Koalicija Srbija protiv nasilja (SNP) podnela je u četvrtak zahtev za poništavanje izbora u Beogradu u celini, odnosno celog postupka za izbor odbornika u Skupštini grada.
Takav zahtev je podnet na osnovu nadležnosti Ustavnog suda da postupa u izbornim sporovima kada su izborne nepravilnsoti takvog obima da su bitno uticale na izborni rezultat, objasnila je Sofija Mandić, članica Gradske izborne komisije u ime koalicije SNP, na konferenciji za medije održanoj ispred zgrade Ustavnog suda u Beogradu.
Gradska izborna komisija Beograda ili nije ni uzela u razmatranje, ili je odbacila sve primedbe koje je na izborni proces uputila koalicija Srbija protiv nasilja.
Uz pitanje šta se sada očekuje od Ustavnog suda, ona je rekla da će sudije biti na ogromnom testu jer ovo nije običan zahtev i da je ovo prilika da se pokažu i kao ljudi, i kao pravnici, i kao profesionalci:
“Njihova odluka će uticati ne samo na to kakva će biti sudbina koalicije Srbija protiv nasilja na ovim izborima, već će biti od odsudnog značaja za odgovor na pitanje da li će Srbija u narednim godinama biti parlamentarna demokratija ili neće, da li će ovde važiti civilizacijski princip – jedan čovek, jedan glas”, izjavila je Mandić.
Ona je istakla da su nepravilnosti zabeležene u svim fazama izbornog postupka – od raspisivanja izbora i kandidovanja ljudi za odbornička mesta, do same izborne kampanje, sastavljanja biračkog spiska, brojanja glasova i napravilnostima sa objavljivanjem rezultata izbora.
Po rečima Sofije Mandić, u Srbiji su lokalni izbori raspisani u svega 64 opštine, što je, kako je rekla, omogućilo sistematsko preseljavanje glasača. Takođe, ona je iznela podatak da je od 14 proglašenih lista – sedam imalo falsikovane potpise, da je tih sedam spornih lista osvojilo oko 30 hiljada glasova koji su doneli tri odbornička mandata u skupštini Beograda.
Takođe, ona je rekla da je na osnovu analize koju su uradili na uzorka od pet odsto biračkih mesta ustanovljeno da su zapisnici o radu biračkih odbora falsifikovani, menjani rukom u GIK-u, da u mnogim zapisnicima ne postoje adekvatni podaci koji omogućavaju utvrđivanje rezultata glasanja, kao i da neki zapisnici uopšte nisu javno dostupni, dok su neki tek delimično javno dostupni:
“Na tim biračkim mestima je glasalo 55 hiljada Beograđana i govorimo negde, kada se to prevede u mandate, o šest odbornika koji su defakto izabrani tako što su rezultati utvrđeni na osnovu ovako opisanih zahteva”, rekla je još Mandić.
Govoreći o kampanji koje je vođena za izbore održane 17. decembra prošle godine ona je iznela podatak da je 61 posto televizijskog vremena zauzimao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nije ni bio kandidat na ovim izborima.
“U svim informativnim emisijama 81 posto vremena je imala vlast, 19 posto opozicija koja se u samo jedan posto vremena pojavljuje u pozitivnom kontekstu”, izjavila je Mandić i naglasila da postoji i nesklad između podatka Republičkog zavoda za statistiku po kome u Beogradu živi milion i 300 hiljada punoletnih građana, dok u biračkom spisku za grad ima oko 230 hiljada birača više.
Drugi član GIK-a u ime koalicije Srbija protiv nasilja Vladica Ilić je izjavio da su svesni da je Ustavni sud u praksi u izbornim sporovima zauzimao vrlo restriktivan stav i da predmet ne može biti onaj u kojem postoji sudska zaštita, ali da su oni išli preko suda i da je sud njihove žalbe po raznim osnovima odbio.
