Zemlje Zapadnog Balkana usaglasile su se sa deklaracijom koju su u Briselu usvojile države članica Evropske unije.
U tekstu dokumenta, između ostalog, zemlje Balkana pozivaju se da uvedu sankcije Rusiji i budu angažovane na sprečavanju kršenja i zaobilaženja restriktivnih mera uvedenih Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Od šest zemalja Zapadnog Balkana Srbija, koja je podržala deklaraciju, jedina do sada nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije.
Evropska unija učestalo poziva srpske vlasti da u tom smislu usklade spoljnu politiku sa Unijom.
Predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel, podvukao je u obraćanju posle samita, da spoljna politika i bezbednost spadaju među najvažnije prioritete.
"Želimo da sarađujemo sa liderima na više usklađenosti. Suočavamo se sa velikim i teškim izazovima. Još smo u ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Važno je imati jedinstven stav i delovati u istom smeru - kako bismo zaštitili zajedničke vrednosti i interese. To je jedna od oblasti u kojoj želimo da osnažimo saradnju. Takođe, želimo bolje da sarađujemo u borbi protiv dezinformacija, sajber i hibridnih napada. napadima. Takođe želimo da više i bolje sarađujemo u oblasti migracija", rekao je Mišel.
Podvukao je da je projekat Evropske unije zasnovan na pomirenju.
"Njena osnova u na zajedničkoj volji da se budućnost bude prosperitetnija, bezbednija, mirnija i stabilnija. Zato je rešavanje sporova toliko važno. I zato smo sve prisutne lidere pozvali da udvostruče napore u njihovom rešavanju", zaključio je Mišel.
Kosovo i Srbija da ispune obaveze iz dijaloga
O temama i učincima samita u Briselu, po okončanju skupa, govorila je Ursula fon der Lajen predsednica Evropske komisije.
"Put koji predstoji Kosovu i Srbiji leži u ispunjavanju obaveza u okviru dijaloga sa Evropskom unijom. Dve strane napravile su važne iskorake postignutim sporazumom - koji je sada potrebno primeniti. Pozdravljam smanjenje tenzija na severu Kosova - posebno u vezi sa tablicama i pripremama za vanredne opštinske izbore. To su osnove o kojima smo razgovarali - pristupni pregovori su deo naših napora da približimo Zapadni Balkan", rekla je zvaničnica Evropske unije.
Ukazala je da Evropska unija što pre želi da otvori pregovore o prvom pristupnom klasteru sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Poručila je i da postoji uverenje da se mogu pregovori mogu otvoriti sa Bosnom i Hercegovinom.
"Kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. U vezi sa Crnom Gorom - u toj zemlji postoji novi zamah sa novom vladom da se vrati na svoj pristupni put", rekla je von der Lajen.
Prema njenim rečima, u domenu ekonomije postoje neiskorišćeni potencijali u saradnji.
"Ako pogledate ekonomije Zapadnog Balkana - one iznose oko 35 procenata Evropske unije", navela je evropska zvaničnica.
Povećati otpornost zemalja Zapadnog Balkana
Uoči početka samita Žosep Borelj poručio je da je proširenje Evropske unije jedan od najvažnijih aspekata njene spoljne politike.
"Imamo obaveza prema mnogim stranama i potrebno je da ubrzamo proces. Potrebno je da ispunimo obećanja, izbegnemo frustracije i ispunimo očekivanja koja drugi imaju od nas", rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.
Borelj je upozorio da je potrebno povećati otpornost zemalja Zapadnog Balkana prema izazovima sa kojima se suočavaju.
"Obezbedićemo dodatnih dva miliona evra za Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru za poboljšanje sajber bezbednosti, suprotstavljanju pretnjama i povećanju otpornosti. Cilj podrške je da osnaži naše partnere u suočavanju sa izazovima u toj ključnoj oblasti - što doprinosi evropskoj bezbednosti", rekao je Borelj.
Evropski zvaničnik osvrnuo se i na razgovore Kosova i Srbije - kojima posreduje Evropska unija.
"U dijalog smo uložili mnogo vremena i energije. Imao je brojne uspone i padove. Bilo je rešenja kroz dogovore o tablicama, ličnim kartama i energetici. Poslednji sporazum, sa već postignutim dogovorima i Aneksom, bio je iskorak. Stvari se pomeraju sporo,m ali se kreću, i naše je da ih poguramo da nastave - jer je to jedini put za ostvarenje njihove evropske perspektive", rekao je Borelj.
Pokušaj Unije da približi Balkan
Evropski savet je objavio uoči skupa - da samit predstavlja priliku da se reafirmiše evropska perspektiva Zapadnog Balkana.
"Glavne političke teme biće produbljivanje političkog uključivanja sa Zapadnim Balkanom, približavanje zapadnobalkanskih partnera EU i unapređenje postepene integracije, građenje ekonomskih temelja za budućnost i ublažavanje uticaja rata Rusije i Ukrajine i jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti", saopštio je Evropski savet.
Ukazano je i da Evropska unija teži da približi Zapadni Balkan, pripremi teren za pristupanje i donese kronkretne koristi građanima tokom procesa proširenja.
"EU želi da istraži dodatne mere u cilju daljeg unapređenja postepene integracije", naveo je Evropski savet.
Istaknuto je da je u cilju ublažavanja uticaja ruske agresije na Ukrajinu, Evropska unija odlučna da pojača politički angažman u regionu Zapadnog Balkana.
