Dva dana posle izbora u Srbiji stvari ne izgledaju ni malo ružičasto – protesti mladih se već drugi dan održavaju ispred sedišta Republičke izborne komisije (RIK) u beogradskoj Ulici kralja Milana. Dok vlasti uglavnom ćute ili poručuju da je u nedelju na izborima sve proteklo normalno, opozicija je izašla sa zahtevom da traži ponavljanje izbora u Beogradu. Kao razlog navodi brojne nepravilnosti, krađu i kršenja zakona, uoči, ali i tokom samog izbornog dana.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Ivanka Popović, profesorka i bivša rektorka Beogradskog univerziteta, veliko je pitanje zašto vlast ćuti i ne reaguje na tvrdnje o izbornim krađama koje su se dogodile na upravo održanim izborima.
“Ono što ja smatram da je neophodno i ono što čudi ako je jedna partija legitimno ostvarila jedan izborni rezultat – u čemu je problem da se ima potpuni uvid u izbornu dokumentaciju. Ako je sve čisto – onda nema razloga da se strepi od pregleda dokumentacije i mislim da je dužnost RIK-a pogleda sve i ako nađe nešto što nije u redu – da to uputi nadležnima na proveru. I na taj način bi se gradilo poverenje u državu ako to tako funkcioniše. Ako se to izbegava onda je normalno da se bude sumnje”, kaže Popović .
Potpisnica ProGlasa, opozicione inicijative nestranačnih ličnosti u Srbiji, poručuje da je potrebno iscrpeti sve mogućnosti da bi se aktuelna situacija, kako navodi, razrešila mukotrpnim putem kroz sistem.
“Mi moramo vrlo istrajno da nalazimo puteve koji će proceduralno rešavati stvari. Znači da moramo svi da budemo vrlo strpljivi i da dok se ne istroše svi mogući putevi koji idu ka jednom rešenju koje bi poštovali važeće zakone koji u Srbiji postoje i mogućnosti jednog civilizovanog razrešenja ove situacije – da apsolutno moramo učinimo da se na taj način uradi”, kaže Popović.
Ona dodaje da se uprkos razumevanju za mlade, njihovu energiju i nestrpljenje koje pokazuju, duboko veruje da postoje procedure i da postoje načini kako se stvari rešavaju.
Situacija u Srbiji trenutno ide u dva moguća smera – da se stvari rešavaju burno i na ulici i sa druge strane da se pokuša isterivanje pravde kroz institucije, ma koliko postojala sumnja da sve ključne institucije pod kontrolom vladajuće stranke.
Prema podacima RIK-a, na izborima za republički parlament, lista Srpske napredne stranke osvojila je 46,6 odsto glasova, dok je vodeća opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" osvojila 23,7 odsto.
Borba za Beograd je nešto neizvesnija: naprednjaci su u glavnom gradu osvojili 39,4 odsto glasova, a Srbija protiv nasilja 34,3 odsto.
Međunarodni i domaći posmatrači izneli su primedbe na izborni proces, a organizacija Crta, koja je pokrila više od 1.000 od ukupno nešto više od 8.000 biračkih mesta, ocenila je da rezultati izbora u Beogradu „ne odražavaju volju građana".
Tokom prvog protesta ispred zgrade RIK-a vođen je vrlo zanimljiv razgovor između nekoliko lidera liste "Srbija protiv nasilja" i okupljenih mladih koji su nestrpljivi da se ova kriza reši što pre i da ne veruju u mogućnost da reši kroz institucije sistema.
Kako kaže Aleksandar Baucal sa katedre za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sasvim je logično da mladi zbog svojih godina reaguju burnije, ali i da nisu samo njihove godine u pitanju.
“Mislim da tu postoji i efekat činjenice da je srednja generacija na neki način već skuvana, kao ona poslovična žaba i da smo se mi već u jedno dugačkom periodu navikli na neregularne izbore i na razne manipulacije koje su se dešavale u pethodnom periodu Oni se kao mladi ljudi možda po prvi put sreću sa tim stvarima i naravno da sve te prakse njima deluju skroz neprihvatljivo”, kaže Baucal i dodaje:
“Bilo bi interesantno sa njima razgovarati o tome kako oni vide nas odrasle iz srednje generacije i kako oni razmišljaju zašto smo mi tako pali i zašto prihvatimo i ono što je neprihvatljivo”.
Dragan Popović, direktor centra za praktičnu politiku, ima dosta razumevanja za stavove mladih, ali upozorava i na neobičnu situaciju u kojoj su se našli lideri opozicije tokom protesta ispred RIK-a. Kako kaže, opozicija ima posebnu vrstu odgovornosti za dešavanja na ulici i da je nekom razbijena glava – oni bi bili odgovorni jer su pozivali na demonstracije.
Sa druge strane, navodi Popović, svima su mladi bliski srcu i u njima stariji prepoznaju sopstvenu odgovornost za to kakvu im zemlju ostavljaju.
