Odbor turskog parlamenta za spoljne poslove dao je u utorak svoj pristanak na kandidaturu Švedske za prijem u NATO, što je približilo tu zemlju članstvu u zapadnom vojnom savezu.
Švedski protokol o pristupanju NATO-u sada treba da bude ratifikovan pred punim sazivom turskog parlamenta, što je poslednja faza zakonodavnog procesa u Turskoj. Datum za to nije određen.
Turska, članica NATO-a, odlaže ratifikaciju članstva Švedske više od godinu dana i optužuje je da je previše popustljiva prema grupama koje Ankara smatra pretnjom svojoj bezbednosti, uključujući kurdske ekstremiste i članove mreže koju turske vlasti optužuju za neuspeli državni udar 2016. godine.
Odbor turskog parlamenta za spoljne poslove počeo je da razmatra kandidaturu Švedske za članstvo u NATO-u prošlog meseca. Međutim, sastanak je odložen nakon što su poslanici iz Erdoganove vladajuće stranke podneli predlog za odlaganje na osnovu toga da neka pitanja treba dodatno razjasniti i da pregovori sa Švedskom nisu "dovoljno sazreli".
Odbor je u utorak završio razgovore i velika većina poslanika u tom telu glasala je za zahtev Švedske za pridruživanje.
Izveštavajući članove odbora pre glasanja, zamenik ministra inostranih poslova Turske Burak Akcapar naveo je korake koje je Švedska preduzela da ispuni turske zahteve, uključujući ukidanje ograničenja na prodaju u odbrambenoj industriji i izmenu zakona o borbi protiv terorizma na način koji "niko nije mogao da zamisli pre pet ili šest godina."
"Nerealno je očekivati da će švedske vlasti odmah ispuniti sve naše zahteve. To je proces i on zahteva dugoročne i dosledne napore “, rekao je on, dodajući da će Turska nastaviti da prati napredak Švedske.
Ministar inostranih poslova Švedske, Tobias Bilstrom pozdravio je odluku odbora u poruci objavljenoj na Eksu.
"Sledeći korak je da parlament glasa o tom pitanju. Radujemo se članstvu u NATO-u “, tvitovao je on.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je pozdravio takav razvoj događaja, ukazujući da računa na to da Turska i Mađarska "sada završe ratifikaciju što je pre moguće", dodajući da će članstvo Švedske ojačati NATO.
Mađarska je takođe odložila kandidaturu Švedske, tvrdeći da su švedski političari govorili "očigledne laži" o stanju mađarske demokratije. Mađarska nije saopštila kada će doći do ratifikacije.
Ranije ovog meseca, predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan otvoreno je povezao ratifikaciju članstva Švedske u NATO-u sa zahtevom da američki Kongres odobri turski zahtev za kupovinu 40 novih lovaca F-16 za modernizaciju postojeće turske flote.
Erdogan je takođe pozvao Kanadu i druge saveznike NATO-a da ukinu doživotni embargo Turskoj na oružje.
Bela kuća je podržala zahtev Turske u vezi sa F-16, ali se Kongres protivi prodaji vojne opreme toj zemlji.
Švedska i Finska napustile su svoje tradicionalne položaje vojne neutralnosti da bi zatražile zaštitu pod bezbednosnim kišobranom NATO-a, posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Finska se pridružila savezu u aprilu i postala 31. članica NATO-a, nakon što je turski parlament ratifikovao kandidaturu te zemlje.
NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih postojećih članica za proširenje, a Turska i Mađarska su jedine zemlje koje se suzdržavaju.
Kašnjenja su frustrirala druge saveznike NATO-a koji su brzo prihvatili Švedsku i Finsku u savez.