Srbiju na skupu predstavlja premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić. Ona je, u odgovoru na novinarsko pitanje, rekla da se Srbija usaglasila sa evropskom deklaracijom u vezi sa sankcijama Rusiji.
"Međutim, naši građani su protiv sankcija jer su zbog njih dosta patili tokom devedesetih. Sankcije najviše ugrožavaju najraniviju populaciju jedne države", rekla je Brnabić.
Od šest zemalja Zapadnog Balkana, Srbija nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije.
Evropska unija učestalo poziva srpske vlasti da u tom smislu uskladi spoljnu politiku sa Unijom.
Premijerka Srbije u tehničkom mandatu poručila je da očekuje nove novčane podsticaje zemljama Balkana.
"Od čak šest milijardi evra. Četiri milijarde bi bili u kreditima, a dve kroz grantove. To bi, naravno u partnerstvu sa EU bilo uslovljeno nekim reformama. Ali, mi od reformi ne bežimo. One su u interesu naših građana i privrede", rekla je Brnabić.
Ona se u Briselu sastala i sa komesarom za proširenje Evropske unije Oliverom Varheljijem.
"Razgovarali smo o njegovoj sledećoj poseti Srbiji. Šta je to što treba da uradimo do kraja januara - posle pozitivnog izveštaja Saveta Evrope o borbi protiv korupcije - prema kom je Srbija u potpunosti ispunila deset preporuka, dok na tri preporuke još radimo", rekla je Brnabić.
Očekuje se da učesnici usvoje zajedničku deklaraciju, navodi se na sajtu Evropskog saveta.
U deklaraciji u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid navodi se da je usklađivanje sa politikama EU jasan znak strateške orijentacije partnera, sada više nego ikada, u svetlu ruske agresije na Ukrajinu i drugih bezbednosnih izazova.
"Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU i da deluju u skladu sa tim", navodi se u deklaraciji.
U tekstu će biti pohvaljeni partneri sa Zapadnog Balkana koji već pokazuju stratešku posvećenost potpunom usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa politikama EU i podstaknuti "oni koji to još nisu učinili" da slede njihov primer.
Kosovo na samitu u Briselu predstavlja predsednica Vjosa Osmani. Ona je poručila da će lidere Unije da što pre ukinu restriktivne mere uvedene Kosovu - primenjene zbog nespremnosti kosovskih vlasti na ustupke u dijalogu sa Srbijom.
"Kosovo je preduzelo sve mere za deeskalaciju situacije i verujem da bi zauzvrat Evropska unija trebalo da reaguje i odmrzne projekte u vezi sa pijaćom vodom, otpadnim materijama - jer to direktno utiče na živote građana", rekla je Osmani.
Predsednica Kosova podvukla je da se još iščekuje da EU usvoji mere prema Srbiji zbog oružanog napada u selu Banjska na severu zemlje - koji su izveli napadači srpske nacionalnosti.
"Mislim da odgovornost i pravda treba da budu osnovni principi mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. A mir i bezbednost su uvek preduslov za razvoj, napredak i proširenje. Konačno, vreme je da se evropska budućnost Kosova aktivira - jer je jedina zemlja Zapadnog Balkana bez statusa kandidata. Napravili smo znatne iskorake u ispunjavanju evropskih kriterijum i reformi u oblasti vladavine prava, demokratije, ekonomije", rekla je Osmani.
Kosovske vlasti vode istragu o oružanom napadu u selu Banjska - za koji optužuju zvanični Beograd. Odgovornost je preuzeo nekadašnji visoki funkcioner partije Srba sa severa Kosova, Srpske liste, Milan Radoičić - uz opasku da ne smatra da je počinio krivično delo. Za njim je Međunarodna policijska organizacija (INTERPOL) raspisao međunarodna poternicu.
Kada je reč o Kosovu i Srbiji dve strane će biti pozvane na kontinuirano angažovanje u cilju brzog napretka u normalizaciji odnosa, jer je to ključno za bezbednost i stabilnost regiona, a pozvani su na kontinuiranu deeskalaciju.
Takođe, od dve strane će biti zatraženo da, bez daljih odlaganja ili preduslova, u potpunosti primene Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, koji su dogovoreni u februaru, odnosno martu ove godine, kao i sve prethodne sporazume.
Među učesnicima samita je i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, kao predstavnik države lidera evrointegracija Zapadnog Balkana koja, sudeći prema ocenama iz izveštaja Evropske komisije i drugih kredibilnih institucija, na tom putu posustaje.
"Ovde sam da predstavim glavna dostignuća Crne Gore u procesu pristupanja Evropskoj uniji tokom posednja dva meseca. Nova vlada preduzela je niz značajnih koraka u vezi sa oblašću vladavine prava", rekao je Milatović.
Predsednik Crne Gore rekao je da očekuje da punopravno crnogorsko članstvo u Uniji do 2028 - što je, kako je rekao, zvaničan državni stav.
"Najmanja smo i ekonomski najnaprednija zemlja koja je u potpunosti uskladila spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom. Upravo to želim da ponovim diskusiji sa evropskim liderima. Mislim da nam je potreban proces integracija zasnovan na zaslugama, kao i da ubrzamo reforme kod kuće", rekao je crnogorski predsednik u Briselu.
Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja redovan godišnji susret zvaničnika država članica Unije sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana. Od 2020, na inicijativu članice Unije Hrvatske, održava se jednom godišnje.