“Ti mladi ljudi ni za šta nisu krivi, njihova odgovornost ne postoji, oni su čista srca tu da se bore za to da u ovoj zemlji bude bar malo bolje, a mi smo, uključujući i Srđana Milivojevića i sve te političare tamo, mi smo ta generacija koja ih je izneverila, bez obzira što smo bili u opoziciji, što smo se borili onoliko koliko smo mogli, činjenica je da nismo uspeli. Ali treba imati u vidu sve okolnosti ove dosta kompleksne situacije i treba ipak uvažiti to da mora da se misli o bezbednosti svih ljudi, ne sme baš da se srlja u nešto što bi proizvelo nasilje, barem ne dok ne dogori do kraja”, kaže Dragan Popović.
Ukazuje da su ti današnji sredovečni ljudi imali "svoje trenutke" tokom, kako ih označava, burnih devedesetih godina prošlog veka - što dovodi u vezu sa sličnom situacijom i nepravilnostima na lokalnim izborima 1996. i 1997.
Popović smatra da se u tom kontekstu svet značajno promenio u odnosu na devedesete godine. Uveren je da je teško poređenja sa ondašnjim protestima koji su tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića na kraju naterali da donese čuveni lex specialis i prizna rezultate izbora u Beogradu.
“Opet, treba učiti iz prošlosti. I sa te strane je dobro pominjanje i 1996. i nekih drugih tih kritičnih godina. Autoritarni režimi se slično ponašaju, to je uvek manipulacija, sakrivanje iza navodnih nacionalnih interesa, širenje straha, ubacivanje provokatora, izazivanje nasilja. Dakle uvek je to i Milošević, i Vučić, svaki autoritarni režim je tu sličan. Tako da da, u tom smislu poređenje je relevantno, ali okolnosti su se toliko promenile i svet se toliko promenio”, kaže Popović.
Prisećajući se protesta 1996/97, Aleksandar Baucal kaže da tada nikome nije padalo na pamet da dovlači ljude iz drugih država da glasaju na izborima u Srbiji, kao što se sada po njegovim rečima dešavalo. Ali ono što je isto je da je i tada i sada postoji vlast koja ne prihvata da se izbori odvijaju u nekoj fer i slobodnoj atmosferi kako bi građani mogli da izraze mišljenje:
“Postoji jedna bitna razlika koju treba uzeti u obzir, a to je da smo mi 1996. godine bili država i društvo koji su bili u dubokoj izolaciji i pod sankcijama. U tom smislu mladi ljudi nisu tako lako mogli da dobiju na primer stipendije da odu na školovanje, da odu u neke druge zemlje da nastave svoj život. Sada su te mogućnosti mnogo šire i veće, kao što ste svesni u brojnim prilikama mi razgovaramo o tome kako u mnogim evropskim državama postoje posebni programi za privlaćenje mladih talentovanih ljudi. Dakle opcije za mlade ljude su sada značajno veće”, kaže Baucal.
Ukoliko se opozicija u Srbiji odluči da još ne pokušava da na ulici traži pravdu, ostaje pitanje koliko je moguće da se nastala kriza rešava ponavljanjem lokalnih izbora u Beogradu u situaciji kada vlasti i dalje drži sve konce su svojim rukama.
Prema rečima profesorke Ivanke Popović pre samog ponavljanja izbora mora se svim građanima Srbije obezbediti slobodan pristup svim informacijama kako bi mogli da slobodno biraju:
“Da onda možemo da vidimo šta bi bio ishod glasanja ljudi koji imaju sve informacije pred sobom. Dok mi imamo ovako medijski podeljeno društvo gde se jednoj grupi seviraju jedne istine, a druga grupa ima mogućnost da gleda i jedno i drugo, mi imamo veliki problem”, ističe sagovornica Glasa Amerike.
Ona naglašava da čak i ukoliko se medijski uslovi ne promene za predstojeće ponovljene izbore mora se garantovati da neće biti manipulacije glasovima i da se registruje ko je kako glasao.
“Naravno za vladajuću stranku je jako teško da izgubi Beograd, kao najveći grad, najveće privredno stecište, ali sa druge strane mislim da ako žele da upravljaju ovom državom kao zaista izraz većinske volje naroda, onda ipak moraju da se suoče sa realnošću. Sve drugo nas vodi u jedan jako težak period koji ne sluti na dobro”.
Kako kaže Dragan Popović, samo ponavljanje izbora bez promene nekih drugih važnih stvari nema mnogo smisla i podseća na vreme vladavine Slobodana Miloševića:
“Pobedili smo Miloševića i pod mnogo gorim uslovima nego što su danas. Može da se bar delimično dođe do toga da se otklone neki od onih najkrupnijih stvari poput toga da bar ne dolaze ti autobusi iz Republike Srpske, ili bar da ta kontrola bude bolja, ili malo da se nešto promeni u RIK-u i REM-u, koje su dve ključne institucije”, kaže na kraju Popović.
"Opozicija mora da uđe u neku vrstu političkog dijalog sa vlastima ako želi ponavljanje izbora", zaključuje ona za Glas Amerike.
