Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije Petar Bošković vidi kao „smešnu i apsurdnu“ i tumači je kao medijsko spinovanje.
On za Glas Amerike kaže da je javnost u Srbiji u proteklih 10 godina barem 20 puta mogla da čuje slične najave, a poslednji javni istup Ministra odbrane Miloša Vučevića vidi kao skretanje pažnje sa navodnih izbornih neregularnosti i dopuštanja građanima Kosova da sa tablicama sa oznakom „RKS“ od 1. januara neometano prolaze preko teritorije centralne Srbije.
„Osnovno je pitanje - zbog čega smo uveli profesionalnu vojsku? Uveli smo je pre svega zbog prigovora savesti, a to bi ministar odbrane kao pravnik trebalo da zna. Ne možete jednom stečeno pravo da ukidate. Ako ste već hteli nešto da uradite sa vojskom imali ste do sada niz prilika. Zašto niste uveli aktivnu rezervu, što ide zajedno „u paketu“ sa profesionalnom vojskom? Dakle - aktivna rezerva, pasivna rezerva i profesionalni vojnici. To je jedan paket koji je trebalo da se uvede, ali vlast po tom pitanju nije mrdnula prethodnih 12 godina“, kaže Bošković koji je i član pokreta „Srbija centar“.
Ističe i da je za četiri meseca, koliko bi prema najavama trebalo da traje služenje obaveznog vojnog roka, nemoguće pripremiti vojnika ni za šta drugo sem za pešadinca.
„To je osnovna pešadijska obuka, a ako biste njega recimo da obučite za tenkistu potrebno je mnogo više vremena. Minimum je šest meseci, a idelano bi bilo devet meseci“, smatra on.
Kako dodaje - razume potrebu Vojske da se uhvati u koštac sa postojećim problemom popunjenosti kapaciteta, ali naglašava da je taj problem nastao kao posledica lošeg životnog standarda vojnika i nesposobnosti vojnih vlasti da „iskoriste priliku“ koja se otvorila kada je otpočela praksa dobrovoljnog služenja vojnog roka.
„Svojevremeno smo imali po 5000 dobrovoljaca godišnje na služenju vojnog roka, koji su potom trebali da uđu u vojsku. Ali, s obzirom na to da (Ministarstvo i država) nisu radili na standardu samih vojnika, ti vojnici bi vrlo brzo shvatili kakvo je stanje i napuštali bi vojsku. I tako u poslednjih pet godina imate 12.000 ljudi koji su napustili vojsku“, ističe Bošković.
Kako objašnjava, država bi prevashodno trebalo da se fokusira upravo na ulaganje značajnih sredstava u životni standard vojnika i kreiranje sistema u kojem bi ljudi želeli da rade.
„Verovali ili ne, vojska i dalje nema topli obrok, naknadu za prevoz do posla i nazad, regres…Vojsci se već 10 godina ne dozvoljava da napravi kolektivni ugovor sa sindikatima. U Vojsci se ne nadoknađuje u punoj meri prekovremeni rad kao što je to u slučaju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP)… Kupuje se naoružanje i vojna oprema, ali umesto da taj novac uložite u standard vojnika, za godinu dana ne biste imali problem. Ako vojnici po ugovoru nemaju ni prosečnu platu u Srbiji, kakav odziv možete da očekujete?“, kaže on.
U kontekstu vraćanja obaveze služenja vojnog roka, Bošković dodaje da je u prošlosti objavljena informacija da bi nakon takve odluke, država morala da uloži minimalno 700 miliona evra u obnovu vojnih kapaciteta.
„Država mora da uloži ogromna sredstva u vraćanje kasarna barem na nivo iz vremena JNA. Treba da se uloži u kompletno opremanje – nameštaj, infrsatruktura, kupatila, kuhinje. Morate imati krojače, obućare, kuvare, majstore… A njih morate zaposliti za stalno. To su ogromna logistička sredstva koja su neophodna za služenje vojnog roka“, ističe on.
Komentarišući tezu da se najava o obnavljanju obaveznog služenja vojnog roka može dovesti u vezu sa izazovnim geopolitičkim dešavanjima u svetu i potencijalnih pretnji po Srbiju i region, Bošković kaže da apsolutno isključuje takvu mogućnost.
„Imamo Kosovo kao nestabilnu regiju i to nije sporno. Ali nemojte zaboraviti da imamo i dve NATO baze (jednu u BiH, a drugu na Kosovu). Znači, na Kosovu vam je više od 6000 vojnika NATO-a, a da ne govorim o našem okruženju. Ali i mi jako dobro sarađujemo sa NATO-om, mi smo na najvišem stepenu saradnje u okviru Partnerstva za mir, a da ne govorim o njihovom finansiranju naše baze „Jug“ kao i obuke koje oni izvode zajedno sa našim snagama. Tako da, apsolutno isključujem mogućnost da se ovo radi zbog potencijalnih geopolitičkih pretnji“, zaključuje Petar Bošković.
"Podizanje odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije"
Generalštab Vojske Srbije je, kao "najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu", pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca, saopšteno je u četvrtak iz Ministarstva odbrane.
Kako se navodi u saopštenju, to je učinjeno u cilju podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava.
"Predlog Generalštaba Vojske Srbije dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje", kaže se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane.
Prethodno u četvrtak ujutro, ministar odbrane Miloš Vučević, najavljujući inicijativu Generalštaba upućenu predsedniku Srbije i potom poketanje skupštinske procedure za ukidane odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka i revidirnje zakona koji reguliše tu obavezu, naglasio je da je njegovo ministarstvo predložilo da vojni rok ne traje duže od četiri meseca.
Vučević je rekao da se inicijativa pokreće na osnovu procene bezbednosne situacije u državi i da mnoge evropske države ponovo aktiviraju obavezu služenja vojnog roka.
Podsetio je da 13 godina nije bilo obaveznog služenja vojnog roka i da Vojska sada ima potrebu za popunjavanjem rezevnog sasatava.
"Imamo potrebu za obukom i popunjavanjem rezervnog sastava. Mi imamo 13 generacija gde nije bilo obaveznog služenja vojnog roka, 13 generacija je izašlo iz rezervnog sastava Vojske Srbije. Naše potrebe, odbrambene i bezbednosne, su da imamo nove regrute, nove obveznike i novi sastav, koji je uvek spreman da čuva državu. To ne znači da se spremamo za sukobe ili da su neki ratovi na pomolu", rekao je Vučević za TV Hepi.
U Srbiji je obavezni vojni rok ukinut 1. januara 2011. godine, od kada u vojsku idu samo oni koji to dobrovoljno žele.
Tema ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka nije nova u izjavama zvaničnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je 2022. godine, a godinu dana ranije je o tome govorio i tadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović.
Zvaničnici Srbije u svojim izjavama ističu da Srbija nema i neće imati namere da se pridruži NATO.
Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja ne želi da se pridruži tom vojnom bloku.
U slučaju da aktuelna vlast odluči da služenje vojnog roka vrati u redovne okvire, Srbija će se naći među retkim zemljama Evrope, poput Švedske, Litvanije ili Gruzije, koje su tu obavezu ukinule, pa ponovo uvele.
Evropske zemlje koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar.
