Izdaja, zakasnela reakcija, ali i dobar i pozitivan korak, tako je odluka srpskih vlasti da dozvole vozilima sa kosovskim tablicama slobodno kretanje kroz Srbiju, tumačena na debati „Priznavanje registarskih tablica – šta je sledeće na putu ka normalizaciji odnosa?”, održanoj u čaglavičkom Medija centru.
Ono u čemu su učesnici skupa, međutim, bili saglasni je da se potpuni proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije neće dogoditi u skorije vreme.
Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi ocenila je, govoreći o odluci o priznavanju RKS tablica da Srbija na taj način želi da se, kako je rekla, dodvori Zapadu, pre svega zbog događaja u Banjskoj septembra 2023.
„Mišljenja sam da je potrebno nadgledati i pratiti taj proces, i u momentu kada budemo sigurni da Republika Srbija sprovodi kako treba odluku o slobodi kretanja vozila sa registarskim tablicama RKS na teritoriji Republike Srbije u tom istom momentu i mi ćemo kao Vlada odlučiti da ukinemo te stikere, i napokon da normalizujemo odnose između dve zemlje i da naši ljudi, naši građani, bez obzira ko su mogu slobodno da se kreću, da žive, da rade, da se ekonomski razvijaju u obe naše države“, rekla je Redžepi.
Lider Građanske inicijative „Za Zubin Potok“ Milija Biševac mišljenja je da priznavanjem registarskih tablica problem slobode kretanja nije rešen, jer kako navodi, postoje brojne druge prepreke koje utiču na ograničavanje slobode pre svega srpskoj zajednici na Kosovu.
„Ovim odlukama smatram da su građani samo žrtve, jer su bili prinuđeni i nakon svega ovoga se osećaju apsolutno izdano, a mislim da su sada sredstvo manipulacije odnosno političkog prepucavanja između Beograda i Prištine“, rekao je Biševac.
Govoreći o priznavanju RKS predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini smatra da je Srbija preduzela dobar korak, koji je, kako kazao, trebalo da učini mnogo ranije.
„Mislim da sledeći korak i istu odluku treba da donese i Vlada Kosova i da to bude recipročno, znači da i Vlada Kosova prizna srpske tablice na Kosovu bez tih nalepnica i da narod slobodno kreće i da se tansport robe odvija bez ikakvih problema“, rekao je Šahini.
Bivši ministar za za zajednice i povratak u Vladi Kosova Slaviša Petković ocenio je da se radi o još jednoj, kako se izrazio, manipulacija predstavnika vlasti u Beogradu.
„Priznavanje RKS tablica je u stvari samo još jedna tačka u zaokruživanju nezavisnosti Kosova od strane aktuelne Vlade Srbije i aktuelnog predsednika Srbije. Samo još jedan detalj gde se unutrašnja nezavisnost Kosova zaokružuje uz pomoć vlasti u Beogradu“, rekao je Petković.
Dodaje i da očekuje da se, bez obzira na to sto će Srbija od 1. januara 2024. početi da sprovodi sporazum o slobodi kretanja što bit, prema najavama premijera Kosova Aljbina Kurtija uraditi i Kosovo, potpuni proces normalizacije između Beograda i Prištine se neće završiti u skorije vreme.
„Ovo je isključiva normalizacija odnosa Aleksandra Vučića i Prištine i dela međunarodne zajednice, to tako treba definisati i stvari u politici uvek treba nazivati pravim rečima“, ističe Petković.
Milija Biševac smatra da je, pre svega, neophodna normalizacija odnosa između Vlade Kosova i nevećinskih zajednica, pre svega srpske zajednice na Kosovu.
„Mi imamo kriminal, imamo korupciju svuda u institucijama i to je jasno. Imali smo i ovde ilegalne gradnje u Gračanici gde funkcioniše sistem, niko se na to nije osvrnuo. Imamo otimanje crkava. Nedavno su dve crkve u Zubinom Potoku proglešene za katoličke crkve iako svi mi znamo da nije tako, to znaju i ljudi koji to rade. Došli smo do toga da možda i njih prepišu Ministarstvu unutrašnjih poslova, pa da im to bude još jedna baza. Mi, Srbi na Kosovu, apsolutno nemamo normalna prava“, tvrdi Biševac.
S druge strane, zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi rekla je da odnosi Vlade i zajednica nikad nisu bili bolji.
„Uvek nam namećete kao vladi da mi ne damo prostora i nismo pristupačni za Srbe ili bilo koji narod. Po prvi put u istoriji Kosova od kako postoji kao nezavisna država ima mnogo više prostora za nevećinske zajednice nego što je do sad bilo, kao i više prostora za delovanje“, navela je Emilija Redžepi.
Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini rekao je da će, prema procenama te organizacije – naredne 2024. godine - kada na snagu stupa vizna liberalizacija, deset odsto građana Kosova otići u zemlje Zapada i Evorpske unije.
„Prema našoj statistici više od 150. 000 građana Kosova tokom 2024. godine će otići u zemlje Evropske unije, neko kao turista, neko kao student, neko da traži posao, ali imaćemo mnogo manje građana na Kosovu. Kosovo je malo kao država i za nas 150 – 200 hiljada građana je mnogo, jer već prema podacima imamo skoro 5.000 radnika koji su došli iz Turske, Indije, Bangladeša i drugih stranih država da rade i žive na Kosovu, ali njima Kosovo nije cilj već tranzit da idu dalje u Evropu“, rekao je Šahini.
Debata „Priznavanje registrarskih tablica – šta je sledeće na putu ka normalizaciji odnosa?” organizovana je uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.
