Skoro vek posle svog debija na velikom ekranu, Miki Maus u ponedeljak ulazi u javno vlasništvo, otvarajući vrata potencijalnim rimejkovima, spin-of varijantama, adaptacijama, ali i pravnim bitkama sa Diznijem.
Autorska prava na "Parobrod Vili" - kratku, crno-belu animaciju iz 1928. koja je prvi put upoznala publiku sa nestašnim glodarom koji će postati simbol američke pop kulture - ističu posle 95 godina, 1. januara, prema američkom zakonu.
Ovaj datum se pojavio u kalendarima svih, od filmskih stvaralaca, obožavalaca i advokata za intelektualnu svojinu do direktora Diznija, koji su u prošlosti pomogli lobiranju za promenu zakona kako bi se produžili rokovi autorskih prava u SAD.
„Ovo je duboko simboličan, dugo očekivani trenutak“, rekla je Dženifer Dženkins, direktorka Djukovog centra za proučavanje javnog domena. Svako je sada slobodan da kopira, deli, ponovo koristi i prilagođava "Parobrod Vili" i "Ludi avion" - još jednu Diznijevu animaciju iz 1928. - i rane verzije likova koji se pojavljuju u njima, uključujući Mikija i Mini.
Važno upozorenje je da kasnije verzije likova, poput onih u filmu "Fantazija" iz 1940. godine, nisu u javnom vlasništvu i ne mogu se kopirati bez posete Diznijevih advokata.
Ali umetnici bi bili slobodni, na primer, da naprave „verziju koja ukazuje na svesti o klimatskim promenama“ kod "Parobroda Vili" u kojoj se Mikijev brod nasukava na suvo korito reke, ili feminističku verziju u kojoj Mini seda za volan, rekla je Dženkins. To bi odražavalo maštovite ponovne upotrebe drugih likova čija su autorska prava nedavno istekla, kao što su Šerlok Holms i Vini Pu.
"Pravni okršaji"
Ali to neće biti "mirno more". U saopštenju dostavljenom agenciji AFP, iz Diznija su naveli da će „nastaviti da štiti naša prava na modernije verzije Mikija Mausa i drugih dela koja ostaju pod autorskim pravima“.
Zaista, Miki u "Parobrodu Vili" je vretenasto, nevaljalo stvorenje koje ne bi bilo prepoznatljivo mnogim mlađim gledaocima.
„Ono što je u javnom domenu je neka zastrašujuća mala crno-bela životinja“, rekao je Džastin Hjuz, profesor na Pravnom fakultetu Lojola. Dodao je: „Miki Maus koji je najpoznatiji sadašnjim generacijama Amerikanaca ostaće pod zaštitom autorskih prava".
„Ne bih se iznenadio da vidimo neke pravne okršaje, a ne bih se iznenadio ni da vidimo da Dizni tamo obrazuje ljude o tom pitanju", dodao je on.
Pisma o prekidu i odustajanju mogla bi da budu poslata umetnicima koji proizvode "visokobudžetna dela koja proizvode fanovi" ako koriste elemente iz kasnijih crtanih filmova o Mikiju, kao što su crveni šorts i bele rukavice, predvideo je on. Pored toga, dok su autorska prava istekla, zaštitni znak nije.
Autorska prava sprečavaju nelicencirano kopiranje samog kreativnog dela, na primer knjiga, filmova i likova. Ona ističu posle određenog vremena. Žigovi čuvaju izvor dela, sprečavajući bilo koga drugog da napravi proizvod koji bi mogao navesti potrošače da misle da potiče od originalnog autora.
Oni se mogu obnavljati na neodređeno vreme. Dizni je saopštio da će „raditi na zaštiti od konfuzije potrošača izazvane neovlašćenom upotrebom Mikija i drugih naših likova“. Kompanija je čak dodala i klip iz "Parobroda Vili" u početnu sekvencu svakog filma studija Volt Dizni.
„Bili su veoma pametni ljudi u Dizniju - shvatili su da je najbolje da uspostave taj kultni niz Parobroda Vilija kao zaštitni znak“, rekao je Hjuz.
Svako ko koristi klasičnu sliku Mikija za kormilom čamca na košuljama, kačketima ili šoljama mogao bi biti meta tužbe, dodao je on.
'Nadmudrivanje'
Drugi stručnjaci kao što je Dženkins i dalje su više nastrojeni po pitanju sloboda u javnom domenu. „Naš Vrhovni sud je jasno stavio do znanja da ne možete koristiti prava na žig da biste zaobišli ono što dopušta istek autorskih prava“, rekla je ona.
Obe strane se slažu da će zakon uskoro biti testiran na sudu. Svako ko se nada da će unovčiti Diznijevu voljenu maskotu „treba da se kreće oprezno i uz savetovanje“, dodao je Hjuz.
Kratkoročno gledano, novine i šokantne adaptacije, slične nedavnom visokoprofilnom slasher filmu Winnie-the-Pooh: Blood and Honey, verovatno će dobiti pažnju u medijima.
Ali zakon o autorskim pravima bi trebalo da obezbedi da umetnici mogu da koriste likove poput Mikija za stvaranje trajnih dela, baš kao što je Šekspir prilagođen za moderne klasike - od Priče sa zapadne strane (prepričavanje Romea i Julije) do Rozenkranca i Gildenstern su mrtvi (istraživanje Toma Stoparda o sudbinama dva sporedna lika iz Hamleta), rekla je Dženkins.
„Zanima me šta će se desiti 2024. godine“, rekla je ona. „Ali još sam više zainteresovana da vidim o čemu još uvek pričamo i o čemu razmišljamo i o čemu podučavamo i pišemo i delimo sa našom decom 2054."
