Srbija nije ni pokušala da odgovori na brojne primedbe i primeni preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije koje je dobila još prošle godine po pitanju izbora i izborne kampanje, rekao je direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić i dodao da, pred dolazeće izbore, nije bilo ni predizborne diskusije u vidu međupartijskog dijaloga koji je vođen 2020. i 2022. godine.
Na predstavljanju monitoringa o predizbornoj kampanji za predstojeće izbore Nenadić je rekao da je država ušla u predizbornu kampanju, kao i da nalazi o finansiranju pokazuju da se radi o "kampanji pre kampanje". Primera radi prenošeni su Vučićevi susreti sa građanima, tokom kojih je, kako kaže, bilo očigledno da je vladajuća stranka dovozila svoje pristalice na te događaje.
“Nije izmenjen ni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, ni Zakon o sprečavanju korupcije, ni Krivični zakonik kad je reč o delima koja su bitna za ove naše oblasti. Jedini zakon koji jeste izmenjen jeste ona odredba Zakona o elektronskim medijima koja se odnosi na izveštavanje o nekim vidovima funkcionerske kampanje itd”, istakao je Nenadić i dodao da je stav Transparentnosti da se funkcionerska kampanja mora ograničiti izmenama Zakona o sprečavanju korupcije, a ne da se fokus stavlja na medijsko izveštavanje.
Takođe, Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koja nije uvela zakonski maksimum potrošnje tokom kampanje po izbornoj listi.
"Nemamo ni na ovim izborima ograničenje za troškove po jednoj izbornoj listi. To nam je izričito preporučeno još 2016. godine da se uvede. Većina demokratskih zemalja ima takve ograničenja. Mi nemamo sankcije koje bi se mogle smatrati odvraćajućim, nemamo uređeno finansiranje kampanje od strane trećih lica, nemamo adekvatnu regulativu koja bi sprečila zloupotrebu javnih resursa", rekao je Nenadić na konferenciji za medije.
Prema podacima koje je iznela istraživačica Transparentnosti Miša Bojović iz budžeta Srbije je za ovu predizbornu kampanju izdvojeno 9,7 miliona evra. Od te sume se odmah daje 40 odsto, u jednakim delovima, svim podnosiocima lista, a preostalih 60 odsto nakon izbora i to u zavisnosti od toga koliko je ko osvojio mandata. Taj iznos je 5.849.500 evra, što znači da je to 23.400 evra po svakom poslaniku.
Govoreći o “zakupljenim terminima” na televizijama u Srbiji, što je inače termin koji, po rečima Bojović ne postoji u zakonu, on je pomenula Televiziju “Hepi” čija je cena dve hiljade evra po minutu, ali uz uslov da to traje minimalno 15 minuta.
Najveće popuste za količinu termina u kampanji nude Pink i Hepi, od 50 odsto, kaže Bojović i ističe da je oglašvanje na RTS-u u odnosu na prošle izbore poskupelo za 20 do 50 odsto u zavisnosti od emisije, a na Hepiju je povećanje cene 25 do 50 odsto.
Kako je rekao istraživač Transparentnosti Zlatko Minić specifičnost ove kampanje je u tome da Aleksandar Vučić nije predsednički kandidat, jer predsednički izbori nisu ni raspisani, nego on nije više ni predsednik stranke, dok se kampanja gotovo isključivo zasniva na njemu.
On je rekao da postoje nekoliko specifičnosti ove kampanje, a prva je svakako funkcionerska kampanja, odnosno pokušaj funkcionera da osvoje prostor u medijima u obliku promotivnih aktivnosti, koji inače nije rezervisan za političke stranke i njihovo predstavljanje.
Reč je o raznim posetama firmama, školama, bolnicama, sudovima, otvaranju gradilišta, potpisivanju ugovora, memoranduma, rekao je Minić i objasnio da funkcionerska kampanja nije sama po sebi kršenje zakona jer nije u potpunosti regulisana.
“U funkcionerskoj kampanji Vučić je imao porast od oko 70 odsto broja aktivnosti u odnosu na broj promotivnih aktivnosti u istom periodu prošle godine kada nisu bili izbori”, rekao je Minić i istakao da su zajedno svi funkcioneri koje je Transparentnost pratila imali oko četiri puta više promotivnih aktivnosti za ova 32 dana, nego što su imali prosečno u 32 dana prethodne kampanje.
Prema podacima o funkcionerskoj kampanji koji su izneli predstavnici Transparentnosti, rekorder je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je broj promotivnih aktivnosti povećao za 1.259 odsto u odnosu na isti period u kampanji 2022. godine.
Drugi na listi funkcionera u kampanji je ministar finansija Siniša Mali, čija kampanja je porasla za 928 odsto, a tu su i Darija Kisić sa porastom od 781 odsto, Aleksandar Martinović (708 odsto), kao i predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić (634 odsto).
Slede ministarka pravde Maja Popović sa povećanjem promotivnih aktivnosti za 488 odsto, ministarka zdravlja Danica Grujičić je povećala aktivnosti za 414 odsto, a ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić za 399 odsto.
