Iako možda nakon prazničnog predaha od svakodnevnih političkih dešavanja u Srbiji deluje da je za deo javnosti stavljena tačka na priču o izborima i navodnoj krađi glasova, najveća opoziciona koalicija i njihove pristalice spremaju se da na prvom protestu u 2024. godini nastave borbu za dokazivanje izbornih neregularnosti, bolje izborne uslove i održavanje novih izbora.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde, koja je deo koalicije „Srbija protiv nasilja“ (SPN) Borko Stefanović kaže za Glas Amerike da se građani neće pomiriti sa „krađom izbora“.
„Ona se dogodila i to je dokumentovano, dokazano i dostavljeno svim posmatračkim misijama, našim institucijama kroz žalbe, kroz prigovore. Dostavljeno je i svim međunarodnim činiocima i svetskim vladama i međunarodnim organizacijama kroz jednu “belu knjigu krađe na izborima”, koju smo sastavili na više svetskih jezika sa svim dokazima, sa svom dokumentacijom, sa svim foto i video materijalom, izjavama svedoka“.
„Ovo je epska pljačka. Krađa je krađa, i svako ko se igra sa voljom naroda mora da zna da je to krivično delo koje ne zastareva i doći će vreme kad će sve to doći na naplatu. Na nama je da nastavimo da se borimo“, nadovezuje se Aleksandar Jovanović iz Ekološkog ustanka, takođe deo koalicije SPN.
Međunarodna posmatračka misija koju je predvodila Kancelarija OEBS-a za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR) registrovala je u preliminarnom izveštaju određene neregularnosti na dan glasanja, kao i to da izborni uslovi nisu bili fer i da su išli u korist vlasti. Vlasti u Srbiji odbacuju optužbe da je bilo velikih izbornih neregularnosti, i u nedavnom saopštenju je Vlada navela da je "upoznata sa preliminarnim zaključcima izveštaja o izborima, kao i da je spremna da sarađuje na pojašnjenju pokrenutih pitanja i unapređenju daljeg izbornog ambijenta".
Građanima je stigao poziv da se okupe ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK) u utorak 16. januara od 18 časova, simbolično na dan kada je pre šest godina u Kosovskoj Mitrovici ubijen opozicioni lider i predsednik Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović.
„To je dan kada je ubijen čovek koji je platio životom samo zato što je izgovarao ono što misli i borio se za slobodu. Zato je on platio glavom – u takvoj zemlji živimo.“, objašnjava Jovanović.
„Želimo da podsetimo na jedno u nizu političkih ubistava u Srbiji od kad je SNS na vlasti, za koje nema nikakvih indicija, niti pokazatelja ko je to učinio i ko stoji iza svega toga. Ceo taj slučaj je zaglavljen i očigledno je da vlastima u Beogradu, ali i u Prištini ne odgovara da se dođe do pune istine o ovom zločinačkom ubistvu“, kaže Stefanović i dodaje da opozicija nastavlja borbu za izborne rezultate u tri koraka.
„Prvi je aktivan rad sa međunarodnom zajednicom. Drugi korak je pritisak na režim kroz stalne mirne proteste građana, nadam se u što većem broju, na ulicama naših gradova. I treći je taj hod kroz institucije, iako znamo da su ukradene, otete i zarobljene od strane režima i nemamo prevelika očekivanja, ali ipak je naša dužnost da učinimo sve da ovaj proces na taj načina zaokružimo“, kaže on.
Komentarišući dosadašnje delovanje opozicije, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Dejan Bursać kaže da se sve što se dogodilo tokom izbornog dana – moglo očekivati. Dodaje da se opozicija nije najbolje snašla u onome što su definisali kao odbranu izbornih rezultata i da bi njihov glavni fokus sada trebalo da budu lokalni izbori koji se održavaju na proleće.
„Šteta je što lokalni izbori nisu u fokusu jer mi vidimo situaciju u kojoj je u mnogim mestima glasanje za parlament bilo mnogo „bliže“ nego što smo mogli da pretpostavimo u prethodnih godinu ili dve dana. Novi Sad, Niš, Beograd – tu je svuda jednocifrena razlika u glasovima SNS-a i liste građanske opozicije. To je neki jasan put koji sada opozicija ima pred sobom – znate da će ti izbori bili u maju ili eventualno početkom juna. Znate u kojim se mestima održavaju, znate šta možete da očekujete i što je najbolje od svega - imate jasno nacrtano i šta će vlast raditi u tom periodu. Ali znate i šta glasači očekuju od vas – jedinstvo, jasnu poruku, jednostavnu kampanju“, kaže on.
