Poruka ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofera Hila predsedniku Aleksandru Vučiću o tome da je Kosovu odobrena prodaja raketa "Džavelin", zapravo je imperativ da dobro promisli pre nego što se upusti u akcije koje bi mogle da eskaliraju tenzije, izjavio je za Glas Amerike Leon Hartvel, viši saradnik Centra za analizu evropskih politika (CEPA) u Vašingtonu i organizacije IDEAS, na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. On je dodao da je nabavka raketa "Džavelin" ključni način obeshrabrivanja, kao signal oštrog odgovora na sve potencijalne provokacije Vučićevog režima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu da rušenje međunarodnog pravnog poretka nastavkom naoružavanja kosovskih bezbednosnih snaga ima za cilj da se sa teritorije Kosova potpuno ukloni bilo kakav trag postojanje Srbije i srpskog naroda.
Glas Amerike: Ambasador Hil najavio je prodaju "Džavelina" u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Da li je to neki signal za Srbiju?
Hartvel: Nakon tenzija koje je Vučić pokrenuo od septembra 2021. godine, obeleženih čestim razmeštanjem vojske, uključujući tenkove koje je nabavila od Rusije na granicu Kosova, ovaj strateški potez naglašava posvećenost Amerike da ojača odbrambenu poziciju Kosova. Najava o prodaji "Džavelin" raketa tokom sastanka sa predsednikom Vučićem, prvim čovekom susedne države, služi kao nepogrešiv pokazatelj da je Amerika spremna da ojača dugoročne odbrambene sposobnosti Kosova, kao i sposobnost da čuva suverenitet i teritorijalni
integritet. Vučićeva uloga u podržavanju aktivnosti poput terorističkog napada u Banjskoj izaziva zabrinutost, posebno jer se ono što on radi poklapa sa njegovim sve autoritarnijim tendencijama. Kad se posmatra šta je sve uradio da dovede do eskalacije na Kosovu, čini se kao da je u pitanju namerna strategija destabilizacije suseda, kako bi odvratio pažnju od domaćih problema. Nabavka "Džavelina" predstavlja ključni način obeshrabrivanja, kao signal oštrog odgovora na sve potencijalne provokacije Vučićevog režima. U tom kontekstu, moguće je da poruka ambasadora Hila Vučiću, zapravo imperativ da dobro promisli pre nego što se upusti u akcije koje bi mogle da eskaliraju tenzije. "Džavelin" je dakle početni korak u odvraćanju od bilo kakvih ishitrenih manevara Vučićevog režima i služe kao diplomatski podsetnik na posledice nepromišljenog ponašanja.
Glas Amerike: Kako potencijalna prodaja projektila "Džavelin" Kosovu može uticati na stabilnost u regionu?
Hartvel: Nabavka "Džavelina" za Kosovo trebalo bi da posluži kao sredstvo odvraćanja, a ne da bude katalizator promene uspostavljenog vojnog rasporeda u regionu. Predložena prodaja je strateški usmerena ka osnaživanju Kosova da poveća odbrambenu sposobnost, pri čemu osobine "Džavelina" naglašavaju koliko je taj sistem korisan za odbranu. Kosovska nabavka ovog oružja nije vođena ofanzivnim planom, s obzirom na odbrambeni karakter "Džavelina". Fokus je i dalje na jačanju sposobnosti zemlje da zaštiti svoje granice i suverenitet. Za kontekst nabavke oružja za Kosovo, ključno je da se šire posmatraju vojne prilike. Primetno je da je Srbija od 2019. godine stalno nadmašivala sve države Zapadnog Balkana u potrošnji za vojsku, pri čemu je prošlogodišnji budžet premašio kosovski za preko trinaest puta. Ova ogromna razlika u vojnim rashodima govori o defanzivnoj prirodi kosovskog pristupa, uz naglašavanje potrebe da unapredi konkretne odbrambene sposobnosti, pre nego da predviđa agresiju. Vučićev odgovor na trenutnu prodaju oružja deluje kao da je u skladu sa širim narativom koji ima za cilj da prikaže Kosovo kao pretnju Srbima širom regiona. Ovaj narativ služi kao zgodno odvraćanje pažnje od unutrašnjih izazova i jača njegov neliberalni režim.
