Proizvođač lekova Novo Nordisk platio je američkim zdravstvenim radnicima najmanje 25,8 miliona dolara za honorare i troškove u vezi sa lekovima za mršavljenje za više od deset godina, pokazala je analiza Rojtersa. Taj novac je dat elitnoj grupi specijalista za lečenje gojaznosti koji promovišu davanje skupih lekova te kompanije desetinama miliona Amerikanaca.
"Saveti o ishrani i vežbanju nemaju rezultata već decenijama", rekao je pred oko 400 lekara koji pohađaju njegov godišnji kurs o gojaznosti u hotelu kod Bostona. Kaplan, vodeći američki specijalista za lečenje gojaznosti, pozvao ih je da se okrenu novoj generaciji lekova za mršavljenje, kao što je Vegovi iz Novo Nordiska, koji bi mogli da pomognu desetinama miliona Amerikanaca sa prekomernom težinom.
Kaže da gojaznost treba tretirati jednako agresivno kao i druge hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska ili dijabetesa - doživotnim receptima.
„Moraćemo da koristimo ove lekove, sve dok su ljudi gojazni“, rekao je on na junskom skupu.
Kaplanovo rešenje za problem prekomerne težine u Americi na liniji je finansijskih ambicija kompanije Novo Nordisk za Vegovi. Danski proizvođač lekova, dugo poznat po lekovima za dijabetes, na putu je da postane najveća svetska kompanija za mršavljenje. Investitorima su poručili da ciljaju na tržište od 764 miliona ljudi koji imaju problem sa gojaznošću u celom svetu. Najunosniji region su Sjedinjene Države, gde više od dve trećine odraslih ima prekomernu težinu ili su gojazni, a lekovi su često najskuplji u svetu. Novo naplaćuje američkim pacijentima 1.300 dolara mesečno za nedeljnu injekciju.
Kaplan, šef Katedre za lečenje gojaznosti na Darmut koledžu, je za Novo Nordisk odličan način da dođu do cilja. Do prošle godine, ovaj gastroenterolog koji ima 69 godina, je vodio Institut za gojaznost, metabolizam i ishranu u Opštoj bolnici u Masačusetsu i predavao medicinu na Harvardu. On je takođe i jako dobro plaćen: Novo je potrošio 1,4 miliona dolara za Kaplanove konsultantske poslove i putovanja između 2013. i 2022, prema Rojtersovoj analizi federalnih podataka.
Te isplate su deo kampanje da američke lekare ubede da Vegovi učine jednim od najčešće prepisivanih lekova u istoriji, kao i da zdravstveno osiguranje navedu da ga plati. Novo je potrošio najmanje 25,8 miliona dolara tokom protekle decenije na američke medicinske stručnjake da promovišu svoja dva leka protiv gojaznosti, Vegovi i Saksenda, pokazala je analiza.
Taj iznos uključuje samo uplate koje je Novo prijavio posebno za ta dva leka, u nekim slučajevima je isplatio mnogo više specijalistima za gojaznost bez navođenja imena leka. Novac koji je Novo prijavio da plaća Kaplanu, na primer, uključivao je samo 262.038 dolara za dva leka i 131.624 dolara za stariji lek za dijabetes sa istim aktivnim sastojkom kao što ima Saksenda. Novo je Kaplanu platio još 976.019 dolara bez navođenja imena bilo kakvog leka.
Stručnjaci koji prate plaćanja u ovoj industriji kažu da proizvođači lekova imaju slobodu u tome kako da klasifikuju svoju potrošnju na lekare. Rojters je ispitao kako Novo klasifikuje uplate za držanje govora, davanje konsultacija, hranu i putovanja, ali ne i one za istraživanje. U analizi nema plaćanja za Ozempik, lek za dijabetes kompanije Novo koji je takođe veoma popularan za mršavljenje jer ima isti aktivni sastojak kao Vegovi.
Sve u svemu, bar 57 američkih lekara je prihvatilo najmanje 100.000 dolara od kompanije Novo za lekove Vegovi ili Saksendu. Oni su uticajna grupa, među njima je četrdeset i jedan specijalista za gojaznost koji vode klinike za kontrolu težine, rade u bolnicama, pišu smernice za lečenje gojaznosti ili zauzimaju najviše pozicije u zdravstvenim ustanovama, prema Rojtersovom pregledu njihovih licenci i publikacija.
