimanske studente od diskriminacije i uznemiravanja.
Brajan Levin, osnivač Centra za proučavanje mržnje i ekstremizma i profesor na Državnom univerzitetu Kalifornije u San Bernardinu, rekao je da SAD doživljavaju „generacijski porast mržnje koji će verovatno imati duže i nasilnije trajanje nego ranije“.
Njegova analiza statistika FBI-a koje datiraju još od ranih 1990-ih pokazuje da zločini iz mržnje prema Jevrejima i muslimanima obično eskaliraju tokom izraelsko-palestinskih tenzija.
Ti sukobi često inspirišu zločine iz mržnje, ali su ovog puta posledice prevelike i pojačane dužinom i intenzitetom rata, polarizacijom javnog mnjenja i medijskim izveštavanjem, kao i širenjem lažnih i zapaljivih informacija.
„Navijačka reakcija na rat između Izraela i Hamasa dovodi do vrtoglavog porasta dezinformacija i uvreda na društvenim mrežama, dok incidenti protiv Jevreja i muslimana iz mržnje rastu na najviše nivoe ove decenije“, rekao je Levin.
I druge studije potvrđuju Levinovo otkriće. Nedavno istraživanje politikologa Ajala Fejnberga pokazalo je da je tokom trajanja izraelskih vojnih operacija između 2001. i 2014. godine broj antisemitskih incidenata porastao za 24 odsto širom SAD-a, dok su akti antisemitskog nasilja i zastrašivanja porasli za 33 odsto.
Izvršna direktorka Arapsko-američkog instituta u Vašingtonu Maja Beri rekla je da nije iznenađenje da je sukob izazvao napade na muslimane.
"Istoriski gledano, govorimo o nečemu što se naziva 'efekat odmazde'", rekla je ona. "Videli smo to posle 11. septembra. I to se sada ponovo odvija pred našim očima", dodala je.
Teroristički napadi koje su izvodile džihadističke grupe poslužile su kao glavni pokretač anti-muslimanskih zločina u SAD-u. Teroristički napadi 11. septembra 2001. godine izazvali su najveći mesečni porast anti-muslimanskih zločina - rekordnih 330 incidenata, povećanje od 8.150 odsto. Iako se broj incidenata na kraju stabilizovao, nikada se nije vratio na nivoe pre tog događaja.
Drugi najveći porast dogodio se u decembru 2015. godine nakon što je tadašnji kandidat Donald Tramp pozvao na "potpunu i sveobuhvatnu" zabranu ulaska muslimana u SAD. Rezultat je bio dramatičan: gotovo 70 napada na muslimane za mesec, povećanje od 886 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Dobro i zlo
Aktivisti muslimanskog i arapskog porekla u Americi tvrde da izveštavanje glavnih medija o sukobu kao "borbi između dobra i zla" podstiče nedavni plamen islamofobije.
"Ovaj dehumanizirajući okvir utiče na muslimane u Americi, jer ih pojedinci koji gaje predrasude prema muslimanima predstavljaju kao teroriste", rekla je Mobašra Tazamal, direktorka Inicijative „Most“ na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Pitanje šta motiviše ljude da napadaju muslimane i Jevreje u kontekstu izraelskog sukoba nema jednostavan odgovor. Ali stručnjaci su saglasni da počinioci zločina iz mržnje često smatraju muslimane i Jevreje odgovornim za postupke Hamasa i izraelskih vojnih snaga.