Govoreći o pravnim procedurama i najavi opozicije da će, nakon odluke GIK-a da odbaci prigovore na ukupan izveštaj o rezultatima izbora, uputiti žalbu Upravnom, a nakon završetka izbornog procesa i Ustavnom sudu, Bursać kaže da pravna borba mora formalno da se ispoštuje, ali da u stanju „hibridne“ demokratije ne treba očekivati nikakav naročit pomak.
Na pitanje o efektu konačnog izveštaja ODIHR-a i eventualnom uticaju zapadnog faktora, Bursać odgovara da ne veruje ni u njihov preveliki efekat.
„Mislim da izveštaj ODIHR- a neće imati uticaj na eventualno ponavljanje izbora i slično. On može da pomogne da opozicija uspešno mobiliše ogroman broj građana da se tome usprotive. Sa druge strane, svi shvataju ko je glavni geopolitički akter u Srbiji – to su Sjedinjene Države, a ambasador te zemlje je manje-više rekao svoj stav o izborima i stavio do znanja da će SAD sarađivati idalje sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem“, kaže on.
Kako smatraju predstavnici opozicije, borba za poštene izborne uslove i za utvrđivanje svoh nepravilnosti koje su se dogodile na proteklim izborima nije nešto za šta se sama može izboriti jedna koalicija okupljena na jednoj izbornoj listi. Kako kaže Aleksandar Jovanović, moraju da se zaborave ideološke razlike i da svi stanu u jedan front.
“Opozicija je napravila veliki uspeh zato što se ujedinila. Što više bude tog ujedinjenja, što se više ljudi bude okupljalo, i to ljudi koji imaju socijalni kapital – ljudi iz Proglasa, Kreni-promeni, razna udruženja, poljoprivrednici, medicinske sestre, sve što želi da menja – mora sve da stane na jednu stranu. Ja u tome vidim jedini smisao ovoga što želimo da postigmemo, a to je da ove zemlja bude slobodna, da se oslobodimo ovih pljačkaša što misle da je država STR firma i da mogu da rade šta god hoće”.
Slično razmišlja i Borko Stefanović, koji kaže da svi u Srbiji – sve organizacije, nevladin sektor, stranke - i one koje su ispod cenzusa, kao i one koje su prošle cenzus, profesionalni i objektivni mediji, svi građani Srbije moraju da budu u jednom snažnom frontu i da se tako bore za ove i sve predstojeće izbore u Srbiji.
“Mislim da svaka grupa u društvu, od zdravstvenih radnika, nastavnika, poljoprivrednika, zaposlenih u Pošti – moramo svi razumeti da njihovi problemi nisu samo njihovi problemi, da moramo dići stepen solidarnosti, da moramo zajedno da se držimo u svim tim borbama, i to je na nama, na svima nama da proširimo taj front zajedništva, nemirenja i mirnog protesta”, smatra Stefanović i ističe da građani u svim esnafima moraju da razumeju da, kako je naveo, mali ustupci režima, minijaturni, patuljasti koraci, deljenje brošura poljoprivrednicima ili popuštanje za 20 litara goriva, koje im nudi vlada, neće rešiti njihove probleme.
Bursać misli da će eventualna reakcija vlasti na protest zavisiti od toga koliko se ljudi bude skupilo u Beogradu, ali i kakve će poruke oni moći da čuju od predstavnika opozicije. Ipak, veruje da su, što se tiče Srpske napredne stranke- izbori završeni.
„Da se pita samo SNS - oni vrlo verovatno ne bi išli ni na kakvo ponavljanje izbora jer je to u suprotnosti sa njihovim brendom – oni su stvorili imidž i političku atmosferu gde je svako popuštanje ili priznanje neke greške bio katastrofalan poraz. Ipak, znamo da se u Beogradu pita lista Branimira Nestorovića, ali ne znamo šta će ona odlučiti. Koaliciji SNS-SPS ne treba podrška cele Nestorovićeve liste, već samo dvoje odbornika, a znamo svi i da vladajuća stranka u Srbiji ima razna sredstva ubeđivanja na raspolaganju“, zaključuje Bursać.
Sa druge strane, u opoziciji razumeju da je teško proceniti ili najaviti koliko će ljudi doći na prvi protest u 2024. godini. U krajnjem slučaju, broj ljudi na skupovima te vrste često i nije presudan, kaže Aleksandar Jovanović.
“Kad pravite protest i kad pravite pobunu – to nije stvar koja je merljiva. To je fluid, ta energija nezadovoljstva se vrti u krug. Nekad nas ima više, nekad nas ima manje. Mnoge sam proteste organizovao, pa je nekad bilo dovoljno i 200 ljudi da nešto promeni, a nekad je bilo i 20 hiljada ljudi pa se ništa nije desilo. Prebrojavati ljude na protestima je greška. Uglavnom su najnezadovoljniji malim brojem ljudi na protestima oni koji na proteste i ne dolaze”.