Glas Amerike: Da li je to nešto što Kosovo može da očekuje u bliskoj budućnosti i kakva je procedura za proces odobravanja?
Hartvel: Pretpostavljam da će prodaja i isporuka oružja ići prilično glatko, s obzirom na to da je proces već uveliko u toku. U širem kontekstu prodaje američkog oružja stranim državama, takva transakcija uključuje niz različitih faza. Inicijativa je pokrenuta zahtevom strane države, američka vlada zatim pravi početnu procenu, procenjujući usklađenost sa spoljnom politikom, interesima nacionalne bezbednosti i pravnim preduslovima. Nakon toga, šalje se pismeni formalni zahtev strane vlade, u kojem se navodi količina i namena oružja, koji se obrađuje u vladinim službama, što uključuje Stejt department, Sekretarijat odbrane i druge relevantne agencije. Zatim se o tome obaveštava Kongres SAD, kome se mogu uputiti potencijalne primedbe i zabrinutost. Odobrenje Stejt departmenta, koje zavisi od usklađivanja sa ciljevima američke spoljne politike i nacionalne bezbednosti, prethodi svemu tome, ali se ponekad poklapa sa odobrenjem Sekretarijata odbrane.
Trenutno, na osnovu javno dostupnih informacija, i Stejt department i Sekretarijat za bezbednost su dali odobrenje za prodaju raketa "Džavelin". Ako ne bude protivljenja u Kongresu, proces dalje ide na pregovore o ugovoru i, na kraju, faze isporuke i primene.
Glas Amerike: Kako gledate na odluku Stejt departmenta da odobri moguću prodaju raketa "Džavelin" Kosovu?
Hartvel: U Beogradu je to izazvalo nezadovoljstvo, ali u potencijalnoj prodaji nema ničeg neobičnog ili iznenađujućeg. To samo naglašava strateško usklađivanje Sjedinjenih Država i Kosova, pri čemu se Kosovo posmatra kao jak partner u Evropi. SAD priznaju Kosovo kao pouzdanog partnera, pri čemu ogromna konvergencija vrednosti i interesa dodatno učvršćuje bilateralne odnose. Prodaja je u skladu sa ciljevima spoljne politike SAD. Treba imati na umu i želju Kosova da se pridruži NATO u doglednoj budućnosti, što čini nabavku vojne opreme ne samo logičnim, već i strateškim imperativom. Postepena integracija sistema naoružanja sličnih onima u arsenalu NATO, ne samo što jača odbrambenu sposobnost Kosova, već i olakšava put za buduću integraciju u alijansu. Ova prodaja se stoga dešava kao proračunat potez u unapređenju kako interesa SAD, tako i strateških ambicija Kosova na međunarodnoj sceni.
Glas Amerike: Kakav je značaj i potencijalna upotreba ovih projektila?
Hartvel: "Džavelin", prenosivi protivtenkovski sistem, još iz sredine devedesetih godina prošlog veka, slovi za pouzdano odbrambeno naoružanje. Napravljene da se suprotstave oklopnim vozilima i tenkovima, rakete "Džavelin" trenutno imaju impresivan domet od skoro 2.500 metara. Obuka za rukovanje ovim oružjem je važna da se istakne, jer je relativno kratka za operativnu spremnost. Važnost "Džavelin" raketa porasla je zbog konflikta Rusije i Ukrajine, posebno nakon eskalacije u februaru 2022. Ukrajinske snage su pokazale izuzetnu efikasnost u korišćenju raketa kako bi odbile ruske tenkove i oklopna vozila, čime je ovaj protivtenkovski sistem izazvao divljenje među vojnim analitičarima. Mnogi čak daju zasluge "Džavelin" raketama kao ključnim u očuvanju suvereniteta Ukrajine. Pojavio se i a simbolični meme, „Sveti Džavelin", na kome je Bogorodica koja drži "Džavelin", što pokazuje kulturni značaj kao simbola otpora ruskoj agresiji.