Još jedna od govornica na konferenciji u Kembridžu bila je doktorka Dona Rajan, istraživačica iz Luizijane i bivša predsednica Društva za gojaznost, istaknute grupe lekara i istraživača.
Ona je primila više od milion dolara od Novo za deset godina, uključujući 600.691 dolar za Vegovi i Saksenda, pokazala je analiza. Bila je ključna da se ubedi američka Kancelarija za zaposlene u državnoj upravi da pokrije lečenje Vegovijem i sličnim lekovima milionima federalnih radnika, rekao je zvaničnik agencije Rojtersu.
Plaćanja farmaceutskih kompanija lekarima za promociju lekova, govore i konsultacije su legalna i uobičajena u Sjedinjenim Državama.
Kritičari ove prakse dugo su tvrdili da ona ohrabruje lekare da stave korporativne interese ispred dobrobiti pacijenata. Rajan i Kaplan rekli su da je njihov rad sa proizvođačima lekova od suštinskog značaja za unapređenje nege za nedovoljno lečenu hroničnu bolest. Smatraju da su najnoviji lekovi veoma efikasni, a da novac proizvođača lekova ne utiče na njihove medicinske savete.
„Ne podilazim kompanijama. Ako ne mogu da odbranim ono što radim kao prikladno i etički, onda to ne bi trebalo da radim“, rekao je Kaplan.
U izjavi za Rojters, kompanija Novo je saopšila da njen rad sa zdravstvenim radnicima nije vezan samo za marketing.
„Da bismo sprečili i pobedili hronično stanje kao što je gojaznost, moramo da uradimo više od same nabavke pravih lekova. Zato sarađujemo sa medicinskim stručnjacima, institucijama i drugim ekspertima na istraživanju, edukaciji i podizanju svesti o gojaznosti, stanju koje je dugo bilo nedovoljno prepoznato i pogrešno shvaćeno“, navodi Novo.
Kaplan, Rajan i drugi kojima je Novo davao novac zalagali su se za hitno prepisivanje Vegovija i sličnih lekova velikom broju pacijenata sa gojaznošću i za to da to u potpunosti pokriju državne i privatna osiguranja. Kompanija i neki od njenih plaćenih stručnjaka smatrali su da kada osiguranje odbije da pokrije troškove, diskriminacijom gojaznih ljudi ukorenjenu u pogrešnom shvatanju da su sami krivi za svoje stanje.
Potreba za prepisivanjem ovog leka kao i pokrivanje kod osiguranja ostaje predmet oštre rasprave. Rojters je razgovarao sa 10 eksperata i istraživača sa iskustvom u lečenju gojaznosti koji su doveli u pitanje opravdanost davanja ovih lekova u tolikoj razmeri, posebno mnogim ljudima sa prekomernom težinom koji nemaju druge bolesti povezane sa težinom.
Oni tvrde da lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte i da je potrebmo više proučavanja, te da bi tako široka upotreba toliko skupih lekova nametnula ogromne troškove američkom zdravstvenom sistemu.
Vegovi i slični lekovi mogu izazvati ozbiljnu mučninu, gubitak mišića i mogućnost paralize rada creva. Američki i evropski regulatori ih ispituju zbog moguće veze sa samoubilačkim mislima. Neki lekari upozoravaju da prekomerno propisivanje ovih teških lekova nepotrebno izlaže pacijente nepoznatim rizicima za čije otkrivanje mogu biti potrebne godine.
Neki stručnjaci savetuju oprezniji pristup, prepisivanje lekova pre svega pacijentima sa teškom gojaznošću ili onima koji imaju ozbiljne bolesti vezane za težinu. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije usvojila je tu strategiju sa ograničavanjem davanja leka.
"Za teške pacijente, potencijalne koristi su veće od rizika od ovih skupih lekova zapanjujućih troškova. Nisam protiv lekova, protiv sam neselektivne upotrebe lekova za sve, ali to je ono što farmaceutska kompanija želi, jer tu leži novac ", rekao je dr Robert Lustig, profesor pedijatrije i endokrinologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koji je decenijama proučavao gojaznost.
